schok je napisao(la):
http://forum.varalicar.com/viewtopic.php?f=120&t=22184&p=484769#p484769
kad sam postavio ovaj link,namera mi je bila da procitate ovaj odgovor ministarstva na bojkot.
"Postovani,
Nedavno sa na drustvenim mrezama pojavio poziv za bojkot godisnjih dozvola za rekreativni ribolov.
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja stoga upucuje, za sve zainteresovane,stavrno stanje stvari u ovoj oblasti i sta mi kao Ministarstvo, mozemo i cinimo da se popravi katastrofalno stanje stvari koje smo zatekli u ovoj oblasti.
Датум/Date: 01.02.2013.
Заштита и одрживо коришћење рибљег фонда у Републици Србији
Рибе (Classis: Pisces), као таксон кичмењака, представљају компоненту биодиверзитета Републике Србије. Слатководне рибе су најугроженији таксон кичмењака на планети и из тог разлога се не могу сматрати природним ресурсом већ искључиво угроженом групом животиња којој су потребне мере заштите и, уколико је неопходно из разлога очувања традиционалног знања локалног становништва, мере одрживог коришћења. До сада је регистровано 110 врста риба у Србији или око 51% европске ихтиофауне.
По разноврсности природних и антропогено формираних екосистема на риболовним водама Република Србија не заостаје за земљама у окружењу. Насупрот повољним природним потенцијалима, број регистрованих риболоваца у укупном становништву је међу најнижим у Европи. Озбиљне проблеме ствара криволов, као и употреба забрањених риболовних средстава и алата. Криволов у Републици Србији је историјски проблем. У државама са ниским животним стандардом по правилу је велики притисак на природне ресурсе. Узмимо за пример, поред риболова и рибљег фонда, притисак на природне ресурсе сакупљањем шумског воћа, лековитог биља и гљива. Такође, утицај загађивача и хидро – грађевинских радова и експлоатације материјала из корита река оставља несагледиве последице по рибљи фонд према којима је негативни утицај криволова на рибљи фонд изразито мали. Поред неповољних општих друштвених услова који су утицали на настајање оваквог садашњег стања, евидентно је да положај целокупног рибарства није био системски решаван током протеклих неколико деценија. Препуштање риболова спортско-риболовним организацијама оставило је неискоришћен велики природни потенцијал, као и потенцијал развоја многобројних пратећих услуга. И поред тога, риболовно оптерећење приближава се постојећој природној продукцији или је угрожава у близини великих градских центара који су највеће тржнице за пласман рибе и производа од рибе.
Тренутни приоритети система заштите и одрживог коришћења рибљег фонда представљају одраз реалних потреба за решавањем дуготрајних и растућих проблема у овој области. Један од осам Миленијумских развојних циљева је и обезбеђивање одрживости животне средине. Овај циљ је постао обавеза приликом израде националних стратегија и акционих планова и подразмева уграђивање принципа одрживог развоја у националне политике, заустављање губитка природних ресурса и подстицање њихове ревитализације.
позив на бојкот куповине дозвола за рекреативни риболов
Позив на бојкот куповине дозвола за рекреативни риболов је неоснован и покренут је од стране риболоваца који као средство комуникације користе друштвене мреже. Већина ставки наведених у прогласу је неосновано, а нарочито:
- непостојање законских одредби које олакшавају борбу против рибокрађе,
- непостојање стратегија управљања рибљим фондом у циљу обнове рибљих популација,
- прескупа дозвола,
- непостојање механизама да преставници риболоваца учествују у креирању прописа.
Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања је у сталној комуникацији са свим учесницима у овој делатности; у октобру је послат упитник о стању риболовних вода на адресе свих релевантних учесника у делатности (удружења риболоваца, спортско – риболовни савези, корисници рибарских подручја,...). Један део критика односи се на лошу законску регулативу, односно на ниске казне које добијају рибокрадице. Конкретан пример је, како наводе риболовци, када рибокрадица који лови мрежом сноси исте санкције као онај ко је пецао са три штапа. У вези наведеног случаја, прописана казна за оба наведена прекршаја износи од 25000 до 50000 динара. Међутим, у зависности од обима криволова (број јединки изловљене рибе) лице које је у прекршају плаћа накнаду штете рибљем фонду која је прописана Правилником о начину одређивања и висини накнаде штете нанете рибљем фонду („Службени гласник РС”, бр. 84/09 и 86/11) и износи од 100 до 2 000 000 динара по комаду. Овакав начин одређивања казни, односно штете причињене рибљем фонду на реалан начин приказује валоризацију рибљег фонда као природног добра од општег интереса и процењује приближну економску вредност сваке изловљене јединке и потребна улагања за санацију настале штете..
Стратегија управљања рибљим фондом, коју често наводе незадовољни риболовци, је документ који не постоји нити у једној држави Европе. У државама које имају излаз на море постоје различите стратегије рибарства односно у државама ЕУ оперативни програми за рибарство који се односе на привредни риболов великог обима у мору и приобалном појасу. Заједничка политика рибарства Европске уније (Common Fisheries Policy) због наведеног стања и угрожености слатководних врста риба никада није развила структурне мере (субвенције, подстицаје, директна плаћања) за слатководни комерцијални риболов који није обухваћен легислативом из ове области.
Како не постоји нити један елемент секундарне легислативе Европске уније који се односи на рекреативни риболов, Србија у наредном периоду неће доносити оваква стратешка документа. Стратешки оквир заштите и одрживог коришћења рибљег фонда у риболовним водама Републике Србије дефинисан је:
- Националном стратегијом одрживог коришћења природних ресурса и добара;
- Националном стратегијом одрживог развоја;
- Стратегијом биолошке разноврсности Републике Србије за период 2011 – 2018.
Цене дозвола за рекреативни риболов у суседним државама је, у већини случајева, на истом нивоу као у Србији. Међутим, систем издавања је различит и, осим Словеније где је предвиђена дозвола за рекреативни риболов на целој територији државе, дозволе издају корисници рибарских подручја за риболовне воде које су им уступљене на коришћење а не за целу територију државе.
У Хрватској годишња дозвола је корисничка (за риболовне воде које су уступљене кориснику који издаје дозволу) и износи 400 куна односно 52,7 евра .
У Босни и Херцеговини дозвола је такође корисничка а нјен износ се креће од 50 до 100 конвертабилних марака одн. 25 до 50 евра .
У Словенији годишња дозвола за рекреативни риболов за све копнене воде кошта 1799 евра .
У Македонији годишња дозвола за рекреативни риболов је корисничка али може да се купи и за све риболовне воде и она износи 12000 денара (194 евра) .
У Црној Гори дозвола је корисничка а за годишњу дозволу за риболов на Скадарском језеру цена је 100 евра .
Систем заштите и одрживог коришћења рибљег фонда је самоодржив, тј. финансиран је искључиво средствима пореклом од издавања дозвола за рекреативни и привредни риболов. Из наведеног разлога и сваки бојкот куповине дозвола за рекреативни риболов негативно би се одразио на рибљи фонд и додатно утицао на нарушавање овог ресурса који је добро од општег интереса и као такав у власништву државе.
систем заштите и одрживог управљања рибљим фондом
Почев од 2007. године Република Србија има јасно уређену организациону јединицу за заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда унутар надлежног министарства.
Уступање риболовних вода на коришћење прописано је Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда („Службени гласник РС”, број 36/09). Чланом 5. став 1. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда прописано је да рибарско подручје може да се уступи на коришћење привредном друштву или јавном предузећу (у даљем тексту: корисник) које испуњава следеће услове:
1) да је технички и стручно опремљено за обављање делатности, односно да има запослено лице у сталном радном односу са најмање VII степеном стручне спреме (или мастер студије), биолошког, еколошког или сточарског усмерења или да обезбеди пословно - техничку сарадњу са овлашћеном стручном установом, уз одобрење министра;
2) да има организовану рибочуварску службу у складу са овим законом;
3) да није у року од две године, пре објављивања конкурса за уступање рибарског подручја на коришћење, кажњавано за привредне преступе или прекршаје.
У Републици Србији постоји 6 рибарских подручја установљених Решењем о одређивању рибарских подручја (,,Службени гласник РС”, бр. 115/07, 49/10 и 60/12), и то: Рибарско подручје ,,Србија - Војводина”, Рибарско подручје ,,Србија - Запад”, Рибарско подручје ,,Србија - Југозапад”, Рибарско подручје ,,Србија - Центар”, Рибарско подручје ,,Србија - Исток” и Рибарско подручје ,,Србија - Југ”. Број корисника рибарских подручја износи 18 јер су нека рибарска подручја уступљена на коришћење већем броју корисника (корисници који управљају делом рибарског подручја). Такође, делом риболовних вода у оквиру граница заштићених подручја управљају управљачи заштићених подручја којих има 20.
Број рекреативних риболоваца, према броју издатих дозвола, је оквирно 90 000 – 100 000 и може варирати у зависности од године. Вишегодишње пројекције као и подаци о броју издатих дозвола за рекреативни риболов држава у окружењу указују да ће њихов број расти сходно расту БНД и достићи око 6% становништва (неке скандинавске државе бележе број регистрованих рекреативних риболоваца већи од 12 % становништва, а Финска невероватних 24,8%).
Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда прописана накнада за коришћење рибарског подручја коју сваки корисник рибарског подручја мора уплатити на рачун прописан за уплату јавних прихода у износу од 10% висине трошкова издавања дозволе за рекреативни риболов и 15% висине трошкова издавања дозволе за привредни риболов. Средства пореклом од накнада за коришћење рибарских подручја користе се наменски за заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда.
Чланом 40. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда прописано је да министар одређује трошкове издавања дозволе за рекреативни риболов, најкасније 1. септембра текуће године за наредну годину. Цена дозволе је од 2009. године била непромењена и износила је 4600 динара, међутим, у складу са растом цена на мало у Републици Србији, цена за 2013. годину је повећана на 6000 динара а за лица старија од 65 година, лица са телесним оштећењем од 60 - 79%, жене и лица млађа од 18 година и износи 3000 динара а за лица са телесним оштећењима од 80% и више, лица са посебним потребама и за ратне војне инвалиде висина трошкова за издавање годишње дозволе за рекреативни риболов износи 100 динара. Због инфлаторних промена трошкови правилног и одрживог управаљања уступљеним рибарским подручјима су знатно повећани, трошкови горива, резервних делова, трошкови опреме, рибље млађи, трошкови израде годишњих програма, трошкови личних доходака запослених су драстично повећани; поред свега тога ПДВ је повећан на 20%. Наведени трошкови у структури обавеза корисника износе више од 90%, тако да уколико би цена дозвола остала непромењена, извршавање њихових обавеза, које проистичу из Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда и Уговора о условима уступања на коришћење рибарских подручја које су заључили са министарством, било би доведено у питање.
Средства пореклом од дозвола за рекреативни и привредни риболов контролише надлежна инспекција. У децембру 2009. године републичка инспекција за рибарство утврдила је да корисник Рибарског подручја ,,Србија - Југозапад” није испунило своју законску обавезу према Републици Србији тако што није плаћен ПДВ и није вршио редовне уплате накнаде по основу коришћења рибарског подручја и из тог разлога раскинут је Уговор о уступању рибарског подручја.
рибочуварска служба
Укупан број запослених лица код корисника рибарских подручја је 254 и представља највећи број рибочувара од када се овај ресурс надзире и чува. Како је број рибочувара саставни део Програма управљања рибарским подручјем – акта на основу кога корисници рибарског подручја обављају послове заштите и одрживог коришћења рибљег фонда на рибарском подручју (или делу рибарског подручја) које им је уступљено на коришћење, и на који министар даје сагласност, искључена је свака могућност да је број рибочувара смањен у односу на претходни период. У поређењу са бројем рибочувара из 2007. године овај број је у великој мери повећан.
порибљавања
Реке, језера и акумулације у Србији и њихова ихтиофауна деле судбину европских, па и светских копнених вода у погледу последица вишенаменске експлоатације водених ресурса. Већина људских делатности и активности везаних за коришћење вода ометају, деградују и чак уништавају нормално функционисање акватичних екосистема. Постоји читав низ фактора који утичу на биолошку разноврсност рибљег насеља, стање рибљих ресурса и риболов у копненим водама. Према подацима EIFAC-а (Европска саветодавна комисија за рибарство у копненим водама), један од три главна разлога за перманентно смањивање рибљих ресурса у европским копненим водама je недовољно познавање међуодноса између рибљих врста и њихових станишта где сврставамо и порибљавање риболовних вода. Порибљавања риболовних вода у Србији обављају се, углавном, млађу шарана, деверике, смуђа и поточне пастрмка. У одсуству млађи других врста, често се дешава да неадекватним порибљавањима или порибљавањима истом врстом у дужем временском периоду долази до трофичког нарушавања екосистема. Чланом 1. став 2. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, прописано је да се управљање риболовним ресурсима врши у складу са принципом одрживог коришћења, који доприноси очувању диверзитета ихтиофауне и еколошког интегритета водених екосистема из чега произилази да је порибљавање наведеним врстама крајња мера заштите и одрживог коришћења рибљег фонда и првенствено служи у циљу популаризације рада корисника рибарског подручја и повећања заинтересованости рекреативног риболовца за поједину риболовну воду. Унапређење рибљег фонда риболовних вода првенствено се постиже мерама надзора свих учесника у риболову, очувањем природног мреста и смањењем стопе криволова.
Са циљем ревитализације екосистема риболовних вода Републике Србије и стратешког опредељења Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања за формирање центара за репродукцију аутохтоних врста риба и порибљавање риболовних вода у Србији, планирана је већа подршка ресорног министарства корисницима рибарских подручја и управљачима заштићених подручја у наведеним активностима.
анализа ефеката постојећих законских решења
Доношењем Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда 2009. године Република Србија се постарала да реши дугогодишњи проблем управљања и одрживог коришћења рибљег фонда, као ресурса који је у власништву државе. Овај закон представља један од најсавременијих закона у региону и поседује готово иста законска решења као и закони у Хрватској, Босни и Херцеговини, Словенији,... Ступањем на снагу наведеног закона 23.05.2009. године и његовом применом унапређено је управљање рибљим фондом у риболовним водама Републике Србије које обухвата заштиту и одрживо коришћење, улов, коришћење и промет риба што доприноси очувању ихтиофаунистичког диверзитета и еколошког интегритета водених екосистема као и утврђивање услова за обављање привредног, рекреативног и спортског, као и риболова у научно-истраживачке сврхе и електрориболов и установљена јединствена дозвола за рекреативни риболов за целокупну територију Републике Србије.
На основу свеобухватно сагледаних проблема у примени овог закона Министарство природних ресурса, рударства и просторног планирања je отпочело процес анализе система управљања рибљим фондом у риболовним водама Републике Србије, које обухвата заштиту и одрживо коришћење рибљег фонда као природног богатства и добра од општег интереса, са циљем унапређења законских решења и услова обављања привредног, рекреативног и спортског риболова. Проф. др Милан Бачевић, Министар природних ресурса, рударства и просторног планирања, образовао је Радну групу за израду Нацрта измена и допуна закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда која ће почетком 2013. године израдити нацрт овог закона. Уочени су недостаци и недоречености у појединим законским решењима које је потребно додатно појаснити одн. прописати на други, адекватнији начин са циљем решавања проблема који утичу на систем управљања рибљим фондом у Републици Србији. Такође, потреба за заштитом и одрживим коришћењем рибљег фонда обавезују у овом тренутку доношење нових прописа којима се уређује његова заштита и коришћење, а посебно са аспекта коришћења рибе као природног ресурса који је у власништву државе. Чланом 1. Закона о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда прописано је да је рибљи фонд природно богатство и добро од општег интереса и као такво је у власништву државе.
S postovanjem,
Mirjana Pavicic
Odnosi s javnoscu
