ОПАСНОСТИ НА ВОДИ

[Rancic]

Колико Вас је  доживело опасне тренутке на води и у води - кад проради само исконски урођени нагон за опстанком.
Једне давне године,  пецали смо на Дунаву код Беле Цркве, преко пута Рама. Ту је Дунав широк једно 6-7 км са свим разливима. 
У гуменом чамцу нас тројица и наш другар још повео дете. Четврти другар је остао на једном језичку обале поред шатора, аутомобила, остале опреме и забачених штапова са обале. Место као сан. Пањеви, потопљено све и свашта, рибе ко плеве. Лето, време изузетно лепо, ведро, вода бистра и мирна - божја милина.
Одједном само пирну лаки ветрић и вода поче да се помало мрешка и потамне. Стаде риба, одлетеше птице, све се умири и стиша. Вода све тамнија и тамнија - ко угаљ.
Гледамо ми и као, није то ништа, није нам ни чудно - на познајемо Дунав.
Наш другар звижди и маше са обале, ми мислимо да хоће да се промени са неким и да он дође у чамац. И ми машемо њему, да сачека ред.
Наиђе стари алас чемцем и каже:
"Децо, бежите са воде док можете - "иде" Дунав".
Зато нам и махао ортак са обале, а ми будале...
Каже другар - Људи, ајд' да се не зајебавамо, повео сам дете, није чича блесав. Он је рођен овде.
Ми почнемо да весламо и тад поче и ветар и за час небо поцрне. Весламо, али безнадежно. Ветруштина, таласи метар,  ми беспомоћни - носи нас, баца, ми као родео јахачи на леђима дивљег бика, дете вришти од страха, једва смо успевали некако да се одржимо да не поиспадамо из чамца.
Да је то "Апатинац" дрвени дунавски чамац - друга прича, али ово гумено говно....ко балон на ветру.
Држимо дете нас двојица и знамо само да никако не смемо да пустимо дете и конопац на чамцу. За пет минута, однео нас Дунав скоро километар. Срећом па нас баца и носи уз обалу, не вуче у матицу.
У делићу секунде осећам воду свуда око себе и схватам да сам испод чамца, пуна ми уста неког муља, песка...
Поклопио нас. Доживео сам и преживео све и свашта, али тада сам први пут у животу осетио да ми трни језик од страха. Од адреналина само пуца у ушима. Само једно мислим - не паничи, не паничи, не паничи - понављам као молитву.
Незнам како, али успео сам да не пустим ни малог ни конопац. Другар споља вуче дете па тако и ја изађем испод чамца.
Држимо се грчевито и видим, хвала богу, сви смо ту, дете се мало нагутало воде па сад од страха престало и да плаче.. Ветар стално диже крај чамца и на срећу, нас то "једро" довуче до обале, пар километара низводно.
Наш другар је видео и схватио све и потрпао све у кола и изашао на пут. Возио је низ пут док је могао, а онда је звао неке сељаке из Дубовца (мислим да се тако зове село) и трчали су поред воде за нама. Нико није смео да пође чамцем.
Помогли су нам да се извучемо, осушимо код њих и опоравимо од дебелог зорта.
Имали смо среће и само нас бог спасио, Дунав ретко прашта такве глупости.
Не би ни нама опростио, али смо имали срећу што је било лето, само мајца и шорц и није хладна вода. Неко би од нас успео да исплива, али не сви.
Од тада слабо или никако не улазим у чамац - више сам сувоземан тип.

 

[zvezdan]

Da,da Rančiću,imali ste mnogo sreće,talasi na Dunavu mogu biti strahoviti,opasna reka,čak i ukroćen kao Đerdapsko jezero,ima svojih ćudi.Vi ste bili iznad,gde još uvek ima svoj tok,pa je spasavanje time još sretnija okolnost!

 

[MMartic]

Teška tema...
Pre nekoliko godina moj komšija i drugar nestade dok je muvao smuđa na Dunavu po novembarskoj košavi... Ostao je samo usidren prazan čamac da se ljuljuška na talasima... Bilo je par kolega u blizini koji nisu primetili kada i kako je ispao, kada su došli do čamca bio je prazan!
Što je najgore telo nikada nije pronađeno tako da godinu dana porodica (žena i dete) nisu ni penziju primali dok nisu mogli da ga proglase zvanično mrtvim...

Pamet u glavu, naročito na Dunavu. I nikad i nigde ne ići sam!!!

 

[strelac]

Ja bih trebao da se uznem u pamet i ne idem sam u ribe.

Obavezno naletim na neku otrovnicu koja se sunča pored kamena a ni stršljeni nisu retkost. Dugo sam nosio špric i ostalu med. opremu protiv raznih uboda i ujeda i jesenas sam je uzbacio iz ranca, istekao rok, hvala bogu nije mi trebalo ništa od toga. Moraću da obnovim zalihe a i da zovem društvo u buduće.

 

[MM]

Evo sta se desilo mom kumu.
Varalicario je mladicu na Limu, poklizao se, svom tezinom pao i slomio kuk.
Od bola se onesvestio. Kada se pribrao, lezao je do struka u vodi i nije mogao ni da se pomeri. Velika sreca je da mu je mob. telefon bio u dzepu na grudima pa se nije okvasio.
Pozvao je pomoc i to ga je i spaslo.
Znam da mnogi ne vole da nose mob na pecanje, ali posebno ako idete sami dvaput razmislite pre nego sto ga ostavite kuci.

 

[compshop]

Teška tema...
Pre nekoliko godina moj komšija i drugar nestade dok je muvao smuđa na Dunavu po novembarskoj košavi... Ostao je samo usidren prazan čamac da se ljuljuška na talasima... Bilo je par kolega u blizini koji nisu primetili kada i kako je ispao, kada su došli do čamca bio je prazan!
Što je najgore telo nikada nije pronađeno tako da godinu dana porodica (žena i dete) nisu ni penziju primali dok nisu mogli da ga proglase zvanično mrtvim...

Pamet u glavu, naročito na Dunavu. I nikad i nigde ne ići sam!!!

Podvlacim za Dunav.
Za dlaku da zavrsim u reci dok sam se spustao niz neku vukojebinu od obale u Golubcu. A zmijurina ima na kilo. Smudjarosi nazivaju tunele po rednom broju. Meni drugar rece da se spustim kod 9. cini mi se. Zvao sam ga telefonom odozdo da proverim je li normalan. Tada me upitao da li sam poneo neko uze?! sklizao sam tako niz neki odron i sam bog zna kako nisam zavrsio u vodi. Zeznuto je plivati i kod ratnog ostrva po lepom vremenu, a tek u ovom jendeku....

 

[sasats]

da napisem i ja nesto,jer mi se dosta puta desavalo svasta u ribolovu.ali ni priblizno opasno kao Ranciceva prica sa dunava  :yeswink:
jednom prilikom pre 15-ak godina varalicario sam klena na sred morave.riba nije radila ,ali ja sam bio uporan.iz daljine priblizavao se sumnjiv oblak.nisam obracao paznju dok se nije sasvim priblizio.odjednom je pocela kisa ,a sa njom je i projela riba.dobijao sam krupne klenove na svaki zabacaj.kisa je bila sve jaca pa sam ipak resio da krenem ka obali.samo sto sam krenuo kisa je pocela tako jako da lije da se vidljivost smanjila ispod 15 m.do obale je bilo oko 50 m i voda je bila dubine 60-ak cm. a ja nisam znao u kom smeru da idem.nisam imao pojma ni u kom smeru tece reka a kamoli gde je obala.ukopao sam se u mestu i pocela je da me hvata panika.iskreno debelo sam se uplasio  :yeswink: posle nekog vremena kisa je pocela da slabi pa sam i ja bezbedno stigao na obalu

 

[sebastian]

Dozivo sam kosavu na Dunavskoj obali, da sam bio u camcu pitanje je da li bi sada vama tipkao silne recenice...mir i tisina, sve se umiri, riba i prtice nestanu...voda se namreska malo se pocne talasati i onda...BUUUUUUM bez ikakve zvanine najave, otvori se nebo i silna voda i vetar pljušte na sve strane. Reka i obala u totalnoj katastrofi. Valovi mnogo veliki... teško onom tko se tada nađe u čamcu.
Od moje bake brat je bio iskusan i srastan riolovac, bio je profesionalni ronioc i spasitelj...mnoge ljude je spasio u Apatinu od udtapljanja, mnoge košave je preživio...jednoga dana je lovio sa stricem na Dunavu i naravno iz čamca. Lepo vreme ali košava se je bez ikakve najave pojavila u svoj svojoj sili. Veliki dunavski čamac se okrenuo ali nije potonio...stric je bio neplivač i bakin brat je spasio strica, postavio ga je na okrenut čamac i u tom svom zlu bakinog brata uhvati grč, povučega još i vir i ode zauvek...neki ronioci su ga pokušali kao pronaći ali nište...tek nakon dan dva ga je voda sama izbacila na obalu.
Bio je strastan ribolovac, ronioc i spasio je mnoge davljenike a sam je utonio dok je spašavao svog strica. Stric je još uvek išao pecati ali samo sa obale i do smrti nije nikako mogao zaboraviti taj dan.
Ja skoro uvek idem sam na vodu i svašta sam prošao, mnogi moji u familiji su strasni ribolovci pa tako i ja. Mnogi su svašta proživeli pa tako i ja...jedan je junački umro spašavajuči svog bližnjeg. Nadam se daja neču tako završiti i uvek pazim maksimalno koliko mogu. Voda je prelepa ali ume da bude i smrtno opasna. To nije razlog da ne idem čamcem na vodu...išao sam i ići ču...svet je svuda opasan i čovek može stradati svuda...posebno ako nije u dovoljnoj meri oprezan. Ja se trudim i svestno se ne upuštam u nepoznate i opasne stvari...ali, to je život...nekome uspe nekome ne. Mogu reći i ja hvala Bogu i ja sam preživio a nadam se da ču i ostalo.
Više manje svi živimo opasno samo toga neki nisu svestni neki jesu (manje više).

Kolege, "triput merite jednom režite"  Opasnosti su svuda, voda pa ume biti nepredvidljiva...uvek valja imati keca u rukavu za ne daj bože.

 

[Marushani]

Kao uvod predstavicu se instruktor sam bio spasilaca na vodi za american pool, takodje demonstrator kada se radio prvi kurs u nisu za spasioce na vodi, mislim cak da je prvi zvanican kurs u srbiji bio taj. Iz tog perioda jednu stvar sam svatio da: na planini, na vodi u pecini, u vazduhu pa dajte i vi jos koji "ekstremni sport" ne ide ili ne radi se sam, najmanje 2 osove moraju biti radi sigurnosti. Jedino mislim da padobranci bi mogli sami, samo sto treba pilot da ih podize u visini, tako ni oni ne idu sami. Po statistikama dobri plivaci, ljudi koji znaju dobro plivati, dave se.

 

[zvezdan]

Jutros se u Kladovu utopio momak,na mestu na kome ja provedem veliki deo,najveći,dok mušičarim.Stao je tamo gde nikako nije smeo,kraj keja,klizav.Meštani dobro poznaju ćudi Dunava,i niko, kad je reka ovako velika i jaka,ne silazi niz kej.