Da biste osetili soma na mušičarskom štapu potreban vam je samo jedan nesmotren zabačaj – onaj koji će završiti negde na vašoj mušičarskoj garderobi. Ja sam kao večiti mušičarski početnik više puta imao ovo zadovoljstvo i mogu reći da nije ništa naročito, sušta suprotnost onome što je tema ovog priloga, mušičarenju naše najveće slatkovodne grabljivice, ribe koja naraste do 4 m i teži preko 250 kg! Ja naravno nikada nisam priliku da “izmušičarim” soma, ali sam za 17 godina varaličarenja imao popriličan broj ovih macana na štapu i sasvim sam solidno upoznao navike ove ribe. Što je najzanimljive, najčešće sam namenski lovio “vruće” somove, tj. one koji se podignu sa dna i upuste u površinski lov na svoj omiljeni plen, ribu. Upravo ta iskustva bi mogla biti korisna mušičarima, pa ću u narednim redovima probati da iznesem ono što bi po meni budućim mušičarima “somolovcima” moglo biti od koristi. Za početak, moje viđenje “toplote” somova: Da biste osetili soma na mušičarskom štapu potreban vam je samo jedan nesmotren zabačaj – onaj koji će završiti negde na vašoj mušičarskoj garderobi. Ja sam kao večiti mušičarski početnik više puta imao ovo zadovoljstvo i mogu reći da nije ništa naročito, sušta suprotnost onome što je tema ovog priloga, mušičarenju naše najveće slatkovodne grabljivice, ribe koja naraste do 4 m i teži preko 250 kg!

Ja naravno nikada nisam priliku da “izmušičarim” soma, ali sam za 17 godina varaličarenja imao popriličan broj ovih macana na štapu i sasvim sam solidno upoznao navike ove ribe. Što je najzanimljive, najčešće sam namenski lovio “vruće” somove, tj. one koji se podignu sa dna i upuste u površinski lov na svoj omiljeni plen, ribu. Upravo ta iskustva bi mogla biti korisna mušičarima, pa ću u narednim redovima probati da iznesem ono što bi po meni budućim mušičarima “somolovcima” moglo biti od koristi. Za početak, moje viđenje “toplote” somova:

1. Hladan ko špricer od vina iz frižidera - spava u nekoj rupčagi na dnu i ništa ga ne zanima. Možeš mu zabaciti rovca ispred nosa i neće ga ni onjušiti. Mušičarenje – samo ako ste više od 2 puta dobili sedmicu na lotou.
2. Hladan ko špricer od vina iz podruma - leži negde na dnu, ali to ne mora biti neka rupa, već bilo kakvo zanimljivo mesto – iza neke grane, stene… Neće pojuriti za plenom, ali ako mu prođe dovoljno blizu smazaće ga. To su oni koji se love na dubinku ako mu je zabaciš ispred nosa ili (nešto češće) ako mu provučeš džiga (ili ređe dubokoronećeg voblera) pored glave. Muščarenje – samo za one koji su bar jednom dobili sedmicu na lotou.
3. Mlak ko pivo koje zaboraviš da staviš u frižider (a dođu drugari da gledate fudbal), dakle prilično neupotrebljiv, ali ako nema boljeg… Kreće se pri dnu i brkovima njuška okolinu. Lako će naći živ mamac, situacija koju dubinkaši čekaju. Rado napada kašike, čikade, dubokoroneće voblere, džigove i slično. Postoji teoretska šansa (ravna dobitku šestice na lotou) da se uhvati na nekog strmera povlačenog po dnu, ali je za mušičarenje ipak bolji:
4. Topao som, ko kuvano vino koje ste stavili u termos i poneli na lov štuke strimerima kroz rupe u ledu! Taj lovi u svim slojevima, ali nije nezasita ala. Može su uhvatiti na sve poznate mamce, uključujući i strimere. Može biti u bilo kom delu reke, ali mu najviše leže oni sa srednjom brzim tokom, kao i kontra tok. Na Južnoj Moravi (koja je relativno plitka reka) najšešće je na dubinama oko 1.5-2 m. Ponekad raubuje, ali se najčešće sve dešava ispod površine. Ne znaš gde je dok ga ne uloviš. Najbolje je brzo pretraživanje terena, jer udari u prva 3 zabačaja. Strimerom ipak ne bih toliko žurio, već bih mesto pročešljao sa nekih 10-15 zabačaja. Po 3-4 na svakih pola metra dubine, od površine ka dnu. Većina somova koja ja ulovim na varalicu su ove kategorije, ali kada se povremeno desi “somovsko ludilo” imamo onakve kakve je na +42 C napipao Mixmaster (baci pogled na forum i brkatu ribicu od metra pod temom “Muhom na soma”), odnosno:
5. Vruće somove, ko grejana rakija uz meze na Svetog Nikolu! Ti napadaju sve što mrda. Može biti bilo gde, ali je najčešće tamo gde su jata riba. U letnjim mesecima to mogu biti najjači brzaci gde progoni skobalje i sitnije mrene. A može biti i neki vir sa povratnim tokom, zatim klasično klenovsko mesto sa umereno brzom vodom, kamenitim dnom i u senci neke vrbe, a može ući i u sam tišak gde će napasti beovice na površini, bodorke u srednjem sloju ili deverike u dubini. Takvi somovi se vide po svojim raubima, ali ne uvek. Nekada luduju ko nezdravi, a da se na povšini to uopšte ne primeti ili se eventualno vidi beg ribica bez rauba grabljivca. Takav som napada na prvi zabačaj i uopšte ga ne zanima šta je na drugom kraju strune. Ovo somovsko ludilo se dešava češće nego što mislimo, možda na svakih par dana, ali traje svega pola sata – sat, a onda sve prestaje. Imam utisak da se tada svi somovi kao po nečijoj komandi podižu sa dna i love dok neko ne dune u pištaljku i kaže – “Dosta, za neki dan opet.”. E ti su najbolji za mušičarenje, ali je fora što treba ubosti baš dan, sat i mesto. U tim trenucima važno je ne gubiti vreme na jednoj poziciji, već što brže pročešljati što već teren. Ako ne udari u prva 3-4 zabačaja, menjaj mesto. Varaličari zbog jačeg pribora tada znaju izvući puno komada, dok bi za mušičara sve preko 2 bilo ogroman uspeh.

Dakle, situacija je sledeća. Za mušičarenje bi po meni bili zanimljivi ovi pod brojem 4 i 5. Četvorke je teže prevariti, ali su one mnogo češće, dok su petice “samouhvatljive”, ali je zato teško uhvatiti trenutak. Zato ne treba mnogo lupati glavu o trenutnoj aktivnosti soma, već loviti po svome i već će ti se kasti sa kim imaš posla. Najveća mudrost je pronaći mesto sa somovima klase 4. i 5. Leti je to najščešće neko mesto sa bržim tokom dubine oko 1.5 m. Na takvim mestima som je po pravilu ili u samoj matici ili u mirnijem delu odmah do nje. Veoma često deli stanište sa bucovom, pa je nekada teško reći “Ko to tamo lovi”.

Kada bih ja mušičario soma, zagazio bih do trećine Morave i češljao onu “srednju” trećinu, dakle najbrži tok reke. Lagano bih išao niz reku i bacao poprečno. Zadržao bih se samo na izglednim mestima i probao da u tih sat – dva somovskog cuga obićem što veći teren. Strimera bih povlačio relativno sporo, ali sa što više cimkanja, promene pravca i raznoraznim ludorijama. Som ne vidi baš najbolje (mada vidi bolje nego što mnogi misle), pa je vibracija mnogo bitnija od boje.

Što se doba dana tiče, od 4-7 i od 18-21 h je najbolji period da se traži “vruć” som koji lovi blizu površine. Dobijao sam ih i loveći klenove po najvećem suncu, oko 15 h, ali po pravilu u sredini reke u bržoj vodi bogatijoj kiseonikom. Ovaj deo godine je odličan, avgusta često usledi malo zatišje (mada ne uvek), da bi prvih dana septembra somovi opet krenuli da jedu ko ludi. Septembar je po meni možda i najbolji mesec za lov somova (ali i većine drugih slatkovodnih riba) i tada su raubi po površini još češći. Zbog nešto hladnije vode ne moraju biti u brzacima, već se često rašire po čitavom mirnijem delu reke i na svakom mestu možete očekivati udarac. Oktobra i dalje odlično jedu, ali se povalače u dublju vodu i šansa za ulov mušičarenjem je minimalna.

Nadam se da je neko pročitao sve ovo i da sam bar nešto pametno napisao.

Goran Tokić