Kao mnogi slatkovodni ribolovci koji znaju da čitaju vodu i znakove na vodi tako su morski ribolovci prinuđeni poznavati određene pojave na moru. Ako želimo loviti iz čamca panulom ili u našem slučaju sa mošičarskim priborom, ako želimo doći do kapitalaca ili krupnijih primeraka valja poznavati neke morske ptice i razumevati njihovo ponašanje. Koliko god da ste dobro opremljeni kojekakvim sonarima ovo znanje može biti od večeg značaja. Ako ste vlasnik dobrog sonara sa ovim znanjem ga možete još bolje ili potpuno iskoristiti. Ako nemate sonar nema veze jer ribari su koristeči ove spoznaje uspešno lovili ribe davno pre nego je sonar i izmišljen.
Nama koji mislimo mušičariti na moru, dakle loviti strimerima u površinskim slojevima vode, važno je poznavati i razumevati ponašanje tri vrste ptica a to su: Galeb kaukavac, Galeb smijavac i Norak.
1. Galeb kaukavac – Kaukavac (Larus argentatus) je največi i najrasprostranjeniji galeb Jadranskoga mora. Doseže dužinu do 55cm. Spolno zreli odozgo su beli a po leđima i krilima sivi. Vrh krila mu je crn a kljun žut sa crvenim pegama. Noge su mu crvene. Pored izvanredne inteligencije ima izuzetno razvijen vid. Poznat je kao veliki proždrljivac. Ne može roniti a niti nije nešto naročito brz i okretan letač ali ne glede na to njegova prisutnost na određenom prostoru sigurno govori o prisutnosti ribe. To posebno važi ako se vidi više kaukavaca na okupu. Svejedno je da li grupno plivaju il nisko pravoliniski lete, povod njihovog okupljanja je uvek riba. Kada se grupno plivajuči zadržavaju na jednom ograničenom prostoru prije ili kasnije u blizini treba očekivati pojavu ribe. Čim se to dogodi odmah uzleću i uz veliku galamu i sa visine obrušavaju se na jato ribica, mlate krilima po vodi i pokušavaju uloviti svoju hranu. Na takve pojave se nailazi pri pojavi tune i njenih sorodnika, također gofa i zubaca koji svojom nasrtljivošču prisiljavaju srdele, iglice, skuše i druge sitne ribe da beže prema površini mora. Prema ponašanju kaukavca može se čak i spoznati neposredni trenutak kada če se ribe pojaviti a ako užurbano plivaju u krugu istegnutog vrata, žustro okrečući glave, ribe če se brzo pojaviti. U slučaju niskog grupnog leta radi se obično o pračenju riba koja pliva nešto ispod površine. Takvo njihovo ponašanje obično izazivaju tune, palamide, lice, trupci ali i neke druge ribe koje često plivaju neposredno pod površinom mora. Lete li ovi galebovi užurbano sa raznih strana prema nekom položaju to je siguran znak da se neko jato riba pojavilo na površini mora ili je pak iz dubine isplivalo nešto što galebovima predstavlja hranu. Pojedinačni primerci, u niskom ili visokom ali laganom letu ne predskazuju ništa. Isto vredi ako pojedinačno i mirno plivaju na površini mora.
Prema svemu navedenom prisustvo i ponašanje ovoga galeba može biti vrlo važno prilikom panulovanja ili u našem slučaju mušičarenja na moru.
2. Galeb smijavac (Larus ridibundus) – Pojava ovoga galeba ne može biti od neke velike važnosti za ribare ali i njegovo prisustvo treba tumačiti kao znak pojave neke riblje vrste. Posebno to važi kada je skoncentriran dalje od obale. Ribu napada strmoglavo se bacajući na površinu oglašavajući se neprekidnim kričanjem. Galeb smijavac se susreće po celom jadranu ali najčešče u blizini kopna što je najčešče prilikom najtoplijeg perioda u godini a tada je nabrojniji i na kopnenim vodama. Naraste do 37cm i izgledom je dosta sličan kaukavcu, a po boji samo zimi, dok mu je ljeti glava, za razliku od kaukavca, potpuno smeđa. Noge i kljun su mu crveni. Osim dvaju spomenutih galebova, na Jadranu obitavaju i neki drugi u mnogočemu slični njima, ali su vrlo retki.
3. Norak (Phalacrocorax aristotelis) – Norak je največa jadranska ptica (75cm). Tamno smeđe je boje, gotovo crn. Dugačkog je vrata. Odlično pliva i roni a leti obično nisko nad morem. Susrećemo ga po celom jadranu a naročito oko vanjskih otoka. Veoma je proždrljiv pa se zadržava samo tamo gde ima u izobilju gavuna, bukvi, crneja, salpi i druge sitne ribe. Nađe li se na otvorenom moru to je gotovo siguran znak da je u blizini neki brak ili jača koncentracija plave ribe kojom se hrane tune, lampuge, gofi itd.
Dakle, gde je hrana/plen tamo je i predator a ove ptice nam mogu lepo pokazati gde je naš plen i kakve je situacija na vodi
Nama koji mislimo mušičariti na moru, dakle loviti strimerima u površinskim slojevima vode, važno je poznavati i razumevati ponašanje tri vrste ptica a to su: Galeb kaukavac, Galeb smijavac i Norak.
1. Galeb kaukavac – Kaukavac (Larus argentatus) je največi i najrasprostranjeniji galeb Jadranskoga mora. Doseže dužinu do 55cm. Spolno zreli odozgo su beli a po leđima i krilima sivi. Vrh krila mu je crn a kljun žut sa crvenim pegama. Noge su mu crvene. Pored izvanredne inteligencije ima izuzetno razvijen vid. Poznat je kao veliki proždrljivac. Ne može roniti a niti nije nešto naročito brz i okretan letač ali ne glede na to njegova prisutnost na određenom prostoru sigurno govori o prisutnosti ribe. To posebno važi ako se vidi više kaukavaca na okupu. Svejedno je da li grupno plivaju il nisko pravoliniski lete, povod njihovog okupljanja je uvek riba. Kada se grupno plivajuči zadržavaju na jednom ograničenom prostoru prije ili kasnije u blizini treba očekivati pojavu ribe. Čim se to dogodi odmah uzleću i uz veliku galamu i sa visine obrušavaju se na jato ribica, mlate krilima po vodi i pokušavaju uloviti svoju hranu. Na takve pojave se nailazi pri pojavi tune i njenih sorodnika, također gofa i zubaca koji svojom nasrtljivošču prisiljavaju srdele, iglice, skuše i druge sitne ribe da beže prema površini mora. Prema ponašanju kaukavca može se čak i spoznati neposredni trenutak kada če se ribe pojaviti a ako užurbano plivaju u krugu istegnutog vrata, žustro okrečući glave, ribe če se brzo pojaviti. U slučaju niskog grupnog leta radi se obično o pračenju riba koja pliva nešto ispod površine. Takvo njihovo ponašanje obično izazivaju tune, palamide, lice, trupci ali i neke druge ribe koje često plivaju neposredno pod površinom mora. Lete li ovi galebovi užurbano sa raznih strana prema nekom položaju to je siguran znak da se neko jato riba pojavilo na površini mora ili je pak iz dubine isplivalo nešto što galebovima predstavlja hranu. Pojedinačni primerci, u niskom ili visokom ali laganom letu ne predskazuju ništa. Isto vredi ako pojedinačno i mirno plivaju na površini mora.
Prema svemu navedenom prisustvo i ponašanje ovoga galeba može biti vrlo važno prilikom panulovanja ili u našem slučaju mušičarenja na moru.
2. Galeb smijavac (Larus ridibundus) – Pojava ovoga galeba ne može biti od neke velike važnosti za ribare ali i njegovo prisustvo treba tumačiti kao znak pojave neke riblje vrste. Posebno to važi kada je skoncentriran dalje od obale. Ribu napada strmoglavo se bacajući na površinu oglašavajući se neprekidnim kričanjem. Galeb smijavac se susreće po celom jadranu ali najčešče u blizini kopna što je najčešče prilikom najtoplijeg perioda u godini a tada je nabrojniji i na kopnenim vodama. Naraste do 37cm i izgledom je dosta sličan kaukavcu, a po boji samo zimi, dok mu je ljeti glava, za razliku od kaukavca, potpuno smeđa. Noge i kljun su mu crveni. Osim dvaju spomenutih galebova, na Jadranu obitavaju i neki drugi u mnogočemu slični njima, ali su vrlo retki.
3. Norak (Phalacrocorax aristotelis) – Norak je največa jadranska ptica (75cm). Tamno smeđe je boje, gotovo crn. Dugačkog je vrata. Odlično pliva i roni a leti obično nisko nad morem. Susrećemo ga po celom jadranu a naročito oko vanjskih otoka. Veoma je proždrljiv pa se zadržava samo tamo gde ima u izobilju gavuna, bukvi, crneja, salpi i druge sitne ribe. Nađe li se na otvorenom moru to je gotovo siguran znak da je u blizini neki brak ili jača koncentracija plave ribe kojom se hrane tune, lampuge, gofi itd.
Dakle, gde je hrana/plen tamo je i predator a ove ptice nam mogu lepo pokazati gde je naš plen i kakve je situacija na vodi
1.,2. i 3. sumarizirano iz članka: Šime Duvančić - Nađi ptice lovi kapitalce.
“Športski ribolov”- Godište III, br. 31. (Tiskara “SANT – SAMOBOR” poduzeće za grafiku i novinsko nakladničku djelatnost d.o.o.), str.38 i 39.
“Športski ribolov”- Godište III, br. 31. (Tiskara “SANT – SAMOBOR” poduzeće za grafiku i novinsko nakladničku djelatnost d.o.o.), str.38 i 39.
