Ispod navodim tekst proglasa " Sacuvajmo reku Drinu", dalje idu postovi preneseni sa www.musicarenje.com.
Ivan Dragojlovic
Većina zemalja u našoj okolini i Evropi danas se uveliko bave zaštitom reka i riba u njima. Na žalost, to kod nas nije slučaj. Iz tog razloga osećamo dužnost da baš ovako načnemo jednu temu i da svim ribolovcima, ljubiteljima prirode i svakome ko u dobrostanju reke Drine vidi neki interes, ukažemo pažnju na jedan od pravaca razmišljanja ako mislimo da se bavimo ribolovom, ribolovnim turizmom i pri tome ostavimo nešto za buduće generacije.
Teško je napisati redove koji slede a da se pri tome mnogi ne osete prozvanima. Medjutim, interes reke Drine kao ugroženog eko sistema je ispred svega drugog, iskreno se nadamo da će te ga i vi prepoznati i smatrati za imperativ.
Riblji fond u jednoj od najlepših reka je desetkovan. Ko je kriv?
Posredno - loš zakon o ribarstvu, neadekvatno sankcionisanje prekršaja i raznih nedozvoljenih radnji i negativnih pojava na vodi. Problem je takodje i tradicionalno razmišljanje, tačnije nedostatak ribolovne kulture i ekološke svesti do koje moramo doci pre ili kasnije. Kako? Konstantnim i dugoročnim radom na edukaciji putem svih raspoloživih medija. Teži ali i već u Evropi proveren način je bolji zakon sa visokim novčanim i zatvorskim kaznama za prekršioce i strogo sprovodjenje istog. Kombinacija ovo dvoje uz dobrog korisnika vode sigurno donosi rezultate i reci Drini daje novu šansu.
Neposredno - korisnik vode, tačnije OSR”Mladica” koja gazduje delom reke Drine koji protiče teritorijom opštine Bajina Bašta. Ovaj deo Drine je jedan od potencijalno najinterasentnijih mušičarskih destinacija u Evropi. Pomenuto udruženje je u poslednjih 15-ak godina svojom nekompetentnošću, nedostakom znaja i volje da bilo šta promeni, edukuje ili prati evropske standarde sportskog ribolova doveo do toga da na ovoj prelepoj ali sada i tužnoj reci gotovo više nema mladice i lipljana po kojima je bila poznata širom sveta. Neshvatljivo je baviti se svim drugim vise nego onim sto je najvažnije, a to je zaštita reke. U ovom trenutku ribočuvarska služba gotovo da ne postoji, poribljavanje u odnosu na izlov je zanemarljivo i neprimetno. Dozvoljeni su svi načini ribolova iz jednostavnog razloga da bi se prodalo što vise ribolovnih dozvola. Na Drini recimo lipljana možete loviti na Tirolsko drvce (ZABRANJENO SVUGDE U SVETU!), vaser kuglu, Mladicu mozete pecati nocu (ZABRANJENO SVUGDE U SVETU!), skobalja na dve udice itd. Sve ovo u najskorije vreme more da se promeni jer su posle dugog niza godina i nekontrolisanog izlova ovim metodama najplemenitije ribe ove reke dovedene na rub istrebljenja. Apsurd je da se ovo dešava kada se ceo svet bori za zaštitu voda i gde reke mnogo skromnije od Drine u nekim državama dobijaju epitet nacionalnog blaga.
U ovakvim uslovima Drina je osudjena na propast, ostavljena i zapuštena bas od strane onih kojima je poverena na čuvanje. To poverenje je prokockano i krajnje je vreme da se nešto menja. Nema entuzijazma, gleda se samo kako da se materijalno iskoristi ovo malo sto je u njoj ostalo i da reku jalovu i umornu predaju nekom drugom sa konstatacijom da su uradili sve što je u njihovoj moći, a NISU!
Nalaze se izgovori tipa: “Drina je pogranična reka i kao takva je osudjena na propast”- NIJE! Na korisniku je da prvo sredi svoje dvorište i napravi dobar primer tj. model koji koji će ako je uspešan prihvatiti svi ostali. “ Nemamo dobar zakon o ribarstvu” – ISTINA! Zašto ne utiču da se zakon promeni?- Nije im u iteresu, zato sto zakon kao ovakav omogucava nesmetanu eksploataciju reke i svih njenih resursa, tj. uništenje reke bez ikakve ili sa veoma malo odgovornosti za korisnika vode. Postoje samo opravdanja, nikada rešenja. Mnogo je lakše organizovati takmicenje u lovu mladice i lipljana što je svojevrsni apsurd ili kontra reklama Drini pošto je ovih riba ostalo vrlo malo. Za dva dana koliko takmičenje traje, 300 ribolovaca uhvati jednu ili nijednu ribu, i to često pod sumnjivim okolnostima. Zar nije lepše organizovati ribolovacki skup donatorskog karaktera gde ce se ceo sakupljeni novčani iznos iskoristiti za poribljavanje ili opremanje ribočuvarske službe. Takvo razmisljanje izgleda ne postoji. Svi dobronamerni saveti i sugestije su cesto saslusani ali nikada sprovedeni u delo. Tekstovi ovoga tipa ostaju samo mrtvo slovo na papiru, sve se zna ali nikako da se nešto uradi.
I sta je rešenje?
Na prvom mestu bolji zakon i jaka ribočuvarska služba, zatim dobar korisnik i stroga kontrola njegovog rada. Rešenje je u i nama samima, samokontroli i razvoju ekološke svesti čiji nedostatak za posledicu ima prihvatanje ovakve sitacije na vodi i odnosa prema njoj za normalno, zatim spremnosti da se menjamo i pri tome odreknemo loših navika. Da pecamo iz čistog zadovoljstva, da ulovljenu ribu slikamo radi uspomene i istu puštamo nazad u vodu radi budućnosti.
Sa druge strane, na korisniku vode je da shvati da se vremena menjaju, da Evropa polako ali sigurno dolazi kod nas,da ce standardi odnosa prema reci i životnoj sredini uopšte morati da se promene, na ovaj ili onaj način.
Ma koliko da su te promene bolne ili u sukobu sa našim navikama one su neophodne jer na prvo mesto stavljaju dobrobit reke. Ribolovci su tu samo da iskoriste prostor koji omogućava koegzistenciju sportskog ribolova i dobro zasticene prirode, da uzmu za sebe samo uspomene za prelep dan proveden pored reke a da sve ostalo ostave netaknuto.
Došlo je vreme kada i državne institucije počinju da pridaju značaj ovakvim temama, dakle postoji opšti interes. Recimo ribolovni turizam u Srbiji trenutno je najnerazvijeniji u regionu. U koliko se stvari promene od njega ce u buducnosti korist imati svi, a narocito korisnici voda. Ukoliko se to ne desi nastaviće se uništenje naših najlepših reka. Na sreću, dolazi vreme kada ce sadašnji korisnici voda morati da ustupe mesto nekome ko ima energije, volje i znanja da sportski ribolov u Srbiji povede u nekom sasvim drugom pravcu.
Musicarska Federacija Srbije je sastavila i predala predlog izmene i dopune zakona o ribarstvu kojim se rešavaju gotovo sve sporne stavke kada se govori o načinima i alatima za ribolov na reci Drini i svim ostalim salmonidnim i cipridnim tokovima. Takodje je jos pre tri meseca uputila zvanicni dopis OSR” MLADICI”- Bajina Basta, kojim otvoreno nudi saradju na pomoći i poboljšanju trenutnog stanja na reci Drini. Na žalost, do sada nismo dobili nikakav odgovor.
Potpisujemo ove redove, apelujemo i otvaramo javnu dikusiju na temu zaštite i pomoći reci Drini, ali ne o onome šta je bilo, već o onome šta zajedno možemo da uradimo da stvari krenu na bolje i da ova naša najlepša reka ponovo zablista svojim starim sjaem.
Sa poštovanjem,
Mušičarska Federacija Srbije
Ivan Dragojlovic
Sačuvajmo reku Drinu
Većina zemalja u našoj okolini i Evropi danas se uveliko bave zaštitom reka i riba u njima. Na žalost, to kod nas nije slučaj. Iz tog razloga osećamo dužnost da baš ovako načnemo jednu temu i da svim ribolovcima, ljubiteljima prirode i svakome ko u dobrostanju reke Drine vidi neki interes, ukažemo pažnju na jedan od pravaca razmišljanja ako mislimo da se bavimo ribolovom, ribolovnim turizmom i pri tome ostavimo nešto za buduće generacije.
Teško je napisati redove koji slede a da se pri tome mnogi ne osete prozvanima. Medjutim, interes reke Drine kao ugroženog eko sistema je ispred svega drugog, iskreno se nadamo da će te ga i vi prepoznati i smatrati za imperativ.
Riblji fond u jednoj od najlepših reka je desetkovan. Ko je kriv?
Posredno - loš zakon o ribarstvu, neadekvatno sankcionisanje prekršaja i raznih nedozvoljenih radnji i negativnih pojava na vodi. Problem je takodje i tradicionalno razmišljanje, tačnije nedostatak ribolovne kulture i ekološke svesti do koje moramo doci pre ili kasnije. Kako? Konstantnim i dugoročnim radom na edukaciji putem svih raspoloživih medija. Teži ali i već u Evropi proveren način je bolji zakon sa visokim novčanim i zatvorskim kaznama za prekršioce i strogo sprovodjenje istog. Kombinacija ovo dvoje uz dobrog korisnika vode sigurno donosi rezultate i reci Drini daje novu šansu.
Neposredno - korisnik vode, tačnije OSR”Mladica” koja gazduje delom reke Drine koji protiče teritorijom opštine Bajina Bašta. Ovaj deo Drine je jedan od potencijalno najinterasentnijih mušičarskih destinacija u Evropi. Pomenuto udruženje je u poslednjih 15-ak godina svojom nekompetentnošću, nedostakom znaja i volje da bilo šta promeni, edukuje ili prati evropske standarde sportskog ribolova doveo do toga da na ovoj prelepoj ali sada i tužnoj reci gotovo više nema mladice i lipljana po kojima je bila poznata širom sveta. Neshvatljivo je baviti se svim drugim vise nego onim sto je najvažnije, a to je zaštita reke. U ovom trenutku ribočuvarska služba gotovo da ne postoji, poribljavanje u odnosu na izlov je zanemarljivo i neprimetno. Dozvoljeni su svi načini ribolova iz jednostavnog razloga da bi se prodalo što vise ribolovnih dozvola. Na Drini recimo lipljana možete loviti na Tirolsko drvce (ZABRANJENO SVUGDE U SVETU!), vaser kuglu, Mladicu mozete pecati nocu (ZABRANJENO SVUGDE U SVETU!), skobalja na dve udice itd. Sve ovo u najskorije vreme more da se promeni jer su posle dugog niza godina i nekontrolisanog izlova ovim metodama najplemenitije ribe ove reke dovedene na rub istrebljenja. Apsurd je da se ovo dešava kada se ceo svet bori za zaštitu voda i gde reke mnogo skromnije od Drine u nekim državama dobijaju epitet nacionalnog blaga.
U ovakvim uslovima Drina je osudjena na propast, ostavljena i zapuštena bas od strane onih kojima je poverena na čuvanje. To poverenje je prokockano i krajnje je vreme da se nešto menja. Nema entuzijazma, gleda se samo kako da se materijalno iskoristi ovo malo sto je u njoj ostalo i da reku jalovu i umornu predaju nekom drugom sa konstatacijom da su uradili sve što je u njihovoj moći, a NISU!
Nalaze se izgovori tipa: “Drina je pogranična reka i kao takva je osudjena na propast”- NIJE! Na korisniku je da prvo sredi svoje dvorište i napravi dobar primer tj. model koji koji će ako je uspešan prihvatiti svi ostali. “ Nemamo dobar zakon o ribarstvu” – ISTINA! Zašto ne utiču da se zakon promeni?- Nije im u iteresu, zato sto zakon kao ovakav omogucava nesmetanu eksploataciju reke i svih njenih resursa, tj. uništenje reke bez ikakve ili sa veoma malo odgovornosti za korisnika vode. Postoje samo opravdanja, nikada rešenja. Mnogo je lakše organizovati takmicenje u lovu mladice i lipljana što je svojevrsni apsurd ili kontra reklama Drini pošto je ovih riba ostalo vrlo malo. Za dva dana koliko takmičenje traje, 300 ribolovaca uhvati jednu ili nijednu ribu, i to često pod sumnjivim okolnostima. Zar nije lepše organizovati ribolovacki skup donatorskog karaktera gde ce se ceo sakupljeni novčani iznos iskoristiti za poribljavanje ili opremanje ribočuvarske službe. Takvo razmisljanje izgleda ne postoji. Svi dobronamerni saveti i sugestije su cesto saslusani ali nikada sprovedeni u delo. Tekstovi ovoga tipa ostaju samo mrtvo slovo na papiru, sve se zna ali nikako da se nešto uradi.
I sta je rešenje?
Na prvom mestu bolji zakon i jaka ribočuvarska služba, zatim dobar korisnik i stroga kontrola njegovog rada. Rešenje je u i nama samima, samokontroli i razvoju ekološke svesti čiji nedostatak za posledicu ima prihvatanje ovakve sitacije na vodi i odnosa prema njoj za normalno, zatim spremnosti da se menjamo i pri tome odreknemo loših navika. Da pecamo iz čistog zadovoljstva, da ulovljenu ribu slikamo radi uspomene i istu puštamo nazad u vodu radi budućnosti.
Sa druge strane, na korisniku vode je da shvati da se vremena menjaju, da Evropa polako ali sigurno dolazi kod nas,da ce standardi odnosa prema reci i životnoj sredini uopšte morati da se promene, na ovaj ili onaj način.
Ma koliko da su te promene bolne ili u sukobu sa našim navikama one su neophodne jer na prvo mesto stavljaju dobrobit reke. Ribolovci su tu samo da iskoriste prostor koji omogućava koegzistenciju sportskog ribolova i dobro zasticene prirode, da uzmu za sebe samo uspomene za prelep dan proveden pored reke a da sve ostalo ostave netaknuto.
Došlo je vreme kada i državne institucije počinju da pridaju značaj ovakvim temama, dakle postoji opšti interes. Recimo ribolovni turizam u Srbiji trenutno je najnerazvijeniji u regionu. U koliko se stvari promene od njega ce u buducnosti korist imati svi, a narocito korisnici voda. Ukoliko se to ne desi nastaviće se uništenje naših najlepših reka. Na sreću, dolazi vreme kada ce sadašnji korisnici voda morati da ustupe mesto nekome ko ima energije, volje i znanja da sportski ribolov u Srbiji povede u nekom sasvim drugom pravcu.
Musicarska Federacija Srbije je sastavila i predala predlog izmene i dopune zakona o ribarstvu kojim se rešavaju gotovo sve sporne stavke kada se govori o načinima i alatima za ribolov na reci Drini i svim ostalim salmonidnim i cipridnim tokovima. Takodje je jos pre tri meseca uputila zvanicni dopis OSR” MLADICI”- Bajina Basta, kojim otvoreno nudi saradju na pomoći i poboljšanju trenutnog stanja na reci Drini. Na žalost, do sada nismo dobili nikakav odgovor.
Potpisujemo ove redove, apelujemo i otvaramo javnu dikusiju na temu zaštite i pomoći reci Drini, ali ne o onome šta je bilo, već o onome šta zajedno možemo da uradimo da stvari krenu na bolje i da ova naša najlepša reka ponovo zablista svojim starim sjaem.
Sa poštovanjem,
Mušičarska Federacija Srbije