Gogo
Hero member
Subota popodne, već tradicionalni izlazak na vodu. Do večeri štuke, pa onda smuđ.Uz već ustaljeni dvojac moja malenkost i prijatelj varaličar, danas nam se pridružuje još jedan varaličar. Ostajem u manjini i već polako počinju keckanja kako sam trebao i ja ponijeti spin a ne fly štap. Uz šalu prolazi popodne lovi se samo jedna škljoca a sa večeri mijenjamo poziciju i zauzimamo jedan Dunavski šporanj, momci u čamcu džiguju i woblerišu a ja naravno na obali mašem. Uz put mi dobacuju : "...korpicu za štipaljke si stavio sad ajd pokupi veš..." i tako se ja polako odvajam od dvojice pametnjakovića i odlazim svojim putem niz kameni šporanj. Pada i veče no smuđ se ne javlja. Pokoji put bacim na ustaljenim pozicijama no više osluškujem nebili čuo kakav cmok, u daljini se čuje nekakav pljus jednom pa još jednom no to nije raub smuđa, iza mene u unutrašnjem dijelu kamenog špornja tišina. Spuštam se niže niz kamen i svako malo stajem i osluškujem, konačno i čujem jedan mali cmok, ali sa unutrašnje strane, dolazim do kraja kamenog špornja i zaista tu unutra u mirnoj skoro stajaćoj vodi još jedan cmok, pa još jedan. Sad već u groznici mijenjam strimera, drhteći se prebacujem preko kamenja, gazim na jednom dijelu preko vode, ulijevam deci-dva vode i u kratke čizme a istovremeno bacam strimera prema mjestu zadnjeg javljanja smuđa. Otežana glava već u prvom bacanju zapinje i grozničavo vadim drugog strimera, ovaj put olakšanog. Ponovno zabacivanje kratko i brzo cimanje (jesenje balinsko) nema šanse da usporim jer će mi zapeti u kameni sprud koji se prostire ispred mene) dva tri cimanja i konačno udarac, jaooo veselja imam ribu, izglisiram smuđarka van. Mali je nema ni po kile, ali nema veze cmoktanje se čuje i dalje, oslobađam ga, brzo fotka pa maši dalje. Drugo bacanje i opet brzo potezanje i novi udarac, ovaj puta se riba otima. Kratki dril i vani je smuđ od 50-tak cm. E sad kao i obično zvoni mobitel kad ne treba, kolege varaličari pitaju što sam se ušutio da možda nešto ne lovim. Lovim, lovim, našao sam ga , prebacite se i vi čamcem ispred spruda pa ćete moći dohvatiti ove koje ja ne mogu. Neprođe ni 5 min čujem kako im čamac dolazi i dok oni obilaze sprud, meni slijedi novi udarac, opet se riba otima, opet nije mala. Momci se nisu ni smjestili ja sam već imao još jednog smuđa od 54 cm. Mašem dalje i usput im objašnajvam gdje da bacaju, uto novi udarac vučem ribu koja se otkačuje. Nakon minutu dvije vadim opet smuđa ispod mjere oko 35 cm, puštam ga a slijede novi udarci i promašaji. Prolazi tako nekih 30-tak minuta uz vađenje malih smuđeva, promašaje , otkačivanja a kolege varaličari počinju polako da kuhaju, njima ni da pipne. Zezam ih da škola mušičarenja počinje u ponedjeljak te da ih očekujem, šalju me u PM, a ja na to vadim još dva smuđarka. Sad već počinju da paničare, svako malo mijenjaju varalice, gumice, woblere. Nakraju me pitaju koje boje su mi strimeri, smješkam se i odgovaram kao kederi bijeli sa rnim leđima. Nakon što sam izvadio (i pustio) i svog 6-tog smuđa jedan od ovih mi dobaci: još jednog i plivaš kući, a ubrzo po tom, jeli kad si reko da je škola u ponedjeljak?
Prolazi tu tako i 2 sata uspijevaju i oni iščačkati 2 mala 30-tak cm, bacaju ih nazad u vodu teška srca. A ja još dolijevam ulja na vatru sa "uf evo opet mi otpade" nisam puno lagao imao sam 4 uredne ribe koje se nisu zakačile i raub pod nogama dok sam se zezao sa ovom dvojicom.
Kao šećer za kraj vadim još jednog od 60-tak cm i to je kap koja prelijeva čašu. Počinju mi bacati jigove bukvalno pod noge, no ni tamo nemaju sreće.
Ja već spakovan čekam da se ovi pomire sa sudbinom i odustanu no i njima svanu, u odluci da još jednom baci twistera prije pakovanja, ljubi ga, baca i čupa van smuđa od 4 kg. Presretan je, a ja se smješkam u sebi i mislim, nebi ni valjalo da su išli kući praznih šaka, nemam čamac pa me drugi put nebi ni zvali da idem, i ovako sam im usput pojeo par kila živaca i skinio osmjeh s lica. Drugi će put razmisliti prije no što me pitaju dali sa košaricom idem skupljati veš ili ribu.
Prolazi tu tako i 2 sata uspijevaju i oni iščačkati 2 mala 30-tak cm, bacaju ih nazad u vodu teška srca. A ja još dolijevam ulja na vatru sa "uf evo opet mi otpade" nisam puno lagao imao sam 4 uredne ribe koje se nisu zakačile i raub pod nogama dok sam se zezao sa ovom dvojicom.
Kao šećer za kraj vadim još jednog od 60-tak cm i to je kap koja prelijeva čašu. Počinju mi bacati jigove bukvalno pod noge, no ni tamo nemaju sreće.
Ja već spakovan čekam da se ovi pomire sa sudbinom i odustanu no i njima svanu, u odluci da još jednom baci twistera prije pakovanja, ljubi ga, baca i čupa van smuđa od 4 kg. Presretan je, a ja se smješkam u sebi i mislim, nebi ni valjalo da su išli kući praznih šaka, nemam čamac pa me drugi put nebi ni zvali da idem, i ovako sam im usput pojeo par kila živaca i skinio osmjeh s lica. Drugi će put razmisliti prije no što me pitaju dali sa košaricom idem skupljati veš ili ribu.
![lorenco[SLO]](/data/avatars/m/1/1204.jpg?1608389331){kind=avatar}
Ne bi mu ništa falilo da sam ga na brzaka slikao ali nema veze. Dobio sam ga pod krošnjama malo prije Titine vile na dubini, ganjao sam ciljano štuku na slepo tonučim predvezom i crvenobelog zonkera od 15cm kojega nemam veš duže vreme...osto na dnu. Nadam se da če mos se ove godine sresti negde oko jezera a možda i negde drugde na vodi.
To ne znači da podcenjujem nekoga i da mu se rugam ali u svakom slučaju FF je za mene VRH zbog njegove suštinske lepote 