Vrline koje treba da krase musicara

[sebastian]

Za mene licno je musicarenje plemenit oblik ribolova. Ribolovac te discipline je covek od kojega se ocekuje da se i ponasa tako. Prema kome i cemu? Prema prirodi, ribama i naravno ljudima. Covek koji zagađuje prirodu, mesarski je prema ribama, a među ljudima je arogantan, pohlepan, časti željan je sa mušičarskim štapom u ruci kao lepotica i zver. To znači nije kraj, treba da dozvoli da ga ta lepotica pretvori u princa, i za takve ima nade.
Dok ovo pišem ne mislim na nikoga od vas sa foruma, pišem opčenito. Ako se je tko prepoznao bravo za njega. Vec je na putu da se preobrazi u plemića ;-)
Zašto gledam na mušičarenje kao na plemenit način ribolova. Kao prvo, ribi dajemo više šanse sa jednom malom muhom nego oni oji pecaju npr. na ježa ili sa dve tri trokrake. Manje ranjavamo ribu...itd. Kao drugo, musicarenje ne moze biti plemenito ako se ono samo fokusira na vađenje ribe jer ono nudi više. A to je uživanje u prirodi, upoznavanje ribe, istraživanje, odnosno gajenje nekakvog poštovanja do toga svega. Jer kada čovek nema poštovanja do nečega on to unakazi, i tu nema plemenitosti.
Vrline koje treba da nas krase jesu sledeće: Iskrenost, poštovanje, strpljivost i svi ostali maniri koji čovea čine ompletnim. Zašto ovo pišem? Zato što ja znam ljude koji nisu mušičare, pa su takvi, i sam sebe imam za takvoga. Važno je da nastojimo biti tavi. Ako želimo našu disciplinu imati za vrhunsku, ona mora biti plemenita, a da bi ona bila plemenita moramo i mi biti tavkvi. Ako zelimo pecati u takvom drustvu moramo ga stvoriti. Sa takvim pristupom ne samo da ce nasa disciplina biti bogata, negao i zivot svakog pojedinca koji ce to siriti u svojoj okolini.

Slobodno mozete reci da kakim , ali tako ja gledam na stvari. Ovo spada pod filozofiju musicarenja i to jeste.
Sve ove moje misli sto sam podelio sa vama su samo iz dobre konstruktivne zelje, ne iz dokazivanja o inteligntnosti ili svetosti.

Ne očekujem da se svi slažete samnom, ali ako se netko ne slaže i želi diskutovati neka kaže zašto. Ako se tko slaže neka me podrži i nadopuni.

ps.
hteo sam ovo ostaviti za jutro, ali nisam mogao, inspircija me ne pusti spavati
Ali sada je vec 3:11h i momram u krpe.

 

[witch]

Sebastijane, pretpostavljam da se vecina musicara slaze s tobom. Medjutim, treba ostaviti prostora i za drugaciji pristup. Ne treba od svih musicara traziti da budu isti, niti da razmisljaju isto. Vremena se menjaju. Moda se menja. U jednom periodu uobicajeno je bilo odneti sam svoj ulov kuci. U drugom je popularnost bila na strani onih koji sve ulovljeno oslobode. Neki su nasli "zlatnu" sredinu. Naravno da musicar mora da saoseca s prirodom i da je prepoznaje na poseban nacin. Zato je i postao musicar.
Neko se ponasa kao zver i sav je krvav dok musicari, dok se drugi ponasa kao cist sportista. I jedan i drugi su OK, sve dok ne naruse prirodni sklad. Ipak, priroda je puna predatora i divljackog nagona ka ubijanju. Sve sto je prirodno, ne moze biti lose. Ako je nekom lepo dok ubija, bolje neka posteno plati i to radi s ribama, nego da to radi na ulicama nasih gradova. Ja bas mislim da nije ruzno da musicar ulovi ribu, ako ima dovoljno para da to plati i nadoknadi. Lako je poribiti. Gospodin treba biti kod kuce, na poslu i na ulici, a ne u divljini, a ne obrnuto. Ja znam ljude koji se bave primitivnim poslovima, maltretiraju sve oko sebe, puse, piju, ruzni su, a kad dodju na reku, lepo se namontiraju i tu su fini. Siguran sam da bi nam svaki psiholog savetovao da kad bezimo iz kuce i odlazimo da pecamo, musicarimo, nikako ne treba da budemo fini i otmeni.
Ej, sta je ovo? Opet filozofiranje! Sebastijane, uspeo si da me isprovociras, a taman sam resio da prestanem.

 

[sebastian]

hehe drago mi da sam te uspeo isprovocirati. Slazem se sa tim sto si rekao. Sve stoji na mestu. Cak dok sam sve ono gore pisao nisam imao na umu ono ulovi i pusti. Na prvom mestu sam imao bas to o cemu ti govoris. Odnos prema ljudima i prirodi, odnos koji nije takav da sve oko sebe uništava. Ako čovek ima potrebu za ribom, neka je ubije. Na primer ja 99% ribe pustim. Ali na nekim mestim gde ja platim ribu, svaku rubu, ubijemih toliko da bi netko slabih zivaca prolupao . Ali ako ribu mislim vratiti ne izmucim ju, nego sve fino po propisima. Ja jesam za C&R, ali ne 100%. Sada ce netko da kaze jesi ili nisi. a ja cu i jeste i nije, hehehe. Ali kada je covek na vodi i kada ubija i onda mora da ima neki odnos. Na primer nije lepo videti da se pusti riba da crkava dugo ako joj mozes skratiti muke odmah. A najvaznije je kakav ima odnos covek do coveka. To sam bas i imaginarno podcrtao u svom tekstu. Kada sam govorio o vrlinama na prvom mestu je to bio govor o odnosima do onih sa kojima zivis, do onih sa kojima lovis i to se onda prirodno ucrtano u nama kao navika lepog ponasanja odražava i na naš odnos u prirodi i u ribolovu. Ovo vreovatno sve zvuči kao nekakav idealizam. Ali to je fizika uzročno posledičnog.

 

[poljo]

Filozofski pristup mušičarenju i specifičan sklad s porirodom koji mora postojati prilikom ribolova muvom me je i privukao ovakvom načinu ribolova.Možda ja ,kao početnik, imam pogrešnu sliku o tome kako bi to trebalo da izgleda na vodi ali zadržavam pravo da mislim drugojačije nego oni kojima je količina odnešene ribe mjerilo.Za ove godine sam se nagledao svakavih ljudi i fuj..baš smo stoka. Znam da je u svakom od nas skriven praiskonski instikt koji zahtjeva da mužijak obezbjedi hranu na stolu ali postoji, valjda, i sloj kulturnog nasljeđa koji nas odvaja od animalnih poriva. Mislim da je Mix u pravu kad kaže da je lako poribiti ali i da C&R pokret ima smisla. Neka zlatna sredina bi bila idealna za normalno funkcionisanje. Zakonske norme o količini i mjerama riba su OK i dovoljno je da se čovjek tog pridržava pa da poslije izvjesnog vremena sam od sebe počne da postupa kao C&R aktivista. Bez militantnog nametanja bilo kakve ideje sve ide lakše. Neko će da pušta ribu zato što muje žao, neko zato što mu se dopada zapanjen pogled kolega ribolovaca, neko iz inih razloga ali svi koji jednom probaju da dožive to zadovoljstvo nikad ga se više neće lišiti. Nema boljeg načina da se pomogne ovom narodu da počne da živi dostojanstveno nego ličnim primjerom. Dajmo svoj doprinos svakog momenta. Ma kako se nekom činilo beznačajno ali ribolovac koji u suton elegantno maše štapom je lijep prizor i sigurno više obogačuje dušu no blatnjavo, mokro stvorenje koje vuče nebrojene motke i vreču mrtvih ribica staklastog pogleda.

 

[sebastian]

"Dajmo svoj doprinos svakog momenta". Poljo to si lepo rekao! ;-)

 

[lucky]

POTPIS!