MINI HIDROELEKTRANE - MAKSIMALNA PREVARA
Srbija je posebno pogođena sprovođenjem nakaradne energetske politike povećanja proizvodnje električne energije iz obnovljivih energetskih izvora u mini hidroelektranama u podneblju koje je najsiromašnije površinskim vodama i gde je njihov godišnji raspored među najneujednačenijim u Evropi. Trenutno, ona nije pogođena deficitom energije, iako je u obavezi da razvije načine da deo energije koji sad proizvodi na račun fosilnih goriva zameni tzv. "zelenom" energijom dobijenom iz obnovljivih izvora. Zagovaranje teze o rešenjima za ispunjenje ove obaveze putem izgradnje mini hidroelektrana i pravdanje održivosti takve politike namerno i bezobzirno, zbog partikularnih interesa povlašćenih svakakvih vrsta, uništava ne samo pastrmski fond Srbije kao ekonomsku, ribarstvenu vrednost, već autohtone, jedinstvene i na svetskom nivou jedinstvene varijante potočne pastrmke (posebno one od najvećeg konzervacionog značaja iz reka Vlasina, Vrla, Džepska reka, reke u slivu Božice, u slivu Crnog Timoka, verovatno i one na Staroj planini, kao i u drugim područjima gde se pastrmske reke nalaze). Mini hidroelektrane se prave na pastrmskim rekama jer je tamo jedino povoljan i dovoljan pad kojim se malo vode, kada se sva iz reke zahvati, može dovoljno jako ubrzati da jedva-iole efikasno pokrene turbine. Upravo u tome vidi se jasna namera da se isplativost investicije u vreme malih, letnjih ili zimskih voda, ostvari i po cenu odsustva bilo kakve brige po ekosistem zahvatanjem sve raspoložive vode planinske reke. Šteta po pastrmski fond i druge organizme ekosistema tih planinskih reka u kojima pastrmke žive nisu zagovornicima i vlasnicima mini hidroelektrana uopšte bitni. Bitno je da se uzurpacijom opšteg dobra stekne eksluzivno pravo da se uzima novac od svakog kilovata proizvene struje, ali i subvencije od države, tj. poreskih obveznika-građana na račun toga što je ta struja "zelena"-iz obnovljivih izvora dobijena. Riblje staze koje se na tim postrojenjima grade služe samo zadovoljenju formalnih propisa i izigravaju suštinu. One nemaju nikakvu svrhu jer potočna pastrmka nije migratorna vrsta i ne koristi riblje staze, niti bi ostale vrste riba, ako bi i htele da odu uzvodno, imale gde da odu, pošto derivacione mini hidroelektrane cevima kojima zahvate vodu presuše ili drastično smanje protok u uzvodnom delu korita reke, nekada i na daljini od više kilometara uzvodno od postrojenja sa turbinama. Promena vodnog režima utiče na normalan transport sedimenata duž reke, na menjanje i uništavanje rečnih staništa i promenu obima i dinamike erozije u području takvih reka. Sve ovo ilustruje studioznost i stručnost izrađivača raznih studija uticaja na životnu sredinu koje investitori mini hidroelektrana pribavljaju u postupku dobijanja saglasnosti za njihovu izgradnju. Tako se izgradnjom mini hidroelektrana za kilo mesa tobože "zelene" struje kolje vo pastrmskog fonda, upropašćavaju ekosistemi planinskih reka i ostavljaju kao mrcine da trunu i nestaju sa lica Srbije. Danas postoji mnogo efikasnijih i isplativijih, a ekološki bezbolnijih opcija za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, energija iz biljnog i komunalnog otpada). Stoga je neophodno zaustaviti sadašnje uništavanje pastrmskih reka i revidirati ukupnu energetsku politiku, kao i regulacione akte donesene na štetu građana i ukupne bioraznovrsnosti ekosistema Republike Srbije, čiji su ljudi sastavni deo i kojima ta biološka raznovrsnost pripada, a to im daje neosporno pravo da se založe za njeno očuvanje. Jer i voda kao resurs i energija iz nje i biloška raznovrsnost koju planiniski vodeni ekosistemi sadrže javno su-opšte dobro koje pripada svim građanima i oni imaju oravo da se izjasne o upravljanju njima i donesu odluke koje će obezbediti da sve dobrobiti koje mogu iz njih prositeći ostanu dostupne i sledećim generacijama svih oblika života koji postoje, uključujući i ljude.
Prof. dr Predrag Simonović
