U prilog činjenici da se sve veći broj mušičara u svetu odlučuje za upotrebu Shooting Head–ova (SH – ili leteće glave) pa svoje jednoručne štapove od #6 pa naviše, ide i novina iz G.Loomis-a, firme koja je po prvi put izbacila SH-ove za jednoručne štapove kao novitet za ovu godinu.

Upotreba SH-ova ima svojih prednosti nad klasičnim kanapima. Recimo da su nam u jednom trenutku potrebni daleki izbačaji, u drugom imamo velike prepreke tik iza leđa, a već u trećem želimo spustiti musicu na samo dno brze i duboke vode. Sve ove i druge situacije rešavamo brzom promenom SH-a, tj lako se pilagođavamo uslovima na vodi što je često odlućujuci faktor da bi jedan izlazak na vodu i bio uspešan.

Pored brze promene, druga veoma vazna prednost je to sto kod SH-ova u svakom trenutku znamo kolikom težinom opterećujemo štap, i da je težina nepromenjiva. Prilikom bacanja je ceo SH izvan vrha štapa; duzina Running Line-a( RL ) izvan vrha štapa je onolika koliko nam je potrebno za double haul i to važi i za overhead i za underhand ( moderni spey). Dakle, prilikom bacanja SH-ovima ne ispuštamo RL kao kod klasičnih kanapa da bi povećali njihovu dužinu, već bacamo samo dužinom SH-a što nam omogućava da snažno, brzo i lako napunimo štap i zato je jednostavno bacati daleko posle samo podizanja SH-a sa vode.

SH-ovima se baca dalje nego kanapom, bolje “seku” vetar zbog veće brzine loop-a i bolje nose veće mušice.

Današnji štapovi, naročito, u klasi 8-10 su veoma snažni. Brzo prenose uloženu snagu sa ruke na kanap tako da se, kod potrebe klasicnih kanapa, javlja tzv: razlika u taktu. Drugim rečima, klasični profil kanapa mnogo mirnije prenosi energiju nego što je snažni jednoručni štap prenosi te se može steći osećaj da se kanap “kači” za vršni provodnik. To se narocito oseća u malo težim sitacijama kao što su jak vetar ili malo prostora. 

Pre nego su se pojavili gotovi SH-ovi u prodaji, ribolovci su ih morali praviti sami. Uglavnom su se sekli DT kanapi. U zavisnosti od željene dužine, uzimali bi se kanapi iste, nize, ili više klase. Naravno da je ovaj način još uvek u upotrebi i daje odlične rezultate.

slika 1

Vrste Shooting Head-ova

U sustini imamo tri vrste SH-ova:

• Plivajuci. Za suve mušice i strimere koji love na povrsini. (slika 2)
• Plivajuce/tonuci (float/sink):  Kod ovih SH-ova je zadnji kraj plivajući dok prednji ima različite brzine tonjenja i to: Sink1, sink3 i sink5. Ova vrsta je možda i najviše u upotrebi jer je lako podići ih sa vode zbog plivajuće zadnje strane a ujedno lovimo duboko zbog tonućeg prednjeg dela.
• Tonući: Veliki je izbor za tonuce SH-ove za jednoručne štapove. Dele se prema brzini tonjenja i kreću se od «Hover» pa do «sink 6».

slika 2

Šta bi značio ovaj broj brzine tonjenja? Jedan foot ili 1ft iznosi 30,48cm i podeljen je na 12 toma. Dakle jedan tom je 2,54 cm i to bi značilo da jedan SH sa oznakom sink 6, tone 6 toma u sekundi a to je oko 15cm u sekundi. Kod pojedinih tonućih SH-ova postoje i duple oznake kao na slici 3. Ovde oznaka sink 3/4 znači da prednji deo tone brzinom od 3 toma a zadnji brzinom od 4 zato što je tanji i potrebna mu je veća gustina da bi podjednako tonuo sa snažnijin zadnjim delom. Ovakvi SH -ovi su odlični za reke sa ravnomernim tokom koji omogućuje ravnomerno tonjenje.

SH-ovi sa jednom oznakom se preporučuju za veće reke sa jakom strujom, većom dubinom i neravnomernom strujom.

Pored toga što su tonući modeli izvanredni u ribolovu, oni imaju i veću gustinu a samim tim manji dijametar što im omogućava da dobro seku i jače vetrove. I sam kasting im se mora prilagoditi, tj svi pokreti moraju biti brzi nego kod plivajućih.

slika 3

Dužina i težina Shooting Head-a

Težina SH-a jeste važan faktor ali je dužina važnija. To je zato što smo mi prinuđeni da bacamo određenom dužinom SH-a da bi se obrazovao jedan upotrebljiv loop. Najidealnija duzina SH-a za jednoručne štapove je oko 10,5 metara.

Podizanje prekratkih i predugačkih SH-ova sa vode, ima svoje negativnosti. Kratki će dati jedan otvoren loop koji je uperen na gore u back cast-u i kao rezultat imamo to da se neće biti ispravljen kad započnemo front cast. Rezultat je nekontrolisani loop sa lošom prezentacijom. Ujedno kratki SH-ovi daju manje daljine jer se loop brzo razmota u vazduhu. Najčešće se kratki SH-ovi dobijaju sečenjem DT kanapa a prilikom regulisanja gramaže.

Prilikom podizanja predugačkih SH-ova (long belly line) sa vode dešava se to da padaju nisko u back cast-u i to pre nego su se ispravili, što cesto rezultira kačenjem za žbunje. Niska polazna tačka, za front kast, rezultira time da se dobija jedan otvoren i nekontrolisan loop. Oni mogu biti i izvanredni za ribolov ali su im i tajming i količina uložene energije veoma kritični tako da ih nije ni najmanje lako svaki put izvesti precizno i kontrolisano.

Težina SH-a za jedan štap je malo različita i deli se po tome da li zelimo bacati overheadom ili underhandom. Kod overheada je izbor težine SH-a kritičan jer je potrebno optimalno napuniti štap. Ukratko, za overhead nam je potreban SH koji je par grama lakši nego optimalna težina koju štap nosi. Ta razlika se kompenzira tako što radimo malo brže i jače štapom.

Idealan oblik SH-a za underhand ( moderni spey) vidimo na slikama 4-5 i on bi trebao biti za par grama teži od optimalne težine koju štap nosi. Ovakav oblik je odličan i za overhead pa se može nazvati allrounder-om. Zato što je u obrazovanom D-loop-u prva trećina SH-a izvan štapa aktivni deo, tj deo koji će poneti ostatak SH-a zajedno sa predvezom i mušicom i taj deo treba da je teži zbog bržeg punjenja štapa.

slika 4

slika 5

Orijentaciona tabela tezine SH-ova u normalnim uslovima:

Overhead Underhand

#6 – 15gr #6 – 17gr

#7 – 17gr #7 – 19gr

#8 – 19gr #8 – 20gr

#9 – 20gr #9 – 22gr

Running line

RL igra veliku ulogu prilikom izbačaja. Njen osnovni zadatak je da svojim trenjem kroz sprovodnike uspori malo okretanje loopa tako da se ceo predvez zajedno sa mušicom fino ispravi.

Postoje dve vrste RL-a. Jedna je sa coating-om i druga od najlona. RL od najlona ima manji već pominjani otpor, tako da u suštini daje malo veće daljine ali ima i svojih velikih nedostataka. Osnovni nedostatak je da se loop neće ili će se nekontrolisano razmotati naročito kod Spey zabačaja. Ovo se moze donekle kompezovati kračenjem i uređivanjem predveza ali i to ima svoje nedostatke.

Najlonskim RL-om je teško imati kontrolu nad samom mušicom i vođenjem naročito pri malo hladnijem vremenu kad su prsti manje pokretljivi. Njome se i mnogo teže menduje.

RL sa coatingom međutim (Slika 6) ima sve ove prednosti. Lakša je za vođenje i mendovanje i daje mnogo kontrolisaniji izbačaj iako je nešto kraći tako da se preporučuje za upotrebu. Njena idealna debljina bi bila od oko 0,65mm pa do nekih 0,75-0,80mm za jednoručne štapove.

slika 6

slika 7

 

Nebojša Petrović