Svedoci smo drastično narušenih klimatskih prilika u celom svetu. U vreme žega divljaju poplave, kada se svi mole za malo kiše kao za inat Sunce sija k’o da mu je zadnje, snega ima samo na Andima i Himalajima a kad ne treba ume da padne i u Jerusalimu. Okviri kakve poznajemo sve više se menjaju ali dok ne ustanovimo nove držaćemo se starih i verovati da smo u letu koje ove godine liči na sebe. Pored posledica po useve i požara koji su harali do kraja jula, katastrofa u rekama izazvane nebrigom neljudi, ono donosi reznjikava, rosna jutra i tople večeri kraj naših omiljenih i još živih reka.

Kada pronadjete mesto gde nisu prošli mikrocefali sa sakovima i ostima, eliminišete klince koji bi da se kupaju u baš svakom viru i ne pobijete se sa kolegama koji misle da su plovak i larva tularaša samo jedna varijacija češkog nimfarenja, možete pokušati da uživate u malo mušičarenja pastrmke koje je ruku na srce u ovim uslovima blago problematično. Nikada nećete ostvariti rezultate iz aprila i maja ali nemojte sumnjati da akcije može biti. Naše iskustvo kaže da se ni u jednoj letnjoj sezoni ne dešavaju baš sve moguće situacije ali zato pisanje teksta ima prednost nad dešavanjima kraj reke u tom smislu da većinu može obuhvatiti i predstaviti.

Osim kopnenih insekata koji u odredjenom delu leta mogu biti preovladavajući i zbog delimično atraktorskog delovanja njihovih imitacija za ribolovca prihvatljiviji, na sceni su kao uostalom cele sezone : tularaši, jednodnevke i dvokrilci. Bez entomoloških detalja zadržaćemo se samo na sledećem opisu. Svi predstavnici navedenih redova insekata u navećem delu slučajeva su značajno manji od onih koje imitiramo početkom sezone. Krupnije vrste jednodnevki smenjuju majušni Cloeoni i Ephemerelle a mikro tularaši su prava pošast i u dubini i na površini kako svojim dimenzijama tako i vremenom rojenja koje pomera aktivnost riba duboko u noć. Sama ta konstatacija trebala bi vam dovoljno reći i o našoj mušičarskoj orijentaciji prilikom vezivanja i korišćenja veštačkih mušica. Imitiranje kontura (presudnih za pravilno zauzimanje položaja na ili u vodi), veličine i boje te na kraju sporednih detalja je ono što u najvećem broju slučajeva donosi uspeh i zadovoljstvo u mušičarenju. Kako slike govore više od reči predstavićemo deo našeg izbora malih imitacija uz sledeće sugestije : mali vodostaji zahtevaju pažljiviji pristup vodi (ukoliko je moguće najbolje je uopšte joj ne pristupiti), bacanja sa malo većim distancama i upotrebom tankih krajeva predveza. Velične imitacija insekata koje vam predstavljamo trebale bi se kretati oko veličina 16 i 18 a izuzetno 20 ukoliko dvokrilci (koji takodje mogu biti vrlo brojni) imaju svoja rojenja. Opšte imitacije poput Zečjeg uva i Fazanovog repa u svim oblicima imitiranja daju rezultate i na površini i u dubini, za prelazne oblike kod jednodnevki i tularaša izaberite neke standardne imitacije pupa i emerdžera, setite se starih a svakako morate probati svoje imitacije ukoliko u poplavi informacija koje nudi moderna komunikacija nešto uopšte možemo nazivati svojim. Velika pomoć u imitaranju može biti korišćenje materijala koji svojom iskričavošću i živošću mogu malo prevazići veličinu imitacije i donekle sakriti nesavršenost oblika. Sigurni smo da dobro poznajete korišćenje svih imitacija koje vam nudimo kao predlog pa ćemo samo još pomenuti imitacije koje nas polako uvode u jesen i vraćanje na veće brojeve udica. Sredinom avgusta, bez obzira na vodostaje, imate na sceni rojenja velikih lutaka Potamophylax i Halesus tularaša i po neku stidljiva jednodnevka Ecdyonurus venosus. Ukoliko niste uspevali da primetite velike žuto smedje lutke to je zato što rojenja tempiraju prema količni svetlosti i obično onda kada smo već daleko od vode ali riba i preko dana vrlo dobro prihvata imitacije provedene na pravom mestu, nekad uz malo više upornosti. Potražite na površini i kamenju u mirnim zatonima košuljice od prethodnih rojenja i na osnovu njih ocenite intenzitet te pojave. Za razliku od tularaša rojenja Ecdyonurusa su mnogo puta slabija ali će sa dolaskom hladnijih noći i dana krupnije nimfe i vlažna Martovka postati opet aktuelne. Lov nimfama (klasično Zečije uvo) i Smedjom lutkom tularaša na izlazu iz dubokih brzaka ili uz stenovite zidove virova daje solidne šanse za krupnije ulove. Osim ovih krupnijih zalogaja pastrmka sve češće prelazi samo na male uklije, duge tek par centimetara, pa tome prilagodite svoj lagani pribor i izgledna mesta pročešljajte vlažnim muvama Alexandra i Peter Ross. Klasika od pre jednog veka i dalje daje odlične rezultate pa ne treba baš uvek izmišljati nešto bolje. Za mirne krečnjačke reke dvokrilci mogu imati značajne populacije pa se bojom i veličinom imitacija tereba priblžiti njihovim larvama, lutkama i zrelim insektima jer im koncentracija može biti znatna i naterati ribu da se digne do površine u pravoj selektivnoj euforiji.

Kao i u svakom tekstu sve izgleda idealno ako zanemarimo da su naše prosečne reke (sa par svetlih izuzetaka koji bi uskoro morali postati primer ostalima) postale kolektori svakojakog zgada i ocerupana pera salmonidne perjanice. Hoće li saveti i podsećanja pomoći ako u rekama nema riba ili ćemo kao sve češće u praksi uživati samo u prirodi i drugarstvu.