Potočna pastrmka pripada porodici Salmonidae, naseljava hladne nezagađene planinske vode bogate kiseonikom. Po većoj gustini naseljenosti potočnom pastrmkom kod nas se ističu: Gradac, Rzav, Tara, Moravica, Studenica, Đetinja, Gornja I Donja Trešnijca, Ljuboviđa, Mlava, Visočica…naročito gornji planinski tokovi velikih reka. Potočna pastrmka je jedna od najlepsih riba, baš zbog svog fizičkog izgleda, sa pravom je nazivaju kraljicom planisnkih reka! Telo joj je izduženo valjkasto I po bokovima malo spljosteno. Veličina glave je u srazmeri sa telom, sa velikim ustima ostrim zubima blago povijenim unazad predstavlja najlepsu grabljivicu. Telo joj je prekriveno veoma sitnim krljuštima. Boja tela je u direktnoj srazmeri sa mestom prebivališta. Leđa su joj tamno braonkasto-smeđa, po bokovima polako prelazi u svetliju boju koja često varira I do zlatno žute, a stomak je biserno beo. Telo joj je prekriveno pegama crvenim I crnim, koje su uokvirene svetnijom bojom, što na ovoj ribi predstavlja posebnu atrakciju. Ukoliko žive u manjim, plićim rekama sa šljunkovitim dnom boja tela im je svetlija, dok u velikim rekama sa virovima većih dubina i ogomnim skrovištima u stenju ima znatno tamniju boju.
Ishranu joj sačinjavaju svi oblici u razvoju insekata, račići, sitnija riba (krkuša, pljata, klenčić…a naročito peš kome ću posvetiti nekoliko rečenica), mekušći, često krupnijoj ribi ne promaknu ni vodozemci I sitniji gmizavci. U nedostatku hrane često proždire I spostvenu mlađ. Pastrmka ima neverovatno razvijena čula, tako da precizno odmerava I markira plen pre nego što se neverovatnom brzinom obruši. Količina kiseonika u salmonidnim vodama kreće se oko 10mg/l, a temperature vode ispod +15C. U alkalnim vodama sa pH 8, žive rekordne pastrmke. Idealna temperatura za normalno funkcionisanje ove ribe kreće se od 8-10C. Stalno stanište joj čine duboki virovi I udubljenja u stenama, gde pastrmka miruje sve dok ne krene u lov, kada izlati u protočne matice prilične dubine gde se skriva iza prepreka I vreba plen. Često migira duž reke u potrazi za hranom. Mresti se od oktobra do februara, u zavisnosti od hidroloških uslova. Tada nadstupa I lovostaj koji traje do početka marta. Mužjak tada dobija kukastu izraslinu na donjoj vilici I intenzivnije boje tela. Sredinom septembra jedinke se uparuju, I spremaju za svadbeno putovanje na pogodno mesto na kome će ženka položiti ikru. Seoba kreće već sredinom septembra, ali sve zavisi od hidrolosjih uslova. Krećuči se uzvodno tražeći pogodno tvrdo šljunkovito dno sa dovoljom duvinom, da ni najveća kolebanja vodostaja nece ostaviti ikru na suvom. To meste je u narodu poznato kao „bojište“. U nezagađnim salmonidnim rekama, živi vrsta ribe koju sam predhodno naveo a to je peš. Ova mala riba koja je indikator čiste vode, je veliki neprijatelj budće generacije pastrmki, jer mu je poslatica ikra. 80% ishrane ove ribe čini ikra drugih riba, ali najviše jede kavijar ili ikru salmonida. Toga su svesni i matični parovi potočne pastrmke, pa čiste okolinu od ovih riba, proždirući je. Zbog toga je pri kraju ribolovačke sezone, neodoljiv mamac za uspešan lov pastrmke strimer, imimtacija peša. U zavisnosti od veličine i starosti ženke izbacuju od 700-3500 jajašaca, koje su crveno narandžaste boje, veličine od 3.5-5mm. Inkubacioni period zavisi od hidroloških uslova, na stalnoj temperaturi oko +5C traje negde od 50-80 dana. Kada par odabere pogodno mesto za bacanje ikre, pokretima tela ga čiste od muljevitog sloja, praveči udubljenje u koje ženka polaže ikru. Nakon oplodnje, ženka repom polako prekriva ikru peskom. Veliku opasnost pored peša čine i druge ribe, skobalji, mrena, klenovi, pa i same pastrmke. Zbog toga je uspešnost negde oko 25%. Da bi se neka reka održala, odnosno obnovio riblji fond potrebno je poribljavati ribom proizvedenom veštakim putem, kod koga je uspesnost trostruko veća.
Mlađ potčne pastrmke brzo napreduje, naročito u rekama bogatim hranom, najčešće rastu do 3kg, ali u većim rekama koje su bogate hranom raste i preko 5kg. U posebin uslovima akumulacijama ili ogromnim rekama kao sto je npr. Drina, potočna pastrmka podleže različitim mutacijama, najčešće gubi crvene pege, intezivnost boja, i narasta u ogromne grdosije čak i preko 10kg.
Kod nas je sportski ribolov potočne pastrmke dozvoljen od 1. marta, ali posto se najčešće u tom periodu otapa velika količina snega sa planina, vodostaj ne abnormanlno visok i sve dok se reka ne vrati u korito, a to je sve do sredine aprila (zavisi od vremenskih uslova). U ovom periodu treba forsirati teške nimfe, velikih dimenzija, sa zlatonom glavom ili bez, jer je riba u tom periodu aktivna samo na dnu. Potrebno je muvu spustiti na dno gde se treba očekivati udarac. U ovom periodu treba koristiti u zavisnosti od veličine reke tonuću strunu, sa otežanim predvezom kako bi lakse spustili muvu na dno. Vrlo često se na manjim vodama uz korišćenje plivajuće strune nekoliko centimetara iznad muve stvlja olobna dramlija. Pastmka je okrenuta uzvodno, snimajući svaki detalj koji voda pronese. Kada prođu i poslednje snežne vode, nivo se smanji pastrmka polako pokazuje aktivnost na povšini, kupeći insekte koji sleću na vodu ili je blago dodiruju. Vrlo je plašljiva riba, pa je za uspešan ribolov potebno lukavo prikradanje sa leđa ili serviranje muve sa veće udaljenosti. U periodu od maja pa do avgusta, pastrmku je moguće pecati sa svimstadijumima muva, tada nije veliki probirač. U maglovitim letnjim jutrima aktivnost pastrmke se vidi na povrsini i to u gotovo svim delovima reke kada je moguce pecati na suve muve, kako se magla podiže i temperatura povećava pastrmka polako prekida svoju aktivnost na povrsini vode, sklanja se u korenite dublje matice gde se neretko odlučuje na povrsinski lov. Tada je moguće loviti ribu u krajevima reke na mokre muve, nimfe, ali nije isključeno da će uzeti i suvu muvu. U večernjim satima koji su omiljni kod nas muširara, kreće rojenje gomile muva pa je ativnost ribe na povrsini vidljiva i atraktivna. To je vreme pecanja na suve muve. O muvama i načinu lova pastrmke bice reči u nekom od sledećih delova. Često će se desiti da je pastrmka vidljiva pored neke prepreke, kako stoji u mestu i iščekuje šta će joj voda naneti. Povremeno napusti mesto isplivavajući u stranu, kupeći nekog insekta i brzo se vraća u prvobitni položaj. U takvim slučajevima najbolje je ne početi odmah sa zabacivanjem, već se umiriti na obali i ne činiti nagle pokrete. Onog momenta kada ribolovac uoči pastrmku tada već može biti kasno da se bilo šta učini jer je pastrmka sa svog mesta mnogo pre uočila ribolovca. To što nije pobegla, ne mora da znači da neće nestati nakon prvog zamaha štapom. Zato treba smireno sačekati nekoliko minuta i uživati u prizoru i za to vreme osmisliti najbolji način da joj se plasira muva. Potočna pastrmka retko dozvoljava bilo kakve korekcije zabačaja ili vidljive promene položaja ribolovca na obali. U lovu viđene pastrmke, taktičan i mudar potez ribolovca je promena položaja nizvodno od položaja ribe, na mesto sa kojeg ribolovac ne vidi ribu, ali zna gde je, a riba ne vidi ribolovca. Ako se sve izvede tiho i pravilno i pastrmka primi pravi nadražaj, sledi napad. U plićim vodama napad pastrmke je energičan i najčešće praćen iskaknjem iz vode praćen gomilom pokušaja da se oslobodi muve. U ovakvim monetima naročito kada je riba odmorna tesko je kontrolisati kretanje, pa je zategnutost strune i elastričnost štapa od velikog značaja u prvim trenucima borbe. Pre dovođenja je treba dobro zamoriti, a prihvatanje izvršiti meredovom ili rukom, tako da ne dođe do oštećenja škrga, vilica ili do nekog drugog dela tela.
Riblji fond reka koje pripadaju republici Srbiji je jako osiromašen. Odnos kapaciteta reka i ribleg vonda odnose se 1:5 u korist vodenog bogatstva. Mnogobrojni pokušaju u zabranjivanju reka na određen period ubacivanje veće količine ribe često je zavrsavao stanjem gorim nego što je bilo pre zabrane. Recept za uspesno vođenje rekom su verni ribočuvari, redovno poribljavanje ne samo ribama 3-5cm već i jedinkama 15-20cm. Ali najbitniji faktor je vaspitanje ribolovaca i stanovništva. Ovaj tekst sam svojevoljno napisao, kako bi malo približio dragocenost salmonidnih vrsta!
Ishranu joj sačinjavaju svi oblici u razvoju insekata, račići, sitnija riba (krkuša, pljata, klenčić…a naročito peš kome ću posvetiti nekoliko rečenica), mekušći, često krupnijoj ribi ne promaknu ni vodozemci I sitniji gmizavci. U nedostatku hrane često proždire I spostvenu mlađ. Pastrmka ima neverovatno razvijena čula, tako da precizno odmerava I markira plen pre nego što se neverovatnom brzinom obruši. Količina kiseonika u salmonidnim vodama kreće se oko 10mg/l, a temperature vode ispod +15C. U alkalnim vodama sa pH 8, žive rekordne pastrmke. Idealna temperatura za normalno funkcionisanje ove ribe kreće se od 8-10C. Stalno stanište joj čine duboki virovi I udubljenja u stenama, gde pastrmka miruje sve dok ne krene u lov, kada izlati u protočne matice prilične dubine gde se skriva iza prepreka I vreba plen. Često migira duž reke u potrazi za hranom. Mresti se od oktobra do februara, u zavisnosti od hidroloških uslova. Tada nadstupa I lovostaj koji traje do početka marta. Mužjak tada dobija kukastu izraslinu na donjoj vilici I intenzivnije boje tela. Sredinom septembra jedinke se uparuju, I spremaju za svadbeno putovanje na pogodno mesto na kome će ženka položiti ikru. Seoba kreće već sredinom septembra, ali sve zavisi od hidrolosjih uslova. Krećuči se uzvodno tražeći pogodno tvrdo šljunkovito dno sa dovoljom duvinom, da ni najveća kolebanja vodostaja nece ostaviti ikru na suvom. To meste je u narodu poznato kao „bojište“. U nezagađnim salmonidnim rekama, živi vrsta ribe koju sam predhodno naveo a to je peš. Ova mala riba koja je indikator čiste vode, je veliki neprijatelj budće generacije pastrmki, jer mu je poslatica ikra. 80% ishrane ove ribe čini ikra drugih riba, ali najviše jede kavijar ili ikru salmonida. Toga su svesni i matični parovi potočne pastrmke, pa čiste okolinu od ovih riba, proždirući je. Zbog toga je pri kraju ribolovačke sezone, neodoljiv mamac za uspešan lov pastrmke strimer, imimtacija peša. U zavisnosti od veličine i starosti ženke izbacuju od 700-3500 jajašaca, koje su crveno narandžaste boje, veličine od 3.5-5mm. Inkubacioni period zavisi od hidroloških uslova, na stalnoj temperaturi oko +5C traje negde od 50-80 dana. Kada par odabere pogodno mesto za bacanje ikre, pokretima tela ga čiste od muljevitog sloja, praveči udubljenje u koje ženka polaže ikru. Nakon oplodnje, ženka repom polako prekriva ikru peskom. Veliku opasnost pored peša čine i druge ribe, skobalji, mrena, klenovi, pa i same pastrmke. Zbog toga je uspešnost negde oko 25%. Da bi se neka reka održala, odnosno obnovio riblji fond potrebno je poribljavati ribom proizvedenom veštakim putem, kod koga je uspesnost trostruko veća.
Mlađ potčne pastrmke brzo napreduje, naročito u rekama bogatim hranom, najčešće rastu do 3kg, ali u većim rekama koje su bogate hranom raste i preko 5kg. U posebin uslovima akumulacijama ili ogromnim rekama kao sto je npr. Drina, potočna pastrmka podleže različitim mutacijama, najčešće gubi crvene pege, intezivnost boja, i narasta u ogromne grdosije čak i preko 10kg.
Kod nas je sportski ribolov potočne pastrmke dozvoljen od 1. marta, ali posto se najčešće u tom periodu otapa velika količina snega sa planina, vodostaj ne abnormanlno visok i sve dok se reka ne vrati u korito, a to je sve do sredine aprila (zavisi od vremenskih uslova). U ovom periodu treba forsirati teške nimfe, velikih dimenzija, sa zlatonom glavom ili bez, jer je riba u tom periodu aktivna samo na dnu. Potrebno je muvu spustiti na dno gde se treba očekivati udarac. U ovom periodu treba koristiti u zavisnosti od veličine reke tonuću strunu, sa otežanim predvezom kako bi lakse spustili muvu na dno. Vrlo često se na manjim vodama uz korišćenje plivajuće strune nekoliko centimetara iznad muve stvlja olobna dramlija. Pastmka je okrenuta uzvodno, snimajući svaki detalj koji voda pronese. Kada prođu i poslednje snežne vode, nivo se smanji pastrmka polako pokazuje aktivnost na povšini, kupeći insekte koji sleću na vodu ili je blago dodiruju. Vrlo je plašljiva riba, pa je za uspešan ribolov potebno lukavo prikradanje sa leđa ili serviranje muve sa veće udaljenosti. U periodu od maja pa do avgusta, pastrmku je moguće pecati sa svimstadijumima muva, tada nije veliki probirač. U maglovitim letnjim jutrima aktivnost pastrmke se vidi na povrsini i to u gotovo svim delovima reke kada je moguce pecati na suve muve, kako se magla podiže i temperatura povećava pastrmka polako prekida svoju aktivnost na povrsini vode, sklanja se u korenite dublje matice gde se neretko odlučuje na povrsinski lov. Tada je moguće loviti ribu u krajevima reke na mokre muve, nimfe, ali nije isključeno da će uzeti i suvu muvu. U večernjim satima koji su omiljni kod nas muširara, kreće rojenje gomile muva pa je ativnost ribe na povrsini vidljiva i atraktivna. To je vreme pecanja na suve muve. O muvama i načinu lova pastrmke bice reči u nekom od sledećih delova. Često će se desiti da je pastrmka vidljiva pored neke prepreke, kako stoji u mestu i iščekuje šta će joj voda naneti. Povremeno napusti mesto isplivavajući u stranu, kupeći nekog insekta i brzo se vraća u prvobitni položaj. U takvim slučajevima najbolje je ne početi odmah sa zabacivanjem, već se umiriti na obali i ne činiti nagle pokrete. Onog momenta kada ribolovac uoči pastrmku tada već može biti kasno da se bilo šta učini jer je pastrmka sa svog mesta mnogo pre uočila ribolovca. To što nije pobegla, ne mora da znači da neće nestati nakon prvog zamaha štapom. Zato treba smireno sačekati nekoliko minuta i uživati u prizoru i za to vreme osmisliti najbolji način da joj se plasira muva. Potočna pastrmka retko dozvoljava bilo kakve korekcije zabačaja ili vidljive promene položaja ribolovca na obali. U lovu viđene pastrmke, taktičan i mudar potez ribolovca je promena položaja nizvodno od položaja ribe, na mesto sa kojeg ribolovac ne vidi ribu, ali zna gde je, a riba ne vidi ribolovca. Ako se sve izvede tiho i pravilno i pastrmka primi pravi nadražaj, sledi napad. U plićim vodama napad pastrmke je energičan i najčešće praćen iskaknjem iz vode praćen gomilom pokušaja da se oslobodi muve. U ovakvim monetima naročito kada je riba odmorna tesko je kontrolisati kretanje, pa je zategnutost strune i elastričnost štapa od velikog značaja u prvim trenucima borbe. Pre dovođenja je treba dobro zamoriti, a prihvatanje izvršiti meredovom ili rukom, tako da ne dođe do oštećenja škrga, vilica ili do nekog drugog dela tela.
Riblji fond reka koje pripadaju republici Srbiji je jako osiromašen. Odnos kapaciteta reka i ribleg vonda odnose se 1:5 u korist vodenog bogatstva. Mnogobrojni pokušaju u zabranjivanju reka na određen period ubacivanje veće količine ribe često je zavrsavao stanjem gorim nego što je bilo pre zabrane. Recept za uspesno vođenje rekom su verni ribočuvari, redovno poribljavanje ne samo ribama 3-5cm već i jedinkama 15-20cm. Ali najbitniji faktor je vaspitanje ribolovaca i stanovništva. Ovaj tekst sam svojevoljno napisao, kako bi malo približio dragocenost salmonidnih vrsta!
