Prosli put kad sam napisao ribarsku pricu, onu o guski koju sam morao da oslobodim udice uz negodovanje "publike", sto sam je uopste i kacio, a ja to uporedio sa kacenjem riba, umalo me ne udaviste brojnim postovima o (kobajagi)naucno dokazanoj razlici izmedju bola i stresa koji oseca riba i guska. Svadjali smo se kao budale. Nadam se da ce ova prica da izazove manje ogorcenih reply-a.
Pre nekoliko godina, ja i moj pobratim, sjenicki student u Nisu, Mersid, cesto smo musicarili na barama kod prigradskog naselja Nikola Tesla (Br.6) i Niske Banje. Omiljena riba nam je bila bodorka. Cenili smo je kao ulov iznad klena, stuke, grgeca i svih ostalih prisutnih riba. Zbog nje smo dolazili. "Preskakali" smo i Nisavu i kutinsku reku, u kojima smo mogli musicariti klena, samo da bi dosli do cudesne debeljuskaste ribe, crvenog oka i peraja. Imali smo obicaj da tvrdimo da je samo onaj musicar koji "izdrzi" ceo dan na barama i skoncentrise se na super-fini ribolov suvom muvom, i pronadje zadovoljstvo u tome, onaj "pravi".
Dakle, omiljena riba je bila bodorka. Medjutim, cesto bi u bistroj vodi uocili i stuku. Ako bi primerak bio vredan paznje, brzo bi menjali sisteme i proganjali je strimerima. Komadi od 40-50 cm bili su nam svakodnevna pojava. Tada smo i razvili tehniku musicarenja stuke "na vidjeno", bas kao u filmu koji u ovom trenutku uziva veliku popularnost kod niskih musicara- "Flyrodders Guide To Pike". Eto, nismo dolazili zbog stuke, ali smo i nju odlicno lovili. Tad sam ja i razvio teoriju, da musicar koji dodje na baru da bi musicario samo stuke, nikad ne moze da upozna tu ribu kao onaj ko mirno stoji u sred bare satima i lagano vadi jednu po jednu bodorku. Dok to cini, stuke mu same prilaze, privucene otimanjem i cudnim pokretima zakacenih bodorki. Samo takav ribolovac moze doci u situaciju u kojoj sam se i ja nasao...
Na bari nije bilo ribolovaca i sve je bilo mirno. Lep aprilski dan. Voda u bari potpuno bistra. Povremeno bi proleteo po neki vodeni insekt, poput barske jednodnevke ili "alder fly". Mersid je odmah zagazio na najbolje mesto, gde je jato bodorki kupilo s povrsine, sto insekte, sto semenke topole, koje su kao sneg padale na baru. Ja sam odabrao mesto gde je prethodnog dana neko oborio citavu topolu u vodu, preprecivsi celu baru. Popeh se na njen panj i zagledah oko potopljenog granja.
Amur!? Saran!? Sta je ovo? Srce je ubrzalo rad do 200 otkucaja u minutu, ali ruke su ostale mirne. Samo glava ove ribe bila je dugacka oko 30 cm! Nije vise bio sumnje- to je bila kapitalna stuka. "Nacrtala" mi se, kako se samo moze pozeleti. Cesto se kaze: "Stuka k'o ruka". Ova je bila dugacka otprilike kao moja noga!
Brzo sam iskidao pola predveza i na 0.35 mm vezao najveceg strimera kog sam imao. Naisao ja i Mersid. "Ne mrdaj i na pricaj. Pogledaj kolika mecka!" Prvi zabac. Strimer pada na samu stuku i ona se u delicu sekunde izvija i napada ga. Kontra i kacim je sa spoljasnje strane razjapljenih celjusti. Bolje se nije moglo ni pozeleti. Em je odmah nasrnula, em sam je zakucao, em sa strane (ne moze da pregrize strunu). Stap RST MPL 865, a riba teska oko 7 kilograma! Znao sam da su mi sanse male, jer mi je pribor isuvise slab za ovog "delfina", ali dao sam sve od sebe da je savladam. Odmah sam joj svom snagom okrenuo glavu prema sebi, te je ona odmah i krenula u tom smeru. Mersid je vec zagazio pored mene i nasao se "oci u oci" sa alom. Samo tad mu je bila na dohvat ruke, ali sta je mogao tako goloruk protiv "krokodila" sirom otvorenih usta, koja je besno drmala glavu levo-desno, preteci ogromnim, od zileta ostrijih zuba. Drzao sam je u mestu skoro minut, ali to nju nije zamaralo. Kada joj je dosadilo da se zajebava sa mnom, izbacila se metar iz vode i okrenula u smeru potopljenih topola. Tada vise nije moglo biti bilo kakvog zadrzavanja. Cekrk je zapistao, a stuka se provukla prvo kroz granje jedne, pa potom i druge posecene topole. Ja skocih u vodu, potopih stap pokusavajuci da je zaustavim. U tome sam i uspeo, ali nikako nisam mogao da je provucem kroz potopljeni lavirint. Jos neko vreme sam osecao kako negde u dubini i daljini besni, a onda je i to prestalo.
"Merside skaci u vodu i, ako nista drugo, razmrsi mi fly-line!" Ja i dalje nisam popustao, nadajuci se da se mozda stuka umorila od probijanja kroz granje i upetljala u neku travuljinu gde miruje. "Hrabri" Mersid je zagazio do guse u vodu i barski mulj i otpetljavao moj konac. Vise nista nije mrdalo na kraju mog sistema. Izvadio je kraj konca i pola predveza. Popustio je cvor izmedju 0.40 i 0.35.
Kakva akcija na bari! Neka je i pobegla stuka. Dovoljno je sto sam je video, prevario i nekoliko minuta zamarao stapom i koncem broj 5.
Posle par dana jedan ribolovac je na kedera upecao stuku od 6,900 kg na tom mestu. Mislim da je to ona. Tako sam saznao koliko je tesko cudoviste sa kojim sam se borio.
Pre nekoliko godina, ja i moj pobratim, sjenicki student u Nisu, Mersid, cesto smo musicarili na barama kod prigradskog naselja Nikola Tesla (Br.6) i Niske Banje. Omiljena riba nam je bila bodorka. Cenili smo je kao ulov iznad klena, stuke, grgeca i svih ostalih prisutnih riba. Zbog nje smo dolazili. "Preskakali" smo i Nisavu i kutinsku reku, u kojima smo mogli musicariti klena, samo da bi dosli do cudesne debeljuskaste ribe, crvenog oka i peraja. Imali smo obicaj da tvrdimo da je samo onaj musicar koji "izdrzi" ceo dan na barama i skoncentrise se na super-fini ribolov suvom muvom, i pronadje zadovoljstvo u tome, onaj "pravi".
Dakle, omiljena riba je bila bodorka. Medjutim, cesto bi u bistroj vodi uocili i stuku. Ako bi primerak bio vredan paznje, brzo bi menjali sisteme i proganjali je strimerima. Komadi od 40-50 cm bili su nam svakodnevna pojava. Tada smo i razvili tehniku musicarenja stuke "na vidjeno", bas kao u filmu koji u ovom trenutku uziva veliku popularnost kod niskih musicara- "Flyrodders Guide To Pike". Eto, nismo dolazili zbog stuke, ali smo i nju odlicno lovili. Tad sam ja i razvio teoriju, da musicar koji dodje na baru da bi musicario samo stuke, nikad ne moze da upozna tu ribu kao onaj ko mirno stoji u sred bare satima i lagano vadi jednu po jednu bodorku. Dok to cini, stuke mu same prilaze, privucene otimanjem i cudnim pokretima zakacenih bodorki. Samo takav ribolovac moze doci u situaciju u kojoj sam se i ja nasao...
Na bari nije bilo ribolovaca i sve je bilo mirno. Lep aprilski dan. Voda u bari potpuno bistra. Povremeno bi proleteo po neki vodeni insekt, poput barske jednodnevke ili "alder fly". Mersid je odmah zagazio na najbolje mesto, gde je jato bodorki kupilo s povrsine, sto insekte, sto semenke topole, koje su kao sneg padale na baru. Ja sam odabrao mesto gde je prethodnog dana neko oborio citavu topolu u vodu, preprecivsi celu baru. Popeh se na njen panj i zagledah oko potopljenog granja.
Amur!? Saran!? Sta je ovo? Srce je ubrzalo rad do 200 otkucaja u minutu, ali ruke su ostale mirne. Samo glava ove ribe bila je dugacka oko 30 cm! Nije vise bio sumnje- to je bila kapitalna stuka. "Nacrtala" mi se, kako se samo moze pozeleti. Cesto se kaze: "Stuka k'o ruka". Ova je bila dugacka otprilike kao moja noga!
Brzo sam iskidao pola predveza i na 0.35 mm vezao najveceg strimera kog sam imao. Naisao ja i Mersid. "Ne mrdaj i na pricaj. Pogledaj kolika mecka!" Prvi zabac. Strimer pada na samu stuku i ona se u delicu sekunde izvija i napada ga. Kontra i kacim je sa spoljasnje strane razjapljenih celjusti. Bolje se nije moglo ni pozeleti. Em je odmah nasrnula, em sam je zakucao, em sa strane (ne moze da pregrize strunu). Stap RST MPL 865, a riba teska oko 7 kilograma! Znao sam da su mi sanse male, jer mi je pribor isuvise slab za ovog "delfina", ali dao sam sve od sebe da je savladam. Odmah sam joj svom snagom okrenuo glavu prema sebi, te je ona odmah i krenula u tom smeru. Mersid je vec zagazio pored mene i nasao se "oci u oci" sa alom. Samo tad mu je bila na dohvat ruke, ali sta je mogao tako goloruk protiv "krokodila" sirom otvorenih usta, koja je besno drmala glavu levo-desno, preteci ogromnim, od zileta ostrijih zuba. Drzao sam je u mestu skoro minut, ali to nju nije zamaralo. Kada joj je dosadilo da se zajebava sa mnom, izbacila se metar iz vode i okrenula u smeru potopljenih topola. Tada vise nije moglo biti bilo kakvog zadrzavanja. Cekrk je zapistao, a stuka se provukla prvo kroz granje jedne, pa potom i druge posecene topole. Ja skocih u vodu, potopih stap pokusavajuci da je zaustavim. U tome sam i uspeo, ali nikako nisam mogao da je provucem kroz potopljeni lavirint. Jos neko vreme sam osecao kako negde u dubini i daljini besni, a onda je i to prestalo.
"Merside skaci u vodu i, ako nista drugo, razmrsi mi fly-line!" Ja i dalje nisam popustao, nadajuci se da se mozda stuka umorila od probijanja kroz granje i upetljala u neku travuljinu gde miruje. "Hrabri" Mersid je zagazio do guse u vodu i barski mulj i otpetljavao moj konac. Vise nista nije mrdalo na kraju mog sistema. Izvadio je kraj konca i pola predveza. Popustio je cvor izmedju 0.40 i 0.35.
Kakva akcija na bari! Neka je i pobegla stuka. Dovoljno je sto sam je video, prevario i nekoliko minuta zamarao stapom i koncem broj 5.
Posle par dana jedan ribolovac je na kedera upecao stuku od 6,900 kg na tom mestu. Mislim da je to ona. Tako sam saznao koliko je tesko cudoviste sa kojim sam se borio.
