Kej umesto vrba :(

[Goci]

O Nisavi koja je reka na kojoj odrastamo mozemo da pisemo u nedogled,iskustva,dozivljaje,ali dajte ljudi da se malo vise angazijemo oko nje ,nacuo sam da ce da sire kej sto nije nimalo dobro
UPROPASTICE JE

Što je taj komunjarsko-pederski kej duži i širi, nišavski klen je vredniji, jer je ređi, pa je i radost kada ga ulovimo veća.
Eto, našao sam dobru stranu okovane reke. 

Samo da ne bude okovana pustosem za sva vremena,ocu reci "REKA BEZ RIBA"

Možda kej izgleda ružno u odnosu na prirodne obale reke, ali ima svoju funkciju, a to je odbrana od poplava u urbanim zonama. Dunav je svojim dobrim delom toka "kejovan" da se tako izrazim kroz zemlje evropske unije, a koliko sam ja čuo uskoro bi na tome trebalo i kod nas da se poradi. Možete da negodujete koliko želite zbog toga ali kej je nužno zlo u gradu poput Niša na reci koja ima velike oscilacije vodostaja poput Nišave. A uostalom setite se i sami kako je bilo pre mesec-dva kad je Nišava nadošla, šta bi bilo danije bilo keja?

Tačno, bedem ima svoju finkciju - zaštita od poplava, ali i da grad uzgleda urbanizovanije. Ja bih radije video vrbe i koprive, ali neko misli da je kamen i trava bolje rešenje.
Ipak, seča vrba i topola kraj reka ima veoma negativne posledice po život riba. Glavna je veća osunčanost površine vode, što dovodi do većeg zagrevanja i samim tim manje kisonika, što leti može biti prilično opasno. Nišava je srećom (postala) hladna reka, ali na drugim vodama ovo može biti veliki problem.
Kad smo već kod niškog i sličnih kejova, ja mislim da on nije loše urađen. Dva bedema, a između šetalište. Problem je što je pored šetališta trava i cveće, poneka breza (koja pravi ladovinu malo ko roda). Kada bi se na ovom delu zasadile vrbe, e to bi bio pogodak, i za reku, i za šetače. 

 

[oholi]

u cacku morava ima neuporedivo manje ribe,plica je, toplija...otkad su posekli vrbe uz obalu sto su bile. nekad je bilo klena kao pleve,stanes na sred reke i bacas uz obalu  pod vrbe,svaki zabacaj neko desavanje sad :suck: nema ribe

 

[witch]

Bedem je napravljen odavno. Od Sićevačke klisure (Prosek) do ušća u J. Moravu, Nišavu prati visoki bedem. On je bio tu i pre izgradnje skopskog keja na Nišavi.
Onaj ko je zapeo da se obala Nišave okove u kamen je najverovatnije izuzetno sličan po svim osobinama (obrazovanje, kilaža, ideologija, starost, poreklo, poznavanje i poštovanje prirode...) onome ko je zapeo da pregradi Visočicu i razori Ponišavlje. Ako nije isti čovek, onda su to dva brata, koji toliko liče jedan na drugoga, kao ona braća u filmu "Balkanski špijun".
Mora da je to neki posleratni (II SV. Rat) doseljenik u Niš, iz dalekih, revolucionarnih krajeva, koji nikad nije zagazio u Nišavu, niti zna da ceni njenu lepotu i vrednost. Pošto je uvideo da će penzionerske dane dočekati u neznanom Nišu, verovatno je odlučio da iskoristi svoju genijalnost i pripadnost vrhu vladajuće partije, i napravi sebi šetalište, očišćeno od bilo kakvog blata, žbunja i drveća. Možda mu se nisu dopadali sportski ribolovci, koji su se po toj džungli radovno šunjali. Ako je još uvek živ, treba ga potražiti na keju, jer sigurno sa ponosom tu svakodnevno šeta.
Odluka o izgradnji keja u Nišu i razaranju prirodnog priobalja, je doneta u vreme socijalizma. Radovi su počeli krajem osamdesetih, kada je vladao Savez Komunista Jugoslavije. Tog dana, kada je počela seča stoletnih vrba i topola, posmatrao sam mlade SKOJ-evce kako, uz pesmu, čiste obale. Sećam se da su mi oči zasuzile, kada su vrbe pod kojima sam pravio prve mušičarske zabačaje, pale u Nišavu. Bila je to jedna od poslednjih Omladinskih Radnih Akcija (ORA). Radovi još uvek traju (posle 20 godina), a svaka gradska vlast nastavlja istom metodom da uništava reku. Verovatno su sada na vlasti sinovi, bratanci i ostali potomci istih vladara, pa prate staze svojih predaka, revolucionara. :rambo:
Nekada smo mušičarili u centru grada i zabacivali svoje muve pod vrbe. Sada, stare Nišlije, imaju Vardar usred Niša. Ono što su nekada zvali Đačko Ostrvo, Tvrđavski Vir, Rudo, Vir kod Nitexa... više ne postoji. Sada je tu go kamen i Skoplje...

 

[Mladen]

Pored Lima, u urbanoj zoni su posecene, vrbe, breze i topole. U duzini 5km. Meni je sada dosta pristupacnije da pridjem vodi, jer onda nisam mogao nikako na nekim mestima. A to sto se zagreva voda, meni je bolje (mada nema nikakve razlike sada) jer ne mogu da stojim u ledenoj vodi.

 

[Mefisto018]

Zagrevanje vodi koliko vidim tebi prija ali imaj u vidu da nekome i ne ide bas u prilog tako nesto...
--POZDRAV--

 

[Mladen]

Druze Blue Fox, razlike nema nikakve u temperaturi. Gore sam isto napisao.

 

[Sjekloca]

Zagrevanje vodi koliko vidim tebi prija ali imaj u vidu da nekome i ne ide bas u prilog tako nesto...
--POZDRAV--

A koliko je bitna temperaturna razlika tekuce vode izmedju +12 i +14 stepeni???

 

[witch]

A koliko je bitna temperaturna razlika tekuce vode izmedju +12 i +14 stepeni???

Razlika u temperaturi vode od 2 stepena je ogromna! To će vam najbolje objasniti iskusni akvaristi ili odgajivači riba, a evo jednog veoma prostog primera, koji može da shvati skoro svako.
Par stepeni nama ne izgleda kao nešto značajno, ali vodenim, hladnokrvnim životinjama, je itekako bitna tolika razlika. Na primer, diskus, jedna od najosetljivijih tropskih slatkovodnih riba, poreklom iz Amazona, živi na 27 stepeni, a veoma loše bi se proveo već na 24, koju normalno podnosi potočna pastrmka, koju zovemo stanovnikom hladnih voda.
Ako je nekad prosečna julska temperatura Nišave u srednjem toku bila 25, a sada je 22, znate li kolika je razlika? Sada u njoj ima velikih kamenjarki, majskih muva (E.danica), potočnih pastrmki, a nekada su tu bili sasvim drugačiji stanovnici, poput šarana, somova, linjaka...

 

[Sjekloca]

I sta si 'teo u stvari da kazes? ... Uostalom, ko 'oce da musicari akvarijumske kapitalce - za to postoje akvarijumi!

 

[Goci]

:

Ne brljaj mi po temi! 

 

[100ka]

KEJ JE GEJ
Ali ipak je neophodan u naseljenim sredinama.
Ovo što je Goci iznad napisao da se voda greje jer nema više drveća oko reke je ok ali realno ako reka ima npr 50km toka, a 5km je bez drveća da li tih 5km gde se voda greje može da ima neki veći uticaj na temperaturna kolebanja?
Bilo bi zeznuto da je na tom delu toka reka usporena ili pregradjena neko branom. Tu bi već voda i mogla malo više da se zagreje. Ali u tekućoj vodi mislim da su takv kolebanja minimalna.

@Randja, da li si siguran da pastrmka odlično podnosi 24oC. I ti preživiš kad je leti 40oC ali da li se tada osećaš odlično ako nisi u nekoj vodi do pupka ili ne cirkaš nešto hladno ko taštin pogled. Ako pastrmke tako dobro podnose tolike temprature što ih onda nije bilo u Belom Timoku koji je retko leti topliji od 20oC ???

 

[witch]

@Randja, da li si siguran da pastrmka odlično podnosi 24oC. I ti preživiš kad je leti 40oC ali da li se tada osećaš odlično ako nisi u nekoj vodi do pupka ili ne cirkaš nešto hladno ko taštin pogled. Ako pastrmke tako dobro podnose tolike temprature što ih onda nije bilo u Belom Timoku koji je retko leti topliji od 20oC ???

Da, ja sam potpuno siguran da se potočna pastrmka susreće sa takvim temperaturama i dobro ih podnosi. Ta riba je čak i poznata po tome, da se po toj osobini se izdvaja od većine salmonida. U Americi, potočnu pastrmku smatraju veoma pogodnom za naseljavanje voda koje se leti zagrevaju i do 25 stepeni, jer je redak salmonid koji to podnosi. Naravno, to ne sme predugo da traje... Bla, bla, bla...100ko, prelistaj malo Internet, ali pazi da pročitaš podatke koje iznosi neko ko ima iskustva u razmnožavanju, poribljavanju i ozbiljnom proučavanju vrste Salmo trutta. Preporučujem ti SAD sajtove i posetu reka poput Temske, Nišave ili Vlasine, jula ove godine.
Kad već pomenu Beli Timok i izostanak pastrmki iz te reke, moraću da te podsetim da u delu te reke, na koji si verovatno pomislio, više nema ni mnogih drugih vrsta.
Pošto se ovde radi o kejevima i betoniranju reka, mislim da smo se previše udubili u raspravu o temperaturnim promenama koje oni izazivaju. To je već sitan detalj, kada uzmemo u obzir ono najvažnije, a to je, da je neko toliko mudar, da i najmanju oazu prirode i zelenila u urbanoj sredini pretvori u čist beton. Taj mora biti rođen u nekom planinskom selu, jer samo onaj ko glavom bez obzira napusti zelenilo i čist vazduh, može da poželi da uništi svaki njen trag. Dok neko uživa posmatrajući vrbe, topole, reku i divlje životinje, ima i onih koji najveća uzbuđenja dožive kada vide asfalt, kej, beton, neonske reklame... Prvi su obično odrasli na asfaltu, a drugi na blatu i u šumi.

 

[oholi]

ja sam citao da kalifornijka podnosi temp do max 22 a potocara max 18 stepeni, mada kad je toplija voda ona se sigurno sklanja u dubine ili u blizinu nekog podzemnog izvora

 

[100ka]

Kad već pomenu Beli Timok i izostanak pastrmki iz te reke, moraću da te podsetim da u delu te reke, na koji si verovatno pomislio, više nema ni mnogih drugih vrsta.

Pogledaj malo pažljivije i videćeš da sam napisao u prošlom vremenu. Ali nažalost ti ne obrćaš pažnju na ono što drugi pišu i govore.

Ako pastrmke tako dobro podnose tolike temprature što ih onda nije bilo u Belom Timoku koji je retko leti topliji od 20oC Huh?

Za pastrmku ću da proverim ali koliko se ja sećam iz biologije pastrmka živi u vodama čija je temperatura 15-18oC. Što ne mora da znači da sam ja tačno zapamtio ili da su u toj knjizi dobro napisali.
A do tada rasparava o životnim uslovima pastrmke
http://www.musicarenje.org/forum/index.php?topic=1376.0

 

[Mefisto018]

Eve jos nesto o krivolovu..
U nedelju mi deka jedan zborio kako je iznad tunela varalicom imao 2 komata na mepsa.
Sta da radim,deki zanimljivo da gleda u sareno