5. Junij, 09, petak...gledam vremensku prognozu kako će vreme da bude u subotu. Najvljena kiša, oblaci, sunce i grmljavina...još samo falio sneg i led. Ipak, tvrdo odlučujem da odem na pecanje pa makar i sekire padale jer sledeči tedan kada je u najavi lepše vreme ja nemam vremena. Odlazim po kartu. Trgovac iz ff trgovine mi govori da če biti kiše...ja njemu odgovara: znam ali idem u ribolov pa makar i sekire padale. On me podržava razumevajuči me pošto je i sam strastan mušičar. Prije spavanja navijam sat da me probudi u 5h ujutro i zzzzzzzzzzZZZZZZZZZzzzzzz...
6. Junij, 09, subota 5h jutro...Stvari su več spakirane i čekaju. Oblačim se i zastajem kod neoprena. Razmišljam se hoče li mi trebati ili ne. Sanjam o šaranima a štuka znam da če biti. Mislim si ako opet ubodem štuketinu ko prošle godine na mestu gde se mora malo zagaziti šta da radim....ipak, oblačim neopren. Izlazim iz kuće a kiša rominja, ne prestaje. Pogledam u nebo, sve tmurno, vetrić duva ali sve jedno je toplo. Sve miriše na grmljavinu ali još je nema od nigde i u tom trenu pomišljam na soma ali i na to kako karbonac može da ovati i gromče a ne samo somče. Razmišljam tako stoječi pored kuće ispod krova dal' da čekam kišu da se smiri...ne, nije strašna kiša, pa i da je baš me briga. Šešir stavljam na glavu i tako se odlučno odpravim na put do jezera...pomalo u žurbi i pešaka. Kako sam sišao do jezera vetar počne sve jače da duva a i kiša pojačala. Ja sve to ignoriram i ponašam se kao da je lepo vedro i sunčano vreme. Polarizacijske cvike mi i nisu bile od neke velike pomoči u tim valovima. Mrsko mi loviti na slepo ali nema veze. Počnem češljati priobalje. Malo više sam se zadržao ispod nekih krošnji da ne budem baš previše mokar. I tu pade jedna štukica od 52cm. Puštam ju. Kiša se opet stiša i ja nastavim pretraživati vodu na viđeno. Vadim floroscentno naranđastog Glo Buga na šaranskoj udici i stavljam ga u mali đepić da kada uočim šarana odmah skinem strimer i probam ga prevariti tom malom sintetičkom lopticom. Tu pade još nekoliko štukica od 50 do 60 cm. U međuvremenu je vreme izvodilo besne gliste. Čas vetar, valovi, pa se sve to smiri, kiša stane, počne, pojača, utiša se i tako sve u nekim ludim kombinacijama. Konačno ugledah par manjih šarančića a oko njih klenovi. Bacam šaranu ali klen munjevitom brzinom se zaleće i kupi mog povečeg glo buga. Palo je još par klenova tokom dana (40-45cm od oka) njih sam otkačio još u vodi. Približujem se jednoj finoj lokaciji sa koje je najpraktičnije bacati "roll" zabačajima. Mesto gde voda izlazi iz jezera. Tu je plićak koji naglo kreće prema dubini do oko 5m. Voda se smirila i u laganim valovima sam mogao jasno da vidim manje jato krupnih šarana. Beše to negde između 6 i 7h ujutro. Poradovah se ali odmah me i prođe ta radost. Kada sam vidio kako samo polako plivaju kakav metar pod površinom. Ni jedan se nije hranio, muljario. Samo su kružili ili lebdeli. Ni na površini ni na dnu. To jato se je polako kretalo od 10 do 15 od obale. Polako sam prišao do vode, posmatrao ih neko vreme da vidim kako se kreću, kojom putanjom. Zanimljivo, par komada je samo mirovalo a par ih je kružilo i to gotovo istom putanjom. Prvi zabačaj, roll cast, direkt pred nos ali malo preblizu i malo pregrubo...poplaši se taj i ode. Izabirem jednog krupnijeg i malo udaljenijeg, pratim ga ali kriva procena par puta i kriva prezentacija...pravim malu pauzu i fokusiram se na tog jednog. Pratim ga, vidim da polako skreče na tu putanju kojom je vel prošao i bacam mu tačno pred nos, ovaj put meko i ne pre blizu, oko metar od njega pada glo bug, polako tone, odlučno ide prema muvi i usisava je......ja više ne čujem ni automobile ni jutarnje pevanje ptica iz okolice, kontra i osetim tešku i jaku ribu zakačenu na mojoj muvi...adrenalin me preplavlja, šaran odlučno izvlači strunu sa čekrka, pumpa, nabija u dubinu i vuče prema sredini jezera. Presekla me jedna misao. Baš u tom pravcu u kom je riba počela da vuče nekih desetak metara od obale je veliko drvo koje sam vidio dok sam ronio prošle godine. Tu je dubina več nekih 5m a vrh drveta je manje od dva metra od porvšine. Nekako čudno je postavljeno iz dna p
riobalja i to ukoso. Sve se trudim da ga navedem tako samo da mi ne zapliva ispod toga drveta. Protiv nekih osnovnih pravila, uzdajući se u dobru udicu, dižem ga i teram tako na površinu i uvek u da zapliva u kontra stranu. Onda opet školsko zamaranje ali on i dalje pumpa, izvlači strunu sve do backinga. Več me ruka boli, ne znam koliko več ta borba traje, nema nikoga, na svu sreću nema turista da mi dišu za vratom, menjam štap malo u levu malo u desnu ruku, neki mišiči mi se več grče u ruci. Polako ga pridobijam, privlačim ga ka obali i očekujem nagli beg. Ništa, kulturno se neopire, meredov nameštam u vodu i još malo ga privlačim. Vadim jednom rukom aparat iz rukasaka dok drugom rukom držim šarana zapetog i pod kontrolom. Privlačim ga, palim kameru, on počne da beži i slikam opet ono pumpanje i savijanje štapa. Celo vreme mi ga je ovako savijao bez milosti. Štap se savijao kao da je full flexy...fantazija, čisti užitak. Čekrk po podešenom kočnicom samo peva. Opet odvlači skoro ceo kanap, trudim se da mi ga ne izvuče ali moram mu popuštati u onim siloviti begovima. Konačno, nakon još par minuta borbe, kalkuliranja kako i u koju stranu da ga vodim, da mi ne ode pod čamce (pletne) ili pod ono drvo...namotavam polako, privlačim ga obali i pružam meredov. Kada sam stavio meredov pod njega a ono meredov nešto malecni
A ja mislio kako imam veliki meredov. 
Ipak nekako sam ga zahvatio tim meredovom, kada sam pokušao da podignem šaranče a ono meredov poče neke čudne zvukove da pušta a i mreža također....mislim si, samo mi još to fali da nešto pukne ili se pocepa, odlažem štap na obalu i sa obe ruke hvatam obruč meredova i dižem ga, tek sada vidim da se radi o vrlo lepom i dosta teškom komadu. Polažem ga na meku zemlju da se ne ošteti o kamenje ako se počne lomatati. Tu uradim jednu fotku i video kako ga puštam.
Nežno ga dižem i odnosim do vode. Kako mu je glava zaronila u vodu sav je opet podivljo i sve mepošpricao, ko da sam slona pustio u vodu. I tako šaranče lepo odpliva prema jatu koje kao da ga je čekalo i onda posle zajedno otplivali u nekom meni nepoznatom pravcu. Zanimljivo je to da su ga dva šarana dopratila do obale dok sam ga zamarao. Malo sam seo da sve to proživim još jednom. Šaran je bio dugačak 81cm i koji milimetar. Dosta je bio težak ali u svoj toj akciji nisam mogao da ga procenim koliko je težak. Po nekoj mojoj proceni jače od 10kg možda max 15kg. Ne znam a i nije mi mnogo važno. Mada ipak sam sebi opet govorim da moram kupiti digitalnu vagu za ribe. Sav van sebe i presretan idem dalje u potragu za šaranom. Mislim u sebi onako, ma i da ne ulovim više ništa baš me briga ovo je i više nego dovoljno. Par štukica i klenova i još na vrh svega lep velik šaran. Ali, heh, ne bi se branio još kakvoj onako dobroj borbi. Ugledam opet pod nekim drvečem šaranče. To je več lokacija pred Titovom vilom. Bacam, dobijam iz drugog pokušaja još jednog ali malo manjega (krači za desetak cm). Borba fantastična. Ja več mislim da ču da poludim od sreče. Brzo ga puštam i idem dalje. Nadam se nekom divljaku jer ovo su bila dva pitoma a velika mi želja uloviti i divljeg. Dolazim ispod same titove vile i tražim šarana u lopočima. Viđao sam ih na tom mestu iz čamca a i sa obale. Vidim jednog mnogo večeg od onog prvog i to divlji. Uf, bacam, ali vrlo nezgodan položaj i za roll cast zbog niskih krošnju a on među lopočima. Lopoči su meki i mladi i znam da bi moj predvez 0,40mm to sve lepo preživeo. Tu je več počelo sve više i više turista da se šečka, vreme je več bilo lepo i sunce se je probijalo kroz oblake. Neki turisti su zavirivali šta ja to tu radim i malo mi opade tu koncentracija. Muva taman pada pred tog šarana divljaka ali on i dalje samo leži na dnu i ne mrda. Nespretno dignem muvu i zakačim stablo lopoča i poplašim šarana. Odlazim na drugo mesto i dobijam još jednog možda malo manjeg od onog drugog. Brzo ga vračam u vodu i onda odlučim napravaiti pauzu. Vidim neke štukice ali puštam ih na miru. Samo ih posmatram. Tu i tamo sam sreo nekog varaličara i malo probrbljao ali nisam se hvalio dok me nisu priupitali 8)
Tu sam sreo i neke šaranđije iz ribolovnog sruštva. Pitali me jesam li šta ulovio. Ja odgovaram: da, jesam. Ovi pitaju: šta? Ja odgovaram: Pa to što vi sada pokušavate da ulovite
i to govorim samo u jednini. Ovi mi ništa ne veruju ali se trude biti kulturni pa da me ne zafrkavaju kako muljam. Pita me na šta si ga ulovio? Na muvu? I gleda povečeg strimera za štuku kako mi visi sa motke. Ja kažem: da na muvu. On: na ovo (pokazuje mog strimera)? Ja se smejem 
i odvračam glavom ne i dok vadim mog mokrog glo buga mu odgovaram: "na ovu krpu" On gleda i čuti, drugi sav živčan ovoga zove da dođe jer se pripremaju za takmičenje. Vidim da mi ne veruju i pokazujem im video i slike. Ovaj zanemio a onaj drugi se ponaša skoro ko' da me nema Ja ih lepo napuštam,
Nakon pauze sam rekao sam sebi, dosta mi je sada i šarana i štuka pa da probam naći kakvog smuđa. Vežem malog clousera i polako uz obalu. Vračam se na mesto gde sam dobio prvog šarana jer tamo znam gde se nalazi jedno manje jato smuđeva. Nisu nešto veliki, največi je možda 50cm. Svi na dnu pod nekim čamcem (na 2m dubne). Bacam ali totalno ignorišu clousera, ponovo i ponovo i jedan manji se diže ali ga samo prati. Vežem malog crnog zonkera sa metalnom kapicom i jigovanje po dnu. Evo ga jedan mališan, polako se približava i zuuum...komadić od 40tak cm...odmah ga vraćam u vodu jer mi bezveze slikati ga i mislim si doćiće i veči. Ali ništa, nadmudrivanje, menjanje muva a oni se samo zalete, zevnu na strimera ali odustanu u poslednejm trenu. Sve je to ribolov na viđeno, pravi užitak. Več sam pošteno postao gladan jer nisam ni doručkovao i odlazim kući na ručak.
Nakon ručka popodne sam probao nači kakvog većeg smuđa ili štuku ali ne, ništa od velikih smuđeva a ni od štuka. Pokisnuo sam još dosta puta ali sve u svemu je bio to predivan ribolovni dan. Nsečam se kada sam zadnju put toliko uživao u ribolovu.
ps.
slikao sam samo jednu štuju sa ožiljcima od veče štuke. Sutra ču postaviti još možda koju sliku i video.
6. Junij, 09, subota 5h jutro...Stvari su več spakirane i čekaju. Oblačim se i zastajem kod neoprena. Razmišljam se hoče li mi trebati ili ne. Sanjam o šaranima a štuka znam da če biti. Mislim si ako opet ubodem štuketinu ko prošle godine na mestu gde se mora malo zagaziti šta da radim....ipak, oblačim neopren. Izlazim iz kuće a kiša rominja, ne prestaje. Pogledam u nebo, sve tmurno, vetrić duva ali sve jedno je toplo. Sve miriše na grmljavinu ali još je nema od nigde i u tom trenu pomišljam na soma ali i na to kako karbonac može da ovati i gromče a ne samo somče. Razmišljam tako stoječi pored kuće ispod krova dal' da čekam kišu da se smiri...ne, nije strašna kiša, pa i da je baš me briga. Šešir stavljam na glavu i tako se odlučno odpravim na put do jezera...pomalo u žurbi i pešaka. Kako sam sišao do jezera vetar počne sve jače da duva a i kiša pojačala. Ja sve to ignoriram i ponašam se kao da je lepo vedro i sunčano vreme. Polarizacijske cvike mi i nisu bile od neke velike pomoči u tim valovima. Mrsko mi loviti na slepo ali nema veze. Počnem češljati priobalje. Malo više sam se zadržao ispod nekih krošnji da ne budem baš previše mokar. I tu pade jedna štukica od 52cm. Puštam ju. Kiša se opet stiša i ja nastavim pretraživati vodu na viđeno. Vadim floroscentno naranđastog Glo Buga na šaranskoj udici i stavljam ga u mali đepić da kada uočim šarana odmah skinem strimer i probam ga prevariti tom malom sintetičkom lopticom. Tu pade još nekoliko štukica od 50 do 60 cm. U međuvremenu je vreme izvodilo besne gliste. Čas vetar, valovi, pa se sve to smiri, kiša stane, počne, pojača, utiša se i tako sve u nekim ludim kombinacijama. Konačno ugledah par manjih šarančića a oko njih klenovi. Bacam šaranu ali klen munjevitom brzinom se zaleće i kupi mog povečeg glo buga. Palo je još par klenova tokom dana (40-45cm od oka) njih sam otkačio još u vodi. Približujem se jednoj finoj lokaciji sa koje je najpraktičnije bacati "roll" zabačajima. Mesto gde voda izlazi iz jezera. Tu je plićak koji naglo kreće prema dubini do oko 5m. Voda se smirila i u laganim valovima sam mogao jasno da vidim manje jato krupnih šarana. Beše to negde između 6 i 7h ujutro. Poradovah se ali odmah me i prođe ta radost. Kada sam vidio kako samo polako plivaju kakav metar pod površinom. Ni jedan se nije hranio, muljario. Samo su kružili ili lebdeli. Ni na površini ni na dnu. To jato se je polako kretalo od 10 do 15 od obale. Polako sam prišao do vode, posmatrao ih neko vreme da vidim kako se kreću, kojom putanjom. Zanimljivo, par komada je samo mirovalo a par ih je kružilo i to gotovo istom putanjom. Prvi zabačaj, roll cast, direkt pred nos ali malo preblizu i malo pregrubo...poplaši se taj i ode. Izabirem jednog krupnijeg i malo udaljenijeg, pratim ga ali kriva procena par puta i kriva prezentacija...pravim malu pauzu i fokusiram se na tog jednog. Pratim ga, vidim da polako skreče na tu putanju kojom je vel prošao i bacam mu tačno pred nos, ovaj put meko i ne pre blizu, oko metar od njega pada glo bug, polako tone, odlučno ide prema muvi i usisava je......ja više ne čujem ni automobile ni jutarnje pevanje ptica iz okolice, kontra i osetim tešku i jaku ribu zakačenu na mojoj muvi...adrenalin me preplavlja, šaran odlučno izvlači strunu sa čekrka, pumpa, nabija u dubinu i vuče prema sredini jezera. Presekla me jedna misao. Baš u tom pravcu u kom je riba počela da vuče nekih desetak metara od obale je veliko drvo koje sam vidio dok sam ronio prošle godine. Tu je dubina več nekih 5m a vrh drveta je manje od dva metra od porvšine. Nekako čudno je postavljeno iz dna p
riobalja i to ukoso. Sve se trudim da ga navedem tako samo da mi ne zapliva ispod toga drveta. Protiv nekih osnovnih pravila, uzdajući se u dobru udicu, dižem ga i teram tako na površinu i uvek u da zapliva u kontra stranu. Onda opet školsko zamaranje ali on i dalje pumpa, izvlači strunu sve do backinga. Več me ruka boli, ne znam koliko več ta borba traje, nema nikoga, na svu sreću nema turista da mi dišu za vratom, menjam štap malo u levu malo u desnu ruku, neki mišiči mi se več grče u ruci. Polako ga pridobijam, privlačim ga ka obali i očekujem nagli beg. Ništa, kulturno se neopire, meredov nameštam u vodu i još malo ga privlačim. Vadim jednom rukom aparat iz rukasaka dok drugom rukom držim šarana zapetog i pod kontrolom. Privlačim ga, palim kameru, on počne da beži i slikam opet ono pumpanje i savijanje štapa. Celo vreme mi ga je ovako savijao bez milosti. Štap se savijao kao da je full flexy...fantazija, čisti užitak. Čekrk po podešenom kočnicom samo peva. Opet odvlači skoro ceo kanap, trudim se da mi ga ne izvuče ali moram mu popuštati u onim siloviti begovima. Konačno, nakon još par minuta borbe, kalkuliranja kako i u koju stranu da ga vodim, da mi ne ode pod čamce (pletne) ili pod ono drvo...namotavam polako, privlačim ga obali i pružam meredov. Kada sam stavio meredov pod njega a ono meredov nešto malecni
A ja mislio kako imam veliki meredov. Ipak nekako sam ga zahvatio tim meredovom, kada sam pokušao da podignem šaranče a ono meredov poče neke čudne zvukove da pušta a i mreža također....mislim si, samo mi još to fali da nešto pukne ili se pocepa, odlažem štap na obalu i sa obe ruke hvatam obruč meredova i dižem ga, tek sada vidim da se radi o vrlo lepom i dosta teškom komadu. Polažem ga na meku zemlju da se ne ošteti o kamenje ako se počne lomatati. Tu uradim jednu fotku i video kako ga puštam. Nežno ga dižem i odnosim do vode. Kako mu je glava zaronila u vodu sav je opet podivljo i sve mepošpricao, ko da sam slona pustio u vodu. I tako šaranče lepo odpliva prema jatu koje kao da ga je čekalo i onda posle zajedno otplivali u nekom meni nepoznatom pravcu. Zanimljivo je to da su ga dva šarana dopratila do obale dok sam ga zamarao. Malo sam seo da sve to proživim još jednom. Šaran je bio dugačak 81cm i koji milimetar. Dosta je bio težak ali u svoj toj akciji nisam mogao da ga procenim koliko je težak. Po nekoj mojoj proceni jače od 10kg možda max 15kg. Ne znam a i nije mi mnogo važno. Mada ipak sam sebi opet govorim da moram kupiti digitalnu vagu za ribe. Sav van sebe i presretan idem dalje u potragu za šaranom. Mislim u sebi onako, ma i da ne ulovim više ništa baš me briga ovo je i više nego dovoljno. Par štukica i klenova i još na vrh svega lep velik šaran. Ali, heh, ne bi se branio još kakvoj onako dobroj borbi. Ugledam opet pod nekim drvečem šaranče. To je več lokacija pred Titovom vilom. Bacam, dobijam iz drugog pokušaja još jednog ali malo manjega (krači za desetak cm). Borba fantastična. Ja več mislim da ču da poludim od sreče. Brzo ga puštam i idem dalje. Nadam se nekom divljaku jer ovo su bila dva pitoma a velika mi želja uloviti i divljeg. Dolazim ispod same titove vile i tražim šarana u lopočima. Viđao sam ih na tom mestu iz čamca a i sa obale. Vidim jednog mnogo večeg od onog prvog i to divlji. Uf, bacam, ali vrlo nezgodan položaj i za roll cast zbog niskih krošnju a on među lopočima. Lopoči su meki i mladi i znam da bi moj predvez 0,40mm to sve lepo preživeo. Tu je več počelo sve više i više turista da se šečka, vreme je več bilo lepo i sunce se je probijalo kroz oblake. Neki turisti su zavirivali šta ja to tu radim i malo mi opade tu koncentracija. Muva taman pada pred tog šarana divljaka ali on i dalje samo leži na dnu i ne mrda. Nespretno dignem muvu i zakačim stablo lopoča i poplašim šarana. Odlazim na drugo mesto i dobijam još jednog možda malo manjeg od onog drugog. Brzo ga vračam u vodu i onda odlučim napravaiti pauzu. Vidim neke štukice ali puštam ih na miru. Samo ih posmatram. Tu i tamo sam sreo nekog varaličara i malo probrbljao ali nisam se hvalio dok me nisu priupitali 8)
Tu sam sreo i neke šaranđije iz ribolovnog sruštva. Pitali me jesam li šta ulovio. Ja odgovaram: da, jesam. Ovi pitaju: šta? Ja odgovaram: Pa to što vi sada pokušavate da ulovite
i to govorim samo u jednini. Ovi mi ništa ne veruju ali se trude biti kulturni pa da me ne zafrkavaju kako muljam. Pita me na šta si ga ulovio? Na muvu? I gleda povečeg strimera za štuku kako mi visi sa motke. Ja kažem: da na muvu. On: na ovo (pokazuje mog strimera)? Ja se smejem i odvračam glavom ne i dok vadim mog mokrog glo buga mu odgovaram: "na ovu krpu" On gleda i čuti, drugi sav živčan ovoga zove da dođe jer se pripremaju za takmičenje. Vidim da mi ne veruju i pokazujem im video i slike. Ovaj zanemio a onaj drugi se ponaša skoro ko' da me nema Ja ih lepo napuštam,Nakon pauze sam rekao sam sebi, dosta mi je sada i šarana i štuka pa da probam naći kakvog smuđa. Vežem malog clousera i polako uz obalu. Vračam se na mesto gde sam dobio prvog šarana jer tamo znam gde se nalazi jedno manje jato smuđeva. Nisu nešto veliki, največi je možda 50cm. Svi na dnu pod nekim čamcem (na 2m dubne). Bacam ali totalno ignorišu clousera, ponovo i ponovo i jedan manji se diže ali ga samo prati. Vežem malog crnog zonkera sa metalnom kapicom i jigovanje po dnu. Evo ga jedan mališan, polako se približava i zuuum...komadić od 40tak cm...odmah ga vraćam u vodu jer mi bezveze slikati ga i mislim si doćiće i veči. Ali ništa, nadmudrivanje, menjanje muva a oni se samo zalete, zevnu na strimera ali odustanu u poslednejm trenu. Sve je to ribolov na viđeno, pravi užitak. Več sam pošteno postao gladan jer nisam ni doručkovao i odlazim kući na ručak.
Nakon ručka popodne sam probao nači kakvog većeg smuđa ili štuku ali ne, ništa od velikih smuđeva a ni od štuka. Pokisnuo sam još dosta puta ali sve u svemu je bio to predivan ribolovni dan. Nsečam se kada sam zadnju put toliko uživao u ribolovu.
ps.
slikao sam samo jednu štuju sa ožiljcima od veče štuke. Sutra ču postaviti još možda koju sliku i video.
....to vase jezero bas puno ribe?i to prosek za svaku vrstu kao kapitalci kod mene :'( ...e kad bi se kod nas hvatali svaki dan klenovi po kilo,kiloipo 
