Boja musice i njena uloga...
- Začetnik teme simpson_H
- Datum pokretanja
Ja nedelim tvoje misljenje, i to temleljim na svom iskustvu. Posto uglavnom pecam stuku primetio sam da ukoliko je aktivna jeino vazno je da sto bolje uoci strimer, a svakako ga bolje uoci ako je neke upadljive boje. A kao pravilo se pokazalo da kad je suncano vreme i bistra voda mnogo bolji rezultat daje skroz taman strimer. Boju najvise treba uklopiti sa bojom okolisa i svetlosnim uslovima, to je neko moje misljenje.
Tamna ili svetla musica- to je vrlo vazno, ali bas boja, u to nisam siguran ni ja, premda skoro svi musicari Sveta prave musice u najrazlicitijim nijansama.
Siguran sam da vecina riba, narocito stanovnika bistrih voda razlikuje boje, i to ih cini tako vestim lovcima.
Siguran sam da vecina riba, narocito stanovnika bistrih voda razlikuje boje, i to ih cini tako vestim lovcima.
Tamna ili svetla musica- to je vrlo vazno, ali bas boja, u to nisam siguran ni ja, premda skoro svi musicari Sveta prave musice u najrazlicitijim nijansama.
Siguran sam da vecina riba, narocito stanovnika bistrih voda razlikuje boje, i to ih cini tako vestim lovcima.
Ipak ja ne bih mogao da dokazem da boja igra presudnu ulogu u uspesnom musicarenju, jer ja ne mislim tako.
Siguran sam da vecina riba, narocito stanovnika bistrih voda razlikuje boje, i to ih cini tako vestim lovcima.
Ipak ja ne bih mogao da dokazem da boja igra presudnu ulogu u uspesnom musicarenju, jer ja ne mislim tako.
Apsolutno argumentovano, mislim da ne mogu, ali mogu da iznesem svoje misljenje.
Po meni boja je od velike vaznosti, ponekad i od presudne. Ako je musica npr. zelena i roji se slaba fajda ce biti ako juris ribu na zutu muvu. Ovo sam u praksi dokazao mnogo puta. Jedan od primera je i letnji lov pastrmke na Visocici. Jedne godine sam lovio pastmku, avgusta u vreme rojenja crvenih jednodnevki (tacan latinski naziv neznam)i posto nisam imao muvu te boje nisam ulovio nista. Sutra dan sam napravio te muve u razlicitim nijansama crvene bopje i verovali ili ne samo jedn anijansa je radila. Da li je ovo slucajnost ili ne, neznam ali je cinjenica!
Salut!
Po meni boja je od velike vaznosti, ponekad i od presudne. Ako je musica npr. zelena i roji se slaba fajda ce biti ako juris ribu na zutu muvu. Ovo sam u praksi dokazao mnogo puta. Jedan od primera je i letnji lov pastrmke na Visocici. Jedne godine sam lovio pastmku, avgusta u vreme rojenja crvenih jednodnevki (tacan latinski naziv neznam)i posto nisam imao muvu te boje nisam ulovio nista. Sutra dan sam napravio te muve u razlicitim nijansama crvene bopje i verovali ili ne samo jedn anijansa je radila. Da li je ovo slucajnost ili ne, neznam ali je cinjenica!
Salut!
E ovo je nesto realno! Znaci. tamna i svetla boja su vrlo vazne kao i velicina muve i to je to kako i ja razmisljam.
A moje razmisljanje je pocelo od toga da bez obzira koliko je voda bistra, riba koja svoj plen uglavnom gleda odozdo na gore, znaci iz tamnijeg ka svetlijem, vidi samo siluetu i vrlo tesko moze da razlikuje boju cak i ako vidi u boji(sto nije 100% dokazano).
U svakom slucaju prezentacija je najbitnija,a zatim oblik i naravno velicina.Sto se tice boje,svi tezimo da musicu napravimo sto realnije,ali moje iskustvo,koje je upola manje od Mix Masterovog-ali nije malo,kaze da je dovoljno otprilike imitirati boju (tamna ili svetlija varijanta)!
Poznati vodic na slovenackim vodama Sreco Zerjav kaze,citiram:"...postoje dve musicarske skole,skola imitacije i skola prezentacije.Sto znaci otprilike imitirati oblik,boju i velicinu,ali pre svega prezentirat muhu ribi na nacin koji je najprirodniji..."
Jos poznatiji svetski musicar Doug Swisher,takodje naglasava da je prezentacija jedan od najbitnijih faktora i dodaje:"...ukoliko imate problem sa izborom prave musice,i dvoumite se izmedju tamnije i svetlije,uvek odaberite prvo tamniju...
Poznati vodic na slovenackim vodama Sreco Zerjav kaze,citiram:"...postoje dve musicarske skole,skola imitacije i skola prezentacije.Sto znaci otprilike imitirati oblik,boju i velicinu,ali pre svega prezentirat muhu ribi na nacin koji je najprirodniji..."
Jos poznatiji svetski musicar Doug Swisher,takodje naglasava da je prezentacija jedan od najbitnijih faktora i dodaje:"...ukoliko imate problem sa izborom prave musice,i dvoumite se izmedju tamnije i svetlije,uvek odaberite prvo tamniju...
Treba dobro poznavati hidroentomologiju, to jest, boju i oblik insekta (ili neceg drugog) koji imitiramo. Ako vec znamo da pravimo muve, nek lice na nesto konkretno. Nema razloga da ne imitiramo i boju insekta, kad su nam kutije pune raznobojnih konaca, dabinga, perja i ostalih materijala. Ja mislim da je pristup i prezentacija najvaznija. Poznajem musicare koji prave super muve, ali ne umeju cak ni da pridju ribi, pa su im ulovi beznacajni. Najbolje je praviti dobre imitacije, ali poznavati i sve ostale tako vazne stvari.
oldsurehand
Full member
- Učlanjen(a)
- 10.01.2006.
- Poruke
- 514
- Broj reagovanja
- 179
Evo par razmisljanja jednog prezentacioniste…
Boja je najmanje bitna za povrsincke musice. Riba ih vidi u kontra svetlu i silueta musice itekako dolazi do izrazaja. Marinaro, Godard i Klark su odavno pisali o tome. Neki teoreticari tvrde da je bitnije imitirati boju stomaka insekta, koja je cesto drugacija od ledja (koja svi imitiraju). Ako ste bas cepidlake, ovo ima najvise smisla, jer je to sto riba vidi odozdo.
Boja svakako igra ulogu kada su u pitanju podvodne muve, ali ne onako kako to mi, ljudi, mislimo. Cinjenica je da ribe uocavaju boje na njima specifican nacin, sasvim drugacije od nas. Na obojenost plena utice okolni habitat. Poznato je da kamuflazna obojenost igra ogromnu ulogu u prirodi. Naucnici su ustanovili da pastrmka izuzetno dobro uocava plavu boju, veoma atipicnu za vodene insekte. Svojevremeno sam vezao nekoliko plavih pupa, ali ih nisam probao.
Morske ribe koji zive u blizini obale, poput brancina, zubatice, strajpera, bounfisa razlikuju boje. Necete imati uspeha u lovu bounfisa sa svetlucavom krem-belom musicom (kakve se upotrebljavaju na terenima sa pescanom dnom) ako istu koristite na zatravljenom dnu. U mojim nebrojenim pohodima na strajpere ustanovio sam da boja ponekad moze da igra veliku ulogu. Ne u smislu iskljucivosti, ali da se jednostavno vise riba hvata na istu musicu u odredjenoj boji. Chartreuse (sartrus, koju svi kod nas neznam zasto zovu sartrez) spada u izuzetno lovnu boju. Najverovatnije jer je upadljiva i riba je lakse uocava. Crna boja je izuzetno bitna za nocni lov i lov i mutnoj void-opet zbog uocljivosti. Teorija kaze da riba bolje uocava crnu boju nasuprot tamnog neba, koje zapravo deluje svetlije naspram crne muve. Isto vazi i za purpurnu boju. Kanadjani tvrde da za lov oprezne stuke po bistroj vodi najbolje funkcionise crni bugger-imitacija pijavice (ovo se slaze sa Danetovim iskustvom). Po najbistrijoj vodi strajper se odlicno lovi sa musicama u prirodnom nijansama.
Treba imati u vidu da i najveci morski strimeri ne prave vibaciju ni pribliznu onoj koju pravi vobler. Naravno, pomaze ako se u musicu ugrade detalji koji proizvode buku i turbulenciju (clouser oci, zvecke, bead-eyes, repovi od flashabua). Jedan od najbitinijih detalja koji daje izrazitu lovnost musici su oci, jer se vecina predatora na njih usredsredjuje.
Pucinske morske grabljivice imaju drugaciji vid od obalskih vrsta. Plava riba (marlin, tuna, lampuga) ima dihromatski vid-vidi sve u nijansama plavo-zelene. Ovo ima direktnu vezu sa specificnim habitatom u kome zive-vecitom plavetnilu. Poznato je da na relativno maloj dubini sve boje duginog spekta postaju nijanse plavicasto-sive do crne. Bez obzira koju im boju bacali, ona ce je videti kroz plavo-zeleni filter. Naravno, bela boja je bez premca kao osnovna za imitiranje ribljeg plena. Za razliku od crne koja upija, bela odbija fotone svetlosti i u kombinaciji sa reflektujucim sintetickim materijalima imitira mimikriju prirodnog plena-ribica koje su cesto transluscentne i poprimaju boju okoline.
Boja je samo jedan od parametara i cesto je mnog manje bitna od nacina na koji je vezana musica (gusto, retko, od pokretnog ili manje pokretnog materijala). Najbitnije od svega je prezentacija-tj. nacin na koji animiramo musicu.
Evo nekoliko slika koje objasnjavaju gore navedeno. Prva je interesantna slika haringi koje pod izvesnim osvetljenjem daju chartreuse obojenost-jos jedan razlog za staru izreku “it’s got no use if it ain’t chartreuse” koja potvrdjuje lovnost ove boje. Druga je slika dve imitacije sardine koje sam svojevremeno vezao. Obe su veoma lovne, ali i jedna ili druga mogu imati prednost u odredjenim uslovima. Obratite paznju na trecu sliku koja pokazuje kako bi plava riba videla ove iste musice daleko od obale. Oci su izuzetno vidljive (target), a tamna ledja daju izrazeniji kotrast. Naravno ovo je hipoteticka slika (koristio sam photoshop), ali postoji vise naucnih radova koji potvrdjuju dihromatski vid tuna i marlina.
Boja je najmanje bitna za povrsincke musice. Riba ih vidi u kontra svetlu i silueta musice itekako dolazi do izrazaja. Marinaro, Godard i Klark su odavno pisali o tome. Neki teoreticari tvrde da je bitnije imitirati boju stomaka insekta, koja je cesto drugacija od ledja (koja svi imitiraju). Ako ste bas cepidlake, ovo ima najvise smisla, jer je to sto riba vidi odozdo.
Boja svakako igra ulogu kada su u pitanju podvodne muve, ali ne onako kako to mi, ljudi, mislimo. Cinjenica je da ribe uocavaju boje na njima specifican nacin, sasvim drugacije od nas. Na obojenost plena utice okolni habitat. Poznato je da kamuflazna obojenost igra ogromnu ulogu u prirodi. Naucnici su ustanovili da pastrmka izuzetno dobro uocava plavu boju, veoma atipicnu za vodene insekte. Svojevremeno sam vezao nekoliko plavih pupa, ali ih nisam probao.
Morske ribe koji zive u blizini obale, poput brancina, zubatice, strajpera, bounfisa razlikuju boje. Necete imati uspeha u lovu bounfisa sa svetlucavom krem-belom musicom (kakve se upotrebljavaju na terenima sa pescanom dnom) ako istu koristite na zatravljenom dnu. U mojim nebrojenim pohodima na strajpere ustanovio sam da boja ponekad moze da igra veliku ulogu. Ne u smislu iskljucivosti, ali da se jednostavno vise riba hvata na istu musicu u odredjenoj boji. Chartreuse (sartrus, koju svi kod nas neznam zasto zovu sartrez) spada u izuzetno lovnu boju. Najverovatnije jer je upadljiva i riba je lakse uocava. Crna boja je izuzetno bitna za nocni lov i lov i mutnoj void-opet zbog uocljivosti. Teorija kaze da riba bolje uocava crnu boju nasuprot tamnog neba, koje zapravo deluje svetlije naspram crne muve. Isto vazi i za purpurnu boju. Kanadjani tvrde da za lov oprezne stuke po bistroj vodi najbolje funkcionise crni bugger-imitacija pijavice (ovo se slaze sa Danetovim iskustvom). Po najbistrijoj vodi strajper se odlicno lovi sa musicama u prirodnom nijansama.
Treba imati u vidu da i najveci morski strimeri ne prave vibaciju ni pribliznu onoj koju pravi vobler. Naravno, pomaze ako se u musicu ugrade detalji koji proizvode buku i turbulenciju (clouser oci, zvecke, bead-eyes, repovi od flashabua). Jedan od najbitinijih detalja koji daje izrazitu lovnost musici su oci, jer se vecina predatora na njih usredsredjuje.
Pucinske morske grabljivice imaju drugaciji vid od obalskih vrsta. Plava riba (marlin, tuna, lampuga) ima dihromatski vid-vidi sve u nijansama plavo-zelene. Ovo ima direktnu vezu sa specificnim habitatom u kome zive-vecitom plavetnilu. Poznato je da na relativno maloj dubini sve boje duginog spekta postaju nijanse plavicasto-sive do crne. Bez obzira koju im boju bacali, ona ce je videti kroz plavo-zeleni filter. Naravno, bela boja je bez premca kao osnovna za imitiranje ribljeg plena. Za razliku od crne koja upija, bela odbija fotone svetlosti i u kombinaciji sa reflektujucim sintetickim materijalima imitira mimikriju prirodnog plena-ribica koje su cesto transluscentne i poprimaju boju okoline.
Boja je samo jedan od parametara i cesto je mnog manje bitna od nacina na koji je vezana musica (gusto, retko, od pokretnog ili manje pokretnog materijala). Najbitnije od svega je prezentacija-tj. nacin na koji animiramo musicu.
Evo nekoliko slika koje objasnjavaju gore navedeno. Prva je interesantna slika haringi koje pod izvesnim osvetljenjem daju chartreuse obojenost-jos jedan razlog za staru izreku “it’s got no use if it ain’t chartreuse” koja potvrdjuje lovnost ove boje. Druga je slika dve imitacije sardine koje sam svojevremeno vezao. Obe su veoma lovne, ali i jedna ili druga mogu imati prednost u odredjenim uslovima. Obratite paznju na trecu sliku koja pokazuje kako bi plava riba videla ove iste musice daleko od obale. Oci su izuzetno vidljive (target), a tamna ledja daju izrazeniji kotrast. Naravno ovo je hipoteticka slika (koristio sam photoshop), ali postoji vise naucnih radova koji potvrdjuju dihromatski vid tuna i marlina.
Prilozi
Vladane sa ovim sto si napisao a tice se lova grabljivica uglavnom se slazem. Posebno interesantan detalj koji si ti spomenuo su oci. I ja isto mislim da grabljivica kad izabere plen gadja uglavnom glavu, a oko je uglavnom orijentir. Za stucije strimere uglavnom forsiram sto vece i upadljivije oci. I kad vezes strimere na kratkim udicama ako su oci velike riba bez obzira na duzinu strimera uglavnom napada deo sa udicom i broj promasaja je zanemarljiv. Inace meni se jako svidjau strimeri koji se koriste za morski ribolov, a i odlicno su se pokazele za stuku i bucova.
oldsurehand
Full member
- Učlanjen(a)
- 10.01.2006.
- Poruke
- 514
- Broj reagovanja
- 179
Dane, kao sto si primetio, volim udice kratkog vrata. Najveci razlog je sto izuzetno dobro drze ribu, a kod grabljivica duzina vrata ne igra ulogu-sve takve ribe su “headhunters” (lovci na glave)
. Takodje, veoma dobro balansiraju strimere kakve najcesce vezujem. Pastrmka voli da napada odpozadi i ponekad hoce da “strpka” strimer. Zato su tradicionalni strimeri za pastrmku uvek vezani na udicama dugog vrata. Za ribe koje puno iskacu iz vode prilikom borbe, nista gore od udica sa dugim vratom. Udica tada postaje poluga koju riba u skoku tako iskoristi da se lako oslobodi udice. Naravno, ovo ne mora da se uvek desi, ali lovci na rekorde ne zele da rizikuju. Sansa da se riba izgubi uvek posotji i svaki detalj mora da bude beprekoran. Nije ni cudo sto se svi big game strimeri izradjuju na udicama kratkog vrata. Najbolje, crème de la crème udice za ovu svrhu su Gamakatsu, Owner AKI, Tiemco SP i Trey Combs Big Game modeli.
. Takodje, veoma dobro balansiraju strimere kakve najcesce vezujem. Pastrmka voli da napada odpozadi i ponekad hoce da “strpka” strimer. Zato su tradicionalni strimeri za pastrmku uvek vezani na udicama dugog vrata. Za ribe koje puno iskacu iz vode prilikom borbe, nista gore od udica sa dugim vratom. Udica tada postaje poluga koju riba u skoku tako iskoristi da se lako oslobodi udice. Naravno, ovo ne mora da se uvek desi, ali lovci na rekorde ne zele da rizikuju. Sansa da se riba izgubi uvek posotji i svaki detalj mora da bude beprekoran. Nije ni cudo sto se svi big game strimeri izradjuju na udicama kratkog vrata. Najbolje, crème de la crème udice za ovu svrhu su Gamakatsu, Owner AKI, Tiemco SP i Trey Combs Big Game modeli.