Ono sto je prelepo u ovom nasem malom hobiju, je da se stalno nesto novo moze nauciti. Musicarenje tera coveka na razmisljanje. Skoro svaki izlazak na vodu se drugacije dozivljava.Iako je mesto isto, pribor isti, ciljna riba ista... ipak se uvek nesto novo moze desiti. Musica kojom smo juce razvalili, danas je totalno neupotrebljiva. Dok smo juce prelepo i kontrolisano bacali, danas nema sanse zbog, mozda umora, stresa, secera u krvi... Ne zelim ovde pisati uopsteno o musicarenju vec izneti jednu teoriju koja me je bas naterala na razmisljanje.
U jednom od zadnjih brojeva ovdasnjeg music. casopisa se pojavila veoma interesantna prica o ribi i nasoj musici. Terje B. Larsen (61) je musicar od detinjstva. Bivsi clan Norv. Reprezentacije, pisac mnogih clanaka u novinama i covek koji testira nove stapove i kanape i cija se rec sa velikim respektom prima.
« Riba silivito, sa pljaskom, napada musicu dok ti bezuspesno pokusavas da je zakacis. Odlican timing, odlicna kontra ali nista. Ribu je nemoguce zakaciti. Ovo moze coveka naterati da place ili da pocne da misli...» Ovim recima on zapocinje svoj clanak. Razlog za to je snimanje jednog DVD-ea. Naime Terje je posao na snimanje tog filma sa jos par prijatelja s`tim da bi on snimao njih dok musicare. Plan je bio da se pored bacanja da osvrt i na upotrebljene musice. Kad su ``glumci`` poceli upotrebljavati Streaking caddis pocela su ta desavanja, tj da riba strahovito napadne ali od kacenja nema nista. Tu sad tehnologija dolazi do izrazaja i na veoma bliskom i usporenom snimku se ne vide usta ili glava ribe vec REP!!! Naime riba je repom potapala musicu, sigurno da bi joj bila jedan siguran zalogaj kasnije. Sa ovakvim ``otkrivenjem`` polaze oni na snimanje sledecih dana.
Rezultat je bio da je riba veoma cesto udarala repom imitacije odraslih jedinki, a mnogo sigurnije ,i za nas bolje, uzimala imiticaje koje su bile skroz ili delimicno potopljene. Umesto odrasle visokoplivajuce jednodnevke ( parashut varijante) upotrebili su neotezanu nimfu kao emergera i riba je zakacena iz prve. U mesto Str.Caddisa je upotrebljena superpupa i opet je riba zakacena iz prve.
Daleko od toga da su Str. Caddis ili odrasle jednodnevke lose i neuspesne imitacije, ali je cudno to ponasanje riba. Ovaj clanak mme je bas naterao na razmisljanje. Naravno da sam bezbroj puta sa tacnom kontrom ostajao bez ribe i opet pokusavao, i opet pokusavao.... Video sam vise puta kako riba pokusava da uhvati nekog tulara ali bezuspesno. Sleti na vodu, riba podje, on se digne sa vode pa opet sleti, riba opet podje...
Sta vi drugari mislite o ovome? Kakva su vasa iskustva? Da li trebamo mozda sacekati posle pljaska da riba na miru uzme musicu ili je tesko obuzdati ruku da ne kontrira?
U jednom od zadnjih brojeva ovdasnjeg music. casopisa se pojavila veoma interesantna prica o ribi i nasoj musici. Terje B. Larsen (61) je musicar od detinjstva. Bivsi clan Norv. Reprezentacije, pisac mnogih clanaka u novinama i covek koji testira nove stapove i kanape i cija se rec sa velikim respektom prima.
« Riba silivito, sa pljaskom, napada musicu dok ti bezuspesno pokusavas da je zakacis. Odlican timing, odlicna kontra ali nista. Ribu je nemoguce zakaciti. Ovo moze coveka naterati da place ili da pocne da misli...» Ovim recima on zapocinje svoj clanak. Razlog za to je snimanje jednog DVD-ea. Naime Terje je posao na snimanje tog filma sa jos par prijatelja s`tim da bi on snimao njih dok musicare. Plan je bio da se pored bacanja da osvrt i na upotrebljene musice. Kad su ``glumci`` poceli upotrebljavati Streaking caddis pocela su ta desavanja, tj da riba strahovito napadne ali od kacenja nema nista. Tu sad tehnologija dolazi do izrazaja i na veoma bliskom i usporenom snimku se ne vide usta ili glava ribe vec REP!!! Naime riba je repom potapala musicu, sigurno da bi joj bila jedan siguran zalogaj kasnije. Sa ovakvim ``otkrivenjem`` polaze oni na snimanje sledecih dana.
Rezultat je bio da je riba veoma cesto udarala repom imitacije odraslih jedinki, a mnogo sigurnije ,i za nas bolje, uzimala imiticaje koje su bile skroz ili delimicno potopljene. Umesto odrasle visokoplivajuce jednodnevke ( parashut varijante) upotrebili su neotezanu nimfu kao emergera i riba je zakacena iz prve. U mesto Str.Caddisa je upotrebljena superpupa i opet je riba zakacena iz prve.
Daleko od toga da su Str. Caddis ili odrasle jednodnevke lose i neuspesne imitacije, ali je cudno to ponasanje riba. Ovaj clanak mme je bas naterao na razmisljanje. Naravno da sam bezbroj puta sa tacnom kontrom ostajao bez ribe i opet pokusavao, i opet pokusavao.... Video sam vise puta kako riba pokusava da uhvati nekog tulara ali bezuspesno. Sleti na vodu, riba podje, on se digne sa vode pa opet sleti, riba opet podje...
Sta vi drugari mislite o ovome? Kakva su vasa iskustva? Da li trebamo mozda sacekati posle pljaska da riba na miru uzme musicu ili je tesko obuzdati ruku da ne kontrira?
