Ta plasticna stvarcica nalik hemijskoj koju pominje tttt je odlicna i koristio sam je dok je nisam izgubio, a prvom prilikom moram opet negde da je pazarim, dzabe kosta, samo da se nadje, pa cu je ukanapiti retraktorom na prsluce. Imam i relativno fini i uzak pean i samo ga u nuzdi koristim, ali izuzetno pazljivo, a ima svoje mesto u predvidjenoj tekstilnoj "cevcici" na prsluku i pomocu retraktora se vraca sam da visi, pa ne ispada (tako cu i plasticnu spravicu organizovati).
Pastrmka ume gadno da se zakaci, nekad i direktno kroz telo pokrovnih vilicnih i nepcanih kostiju koje su kod krunih riba prilicno masivne, a Bogami i u samu jezicnu kost i onda nisam bez peana uspevao da uradim nista, cak i kad nema kontra-jezicka na udici. Pazljivo koriscenje peana, opet, oslobodi je udice (bez veceg kidanja tkiva i krvarenja). Mislim da je to mnogo manje zlo od vracanja ribe sa gvozdjem u ustima, jer cista rana daleko krace boli od one koja ima strano telo, koje traba nekako izbaciti, ako je moguce. Imao sam priliku da cujem misljenja da pean dodirom bukalne sluzokoze unosi infekciju u usta ribe i da ga ne treba koristiti (valjda kao i sa spatulama kod lekara, treba da imam kesu sa koriscenim i nekoriscenim peanima?!). Potpuni nonsens. Najgora infekcija unosi se potencijalno ubodom barbless udice, jer je ulazno mesto jako usko i brzo se zatvara, a to, ukoliko dodje do unosa klica ubodom, dovodi do anaerobnih, gangrenoznih infekcija u ustima ribe; par tako bodenih i gangrenoznih sam video u zivotu i nista gore i ruznije ne postoji nego kad velikoj pastrmci nedostaje deo palaitnum-a ili pterigoidne kosti. Barbed hooks, udice sa kontra-jezickom prave daleko siri, otvoren kanal do ubodnog mesta i obezbedjuju pristup kiseoniku i te retke infekcije mogu biti gnojave ili ne-gnojne, ali nikad gangrenozne. Pitanje infekcija, opet, aktuelnije je u vodama losijeg kvaliteta, mada, kao sto sam gore pomenuo, ni pastrmske vode nisu toliko "sterilne" da do neke infekcije ne moze da dodje. Imperativno je, medjutim, izvaditi udicu, makar malo i "razvalili" usta ribi, samo da skrge, tj. disanje ostane neosteceno, kako bi uspesno otisla na dno vira da se sama zalecuje. Analogija sa odlaskom kuci posle naporne zubarske intervencije vise je nego ilustrativna, cini mi se.
Iako nije direktno vezano za vadjenje udice, i pitanje duzine zamaranja ulovljene ribe u funkciji smanjenja stresa takodje se u novije vreme dusebriznicki elaborira. Sve to me pomalo podseca na pokret protiv lovaca i lova od strane raznih drustava za zastitu svega i svacega, kad se izvrce u krajnost i apsurd i jedna i druga stranu tih aktivnosti (lov i zastita). Ne pada mi na pamet da me grize savest sto je u pastrmci koju sam zamarao proizvedena mlecna kiselina usled intenzivnog zamora, jer je PUSTAM ako je mala ili ako je tako propisano bez obzira na velicinu, pa moze do mile volje da se odmara. Zalaganje za brzo izvlacenje i zamaranje ulovjene ribe otprilike je isto glupavo kao i ocekivanje da se ulovljena riba brzo preda kako mnogo adrenalina stvorenog u meni pri zamaranju ne bi stetilo mojim vitalnim funkcijama, usled ucestalog izlaganja sttresu, posto relativno cesto hvatam, je li... :yeswink:! Apsurdno. Zamaram koliko treba da je uzmem u ruku i oslobodim udice i tacka. Sve mi se cini da se za razne bezrazlozno prefinjene pristupe zalazu oni sto i sitne ribe ne umeju da prihvate kako treba, a krupne im same beze sa udice.
Kultura ribolova je pridrzavanje propisanih mera od strane kompetentnih upravljaca, a ne izmisljanje pravila radi originalnosti same po sebi a u nedostatku bilo kakvog pametnijeg i smislenijeg doprinosa ribarstvenom upravljanju.
. Uglavnom se udica dosta plitko zakaci (dobri refleksi 
) pa nisam ni imao potrebe za nekim alatom. Ipak imam jednu plasticnu stvarcicu (slicna hemijskoj olovci) koju koristim za takve situacije. Postavicu sliku kada je budem pronasao.
:samotuci: :sm: