Aj i ja da kezem nesto o sebi....Rodjen sam kao vrlo mlad, vise ni sam ne znam o cemu se radi u licnoj karti mi pise da sam rodjen 10. aprila, a svi mi kazu da sam rodjen dva dana pre. Po najnovijim nalazima saznajem da su me ostavili dva dana da vide `ocu li da prekostanem pa me onda upisali....Inace zivim u Ivanjici gde i radim, po struci sam inz.elekrotehnike za racunarsku tehniku, bavim se prodajom racunarske opreme, naravno i servisom iste. Pored toga bavim se programiranjem sto mi je primarna delatnost. Nisam ozenjen, iz razloga sto zelim da jos malo zivim, cim mi dosadi zenim se.....Ribolovom se bavim od rane mladosti, navadio me otac. Na samom pocetku (secam se kao da je juce bilo), upecao sam 6 pljata na belog crva, to je bilo presudno u mom zivotu, "cacnulo me gde sam najtanji". Kad sam to prevazisao krenuo sam da pecam krkusi na olovo. To je bio high-level, mada sam u ribolov isao uglavnom sa calom. Ni sam se ne secam koliko je bilo ne prespavanih noci samo da me ne zezne i ode bez mene. Malko kasnije kad sam posao u skolu, poceo sam da lezem kevu kako idem na igraliste, a pre toga pribor odneo na ulicu da me niko ne vidi, pa klisnem u Moravicu. Tako sam radio bez broj puta, ali najveci problem je bila ulovljena riba, nisam smeo da je nosim kuci, pa onako mrtvu iz kese vratim u vodu, pa ih gledam onako mrtve (ta slika mi je jos uvek pred ocima) pun neke ljutnje na samog sebe. Tada sam prvi put u zivotu poceo da pustam ribu iako nisam znao da postoji pokret uhvati/pusti. To se ponavljanlo iz dana u dan, keva mislila da sam na igralistu, sve do momenta dok me stariji burazer nije otkucao kod cala. Tada sam dobio batine koje cu pamtiti dok sam ziv, nisam mogao da sedim na stolici kao covek. Totalna zabrana na vreme u skolu na vreme kuci, totalno zabranjen ribolov, mislim nisam ni smeo da pitam cala da idem sa njim. To je bila velika tegoba. Jos veca sto je moja daiwa od 2.3m dobijena od teca za sedmi rodjendan, zavrsila preko kolena calovog. Kuteo sam ko bolesna kokoska godinu dana, jeo sam minimalno samo da prezivim, nisam imao motiva ni za sta. To je trajalo godinu dana, dok se cale konacno se ne sazali i kupio mi u nekadasnjoj prodavnici "SPORT", Silstar od 3m 5-25gr, to je bio svemirski brod. Sad sam sa njim poceo da pecam pastrmku i klena, naravno na ziv mamac. I dalje sam isao u ribolov sa calom, mada je i to bilo dovoljno u odnosu na godinu dana tugovanja. Nesto kasnije sam krenuo da pecam na varalicu kad sam kupio i drugi stap dam 30-60gr, 2.4 idealan za varalicarenje. Posto je cale pravio idealne voblere, tako sam i ja odlucio da se opredelim za klena i pastrmku. I to je trajalo kratko svega jednu sezonu. Tad sam prvi put otisao na Drinu tacnije sa 9-10 godina, sad se tacno ne secam. Bilo je tada popularno pecanje lipljena na tiroslko drvce. Mada sam i dalje bio pristalica varalicarenja. Hvatao sam klenove, plastrmke koji su bili mnog oveci nego na nasim vodama. Jednom prilikom tacnije na dozoljenom delu ispod brane na Drini vido sam jednog zanimljivog coveka koji sa nekim do sada nevidjenim priborom peca ribu. Bio je to Sava Martinovic, jedan od prvih musicara na Drini. Taj dan cu pamtiti kao prekretnicu u mom zivotu, kad sam pozeleo da postanem ono sto jesam, musicar. Ali to mi je i dalje bilo strano, vido sam jednom u zivotu kako to izgleda, pratio par sati kako to izgleda. Pokusavao sam svako vece pred spavanje da rekonstruisem ceo dogadjaj. Dugo sam tragao za informacijama koje bi mi priblizile ovaj neobican nacin ribolova ali dzabe. Niko to nije znao, sve do momenta kad sam u Sapcu od teca trazio da mi nadje bilo gde musicarski pribor, posto je on bio vozac u jednoj autoprevoznickoj firmi koja je razvozila sve i svasta po svetu. Posle nekoliko meseci stize radosna vest da mi je kupljena ceo ribor, kao i nekoliko brosura o musicarenju pastrmke i lipljena. Ni sam ne mogu da objasnim kako je to izgledalo bruka. Tad sam vec posao cini mi se u peti ili sesti razred osnovne skole, kad sam i poceo da ucim engleski jezik, jer mi je bio sve interesantniji zbog iscitavanja literature koju sam dobio. Vezbao sam na livadi, pogresno ucio, tukao (kako ono kazu ko qrac po samaru). Kasnije je to trebalo ispraviti........pored musicarenja i dalje sam se bavio varalicarenjem, kasnije je dosla i mladica na red, kao i musicarenje na Drini. Sve u svemu udavio sam vas sa pricom, ali ovde joj je mesto. Sto se tice slika njih cete mocu da pogledate u galeriji koja ce za koji dan proraditi.
.
