на полицелонке, понеку бамбулу, али искључиво на 10 и 8-меснатог тела. другог дана изненадио ме и синовац који је ишао из бг у овај крај и случајно при повратку(моја крв јер га чико у младости школовао!) из аута погледао са моста и мене доле угледао-снајка возила, те се и он уписао са мојим штапом са 7-8 кленчића за петнаестак минута, дакле сјајна јесен. прекјуче се у морави поново нашла и два лепа полакилца-болестан сам ипак изашао и једва се сад спашавам,углавном због заузетости пловкароша тада сиђох 500 метара ниже.]
