Ima jedna još zalostnija priča o ljudskoj gluposti. Radi se o Orkama. Decenijama su lovile grbave kitove zajedno sa ljudima, naterali ih u australiske plićake, u zaliv na poseban način pozvai ribare u more u sred noči, u sred bela dana, kada god je bilo moguče. Vodili su ribare do kita, oni bi im dali na kraju golemi jezik za nagradu. Decenijama su si međusobno pomagali. Jedni druge su branili. Ljude od utapljanja i ajkula, a ljudi njih kada bi se nasukali ili zapleli u mrežu. Sve i uvek je to bilo savršen timski rad i suživot. Dok jednog dana nije došao neki majmun u mesto. Postao je glavni u jednom lovu na kita, jer je bio bogat, neke vrste i ulagač, previše umišljen i sam sebi dovoljan, a bez srca. Na kraju lova kita nisu hteli usidriti da bi Orke dobile jezik, nagradu. Došlo je do sukoba među ljudima i Največa orka je dobila ozledu od špage na zubalu, to je došlo do infekcije. Posle toga nemilog događaja jedna Orka se je nasukala na obalu i prizivala u pomoč, druge Orke su to gledale, iskakale ali na obalu je prvi došao neki idiot što ima u glavi govno na mesto mozga. Izvadio mačetu i zaklo živu i zdravu orku, taman su došli i drugi i videli što se desilo. Njega su proterali iz tog malog gradića. Ali Orke više nikada nisu dolazile u taj zaliv. Neke su umrle od gladi i žalosti. Bile su sposobne loviti ali nisu. Po neka je obišla obale ali u tišini. Glavna i največa Orka je ostala sa starim ribarom sa kojim je lovila od početka (on joj je davao svaki dan ribe), dok jednoga dana infekcija u ustima nije učinila svoje. Umrla je, a stari ribar nije mogao da prežali. Pokupio ju je sa obale i u želji da ga oveokoveči je skinuo sve sa njega do kosti, sada taj ogromni kostur stoji u muzeju. Ta priča je prvo živela u narodu kao mit. Ekipa sa Discoverija (koliko se sečam) je to ispitivala i na kraju potvrdila kao istinitu. Imali su i nekoliko svedoka o toj priči, a to su sve stari ljudi koji su u to doba bili deca, a jedna je bila i kćer tog starog ribara. Priča je jako dirljiva, meni se srce cepalo dok sam gledao to. Ta stara gospođa ima i nekoliko starih crnobelih slika te ogromne orke. Inače Orke su lovile na tom mestu zajedno sa domorocima i pre. Čekale su kitove sa južnog pola i naterale ih u pličake. Sve je bilo lepo dok se nisu pojavili i umešali neki pokvareni i glupi ljudi.
Zaista je žalostno kada neko ubijetakvu životinju, pa delfine... Te životinje što se igrau, vesele se, pomažu ljudima, njih ubiti je stvarno žalostno. Ribari mogu govoriti što god žele kako im ovi uništavaju mreže, to su samo izgovori iza koje se krije pohlepno i pokvareno srce.
Kada god čujem ovakve priče odmah me obuzme žalost i ljutna.
