Sastanak u ministarstvu je trajao oko 2,5 sata. Zadovoljni smo, uverili smo se da kod nadležnih postoji velika želja da srede stanje u ovoj oblasti, što je najbitnije. Oni su videli da smo mi Ok momci nemaju nikakve lične interese u celoj priči, žele da sredi stanje na vodama i žele da njima pomognu da dobro urade posao.
Saslušali su naše viđenje stanja na vodama i manjkavosti postojećih zakonskih regulativa, saslušali naše predloge, podeli su sa nama deo njihovoh planova, saslušali naše sugestije na te predloge, jasno nagasili da će pažljivo pročitati sve buduće precizne sugestije u vezi izmena zakona koje pošaljemo mejlom.
Naglasili su da najveći doprinos od ribolovaca i drugih građana očekuju kroz oko 1,5-2 meseca, kada budu na javnu raspravu pustili predloge izmena i dopuna zakona. Tada građani imaju 45 dana da daju kritike i sugestije koji će oni nakon ovoga razmotriti i po potrebi uvažiti i uvrstiti u zakon.
Ne znam odakle tebi Sale drugačije informacije, ali predpostavljam od Saleta upravnika ribarskog područja, koji se, opet predpostavljam, čuo sa Duletom Ognjanovićem iz ministartsva.
Kad već spomenuh Saleta iz Čačka... Na sastanku smo pričali i o čuvanjima konkretnih terena, od severa Srbije do Vranja, između ostalog i o radu firme iz Čačka. Nevezano za samu firmu koja čuva ove vode, naša procena je da je broj ribočuvara nedovoljan za ovako veliko i kompleksno ribarskog područje (na stotine km salmonidnih rečica). Zanimljivo je da je Ognjanović tvrdio da nije tako i da ta firma zapošljava čak 24 ribočuvara. Po nama dostupnim zvaničnim podacima brojka je oko 10.
Ribolovci iz Čačka, Požege, Užica, Arilja, Knića, Prijepolja, Novog Pazara... možda imaju preciznije podatke, pa nek se jave sa svojom procenom broja ribočuvara na celom ovom području.
Što se bojkota tiče, on ostaje na snazi, nema popuštanja ni za milimetar. Ono što smo čuli u ministarstvu nam daje umereni optimizam, ali to nije dovoljno. Uostalom, lako može da se desi da oni donesu valjane izmene zakona, ali da neka druga ministarstva ili sama skupština koče usvajanje tih izmena. Bojkot, kao skup nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih građana, daje celoj priči veću težinu i motiviše celu vladu da što brže i što bolje reši ove probleme. O tome koliko je značaj ovog bojkota govori tvrdnja samog sekretara Belija, koji je rekao da su se početkom januara usijali telefoni u njegovoj kancelariji, zvalo na desetine političara da pita šta se to desilo da se građani nezadoljni, kako da se reši ovaj problem, zvano na desetine novinara raznih listiva i televizija. To je rezultat ovog bojkota - pritisak na vladu da reši ove probleme. Broj prodatih dozvola je prilično nebitan u celoj priči.
Saslušali su naše viđenje stanja na vodama i manjkavosti postojećih zakonskih regulativa, saslušali naše predloge, podeli su sa nama deo njihovoh planova, saslušali naše sugestije na te predloge, jasno nagasili da će pažljivo pročitati sve buduće precizne sugestije u vezi izmena zakona koje pošaljemo mejlom.
Naglasili su da najveći doprinos od ribolovaca i drugih građana očekuju kroz oko 1,5-2 meseca, kada budu na javnu raspravu pustili predloge izmena i dopuna zakona. Tada građani imaju 45 dana da daju kritike i sugestije koji će oni nakon ovoga razmotriti i po potrebi uvažiti i uvrstiti u zakon.
Ne znam odakle tebi Sale drugačije informacije, ali predpostavljam od Saleta upravnika ribarskog područja, koji se, opet predpostavljam, čuo sa Duletom Ognjanovićem iz ministartsva.
Kad već spomenuh Saleta iz Čačka... Na sastanku smo pričali i o čuvanjima konkretnih terena, od severa Srbije do Vranja, između ostalog i o radu firme iz Čačka. Nevezano za samu firmu koja čuva ove vode, naša procena je da je broj ribočuvara nedovoljan za ovako veliko i kompleksno ribarskog područje (na stotine km salmonidnih rečica). Zanimljivo je da je Ognjanović tvrdio da nije tako i da ta firma zapošljava čak 24 ribočuvara. Po nama dostupnim zvaničnim podacima brojka je oko 10.
Ribolovci iz Čačka, Požege, Užica, Arilja, Knića, Prijepolja, Novog Pazara... možda imaju preciznije podatke, pa nek se jave sa svojom procenom broja ribočuvara na celom ovom području.
Što se bojkota tiče, on ostaje na snazi, nema popuštanja ni za milimetar. Ono što smo čuli u ministarstvu nam daje umereni optimizam, ali to nije dovoljno. Uostalom, lako može da se desi da oni donesu valjane izmene zakona, ali da neka druga ministarstva ili sama skupština koče usvajanje tih izmena. Bojkot, kao skup nekoliko desetina hiljada nezadovoljnih građana, daje celoj priči veću težinu i motiviše celu vladu da što brže i što bolje reši ove probleme. O tome koliko je značaj ovog bojkota govori tvrdnja samog sekretara Belija, koji je rekao da su se početkom januara usijali telefoni u njegovoj kancelariji, zvalo na desetine političara da pita šta se to desilo da se građani nezadoljni, kako da se reši ovaj problem, zvano na desetine novinara raznih listiva i televizija. To je rezultat ovog bojkota - pritisak na vladu da reši ove probleme. Broj prodatih dozvola je prilično nebitan u celoj priči.
