becko
Full member
Priča iz berbernice
Autor sledeće priče je legendarni berberin sa juga Srbije , poznati boem, živa legenda, čovek koji je bio inspiracija za lik Borivoja Šurdilovića jednom rečju Žika Bidža. Pokušaću da vam prenesem taj ambijent i celu priču sto autentičnije.
Zima ,’ladno čaršija prazna napolje izašo samo kuj mora,a ja moram na šišanje. Već mi ladno na šiju kad pomislim da me po ovaj minus treba ogule ali šta ćeš zakoni Hygiae tako nalažu i nema se dalje. Ulazim u berbernicu ,ekipa standarna već trijes’ godine kolko pamtim, neuobičajno tiho, svi zažmali , ja ulazim i sedam uklapam se i prosto mi milo što su ispred mene trjica za gulenje.Odjednom, već neprijatnu tišinu raspršuje najači baritonsko-naratorski glas koji sam ja ikad čuo i polako budi pažnju svih prisutnih, jer šta? - sledi priča:
-Pre jedno pedeset godine , tam’n kad se ja i Mara uzosmo, beše leto i mi koje ćemo nego ajd u Vlasinu na banjanje , kude ćemo nego u vadu tuj najbolje.- priča Žika udarajući onaj završni potez kod šišanja a vezan za zulufe, brijač i mokar prst .
Banjanje ide normalno, sve po red, oladi se srce pa žile na šiju, sledi prelom sa gnjurenje od tri minuta da se Mara malo uplaši i sve sve takoj dok u jedan ma’ se ne ču vrisak:
-PRSTEN!!!!!
Mož’ da zamislite najgori mogući scenario, onaj verenički taze -skroz, krvavo zaradjen, uspomena za ceo život.
Šta će Žika jadan gleda u nas vidi očekujemo spektakl i nastavlja priču , gnjuri pet minuta prolazi vadu uzduž i popreko al’ džabe nema ga nigde, pade i mrak i toj mu beše za toj.Ostade mlada bez prsten!
Zaćuta Žika mi polu-razočarani oborismo glave mislimo kraj,onaj sa zulufi se diže od stolicu dobi s metlu dva put po leđa plati i ode si, i taman poče da nas vaća apatija kad se začu:
- I otidem ti ja pre 2-3 godine u ribe, onde ispod mlin onakoj na po zebanciju .... - i kako obično bude posle 5-6 vožnje:
- DM! -
Zakova ga za dno i krenu lokomotiva uz vodu, nema koje-mrena 100% . Drž’ ne daj izvadi nju Žika standardno mi gledamo ništa nam nije jasno odakle sad mrena u priču, al’ ćutimo autoritet je to. Gleda Žika onuj mrenu, nije nešto u redu , beljavna, t’nka preko sredinu ko kaiš da ima. Zazrne gu Žika ima koje i da vidi PRSTEN onaj isti, prošla kroz njega dok je od marinu ruku padao do dno , zaglavio se , ona porasla od pedarca u šiljku pa u mrenu i dolijala na kraj,svemirska ravnoteža uspostavljena , svima u berbernici otvorena usta Žika već otaljava sledeći par zulufa uz rad brijača i mokrog prsta i to bi bilo to- nikom ništa sledi priča o kolektivnom samoubistvu veverica u Africi , ali o tome drugi put.
Autor sledeće priče je legendarni berberin sa juga Srbije , poznati boem, živa legenda, čovek koji je bio inspiracija za lik Borivoja Šurdilovića jednom rečju Žika Bidža. Pokušaću da vam prenesem taj ambijent i celu priču sto autentičnije.
Zima ,’ladno čaršija prazna napolje izašo samo kuj mora,a ja moram na šišanje. Već mi ladno na šiju kad pomislim da me po ovaj minus treba ogule ali šta ćeš zakoni Hygiae tako nalažu i nema se dalje. Ulazim u berbernicu ,ekipa standarna već trijes’ godine kolko pamtim, neuobičajno tiho, svi zažmali , ja ulazim i sedam uklapam se i prosto mi milo što su ispred mene trjica za gulenje.Odjednom, već neprijatnu tišinu raspršuje najači baritonsko-naratorski glas koji sam ja ikad čuo i polako budi pažnju svih prisutnih, jer šta? - sledi priča:
-Pre jedno pedeset godine , tam’n kad se ja i Mara uzosmo, beše leto i mi koje ćemo nego ajd u Vlasinu na banjanje , kude ćemo nego u vadu tuj najbolje.- priča Žika udarajući onaj završni potez kod šišanja a vezan za zulufe, brijač i mokar prst .
Banjanje ide normalno, sve po red, oladi se srce pa žile na šiju, sledi prelom sa gnjurenje od tri minuta da se Mara malo uplaši i sve sve takoj dok u jedan ma’ se ne ču vrisak:
-PRSTEN!!!!!
Mož’ da zamislite najgori mogući scenario, onaj verenički taze -skroz, krvavo zaradjen, uspomena za ceo život.
Šta će Žika jadan gleda u nas vidi očekujemo spektakl i nastavlja priču , gnjuri pet minuta prolazi vadu uzduž i popreko al’ džabe nema ga nigde, pade i mrak i toj mu beše za toj.Ostade mlada bez prsten!
Zaćuta Žika mi polu-razočarani oborismo glave mislimo kraj,onaj sa zulufi se diže od stolicu dobi s metlu dva put po leđa plati i ode si, i taman poče da nas vaća apatija kad se začu:
- I otidem ti ja pre 2-3 godine u ribe, onde ispod mlin onakoj na po zebanciju .... - i kako obično bude posle 5-6 vožnje:
- DM! -
Zakova ga za dno i krenu lokomotiva uz vodu, nema koje-mrena 100% . Drž’ ne daj izvadi nju Žika standardno mi gledamo ništa nam nije jasno odakle sad mrena u priču, al’ ćutimo autoritet je to. Gleda Žika onuj mrenu, nije nešto u redu , beljavna, t’nka preko sredinu ko kaiš da ima. Zazrne gu Žika ima koje i da vidi PRSTEN onaj isti, prošla kroz njega dok je od marinu ruku padao do dno , zaglavio se , ona porasla od pedarca u šiljku pa u mrenu i dolijala na kraj,svemirska ravnoteža uspostavljena , svima u berbernici otvorena usta Žika već otaljava sledeći par zulufa uz rad brijača i mokrog prsta i to bi bilo to- nikom ništa sledi priča o kolektivnom samoubistvu veverica u Africi , ali o tome drugi put.
