Pre nego što počnete da čitate ovu priču, probajte da nađete numeru benda the Specials Ghost Town i to extra dugu verziju. To im je najpoznatiji sing, nije teško, da ne dajem savete kako ,svi znamo kako se mp3 nalazi 
Onda pustite tu numeru i uživajte u redovima koji slede.
Počoinjem, a jeza mi se polako u koske uvlači. Ovo je istinit događaj i to mu daje još gori prizvuk. Ako ste misli zbog naslova da ću govoriti o stanju na Visočici, grdno ste se zeznuli, ovo je esencijali horor.
Beše to leta negde avgusta. Neko teško vreme se nadvilo na Starom Planinom. I tada sam na reci bio sa drugarom Dačom. Pokušavali smo da ulovimo nešto po groznom vremenu. Omorina nam nije dozvoljava da dišemo i veoma samo slabo lovili. Polako se priblizavala noć, kada se iznenda preme pogorša do maximuma. Počeše da sevaju munje i da grmi ko blesavo. Znali smo da se teška kiša sprema...i rešili smo da požurimo do vodenice, stare, oronule i napuštene da tamo pronađeno spas od predstojeće oluje. Na nekoliko stotina metar od nje poče provala oblaka. Spojilo se nebo i zemlja i mi potrčasmo prema njoj. Pokisli smo upali i gledali kako dan se pretgvara u noć. Smrklo se u sekundi. Pomračenje. Monstruozna atmosfera. I tako mi smo stajali u vodenici u skoro mrklom mraku i nešto kenjali. Opustili smo se. Kada iznenada, ja začuh iza sebe, na svega par metara. "Dobro veče", aaaaaaaaaaa vrisnuo sam ko mala devojčica i dok sam skakao metar unapred, desnom rukom sam se refleksno uhvatio za nož na pojasu u nameri da tu sandžamu, omaju, vampira ili ko zna šta nabodem. Iznedanda i taj stvor poče da vrišti od straha, a sve to je uz krike propratio i Dača. Hor Bečkih dečaka...Kada sam se okrenuo ispred mene je stajao ubledeli ribar....
kako i kada je on ušao u vodenicu u najvećoj vukojebini, nemam pojma, ali sam siguran da mu se kulturni pozdrav smučio. I kada je strah polako napistio mesto to, počesmo da pričamo...ali jedva sam čekao da kiša stane da odem iz ukletog mesta. Jednostavo tako sam se usro da to nije normalno.
Još gori i strašniji horor događaj sledi ubrzo!
Salut!
Onda pustite tu numeru i uživajte u redovima koji slede.Počoinjem, a jeza mi se polako u koske uvlači. Ovo je istinit događaj i to mu daje još gori prizvuk. Ako ste misli zbog naslova da ću govoriti o stanju na Visočici, grdno ste se zeznuli, ovo je esencijali horor.
Beše to leta negde avgusta. Neko teško vreme se nadvilo na Starom Planinom. I tada sam na reci bio sa drugarom Dačom. Pokušavali smo da ulovimo nešto po groznom vremenu. Omorina nam nije dozvoljava da dišemo i veoma samo slabo lovili. Polako se priblizavala noć, kada se iznenda preme pogorša do maximuma. Počeše da sevaju munje i da grmi ko blesavo. Znali smo da se teška kiša sprema...i rešili smo da požurimo do vodenice, stare, oronule i napuštene da tamo pronađeno spas od predstojeće oluje. Na nekoliko stotina metar od nje poče provala oblaka. Spojilo se nebo i zemlja i mi potrčasmo prema njoj. Pokisli smo upali i gledali kako dan se pretgvara u noć. Smrklo se u sekundi. Pomračenje. Monstruozna atmosfera. I tako mi smo stajali u vodenici u skoro mrklom mraku i nešto kenjali. Opustili smo se. Kada iznenada, ja začuh iza sebe, na svega par metara. "Dobro veče", aaaaaaaaaaa vrisnuo sam ko mala devojčica i dok sam skakao metar unapred, desnom rukom sam se refleksno uhvatio za nož na pojasu u nameri da tu sandžamu, omaju, vampira ili ko zna šta nabodem. Iznedanda i taj stvor poče da vrišti od straha, a sve to je uz krike propratio i Dača. Hor Bečkih dečaka...Kada sam se okrenuo ispred mene je stajao ubledeli ribar....
kako i kada je on ušao u vodenicu u najvećoj vukojebini, nemam pojma, ali sam siguran da mu se kulturni pozdrav smučio. I kada je strah polako napistio mesto to, počesmo da pričamo...ali jedva sam čekao da kiša stane da odem iz ukletog mesta. Jednostavo tako sam se usro da to nije normalno.
Još gori i strašniji horor događaj sledi ubrzo!
Salut!
