Kako smo se dokacili u raznim temama polemike da lije musicarenje ovo ili ono. Koja je tehnika vise ''musicarska'', evo teme...
Naime u knjigama o mušičarenju, o prvim tragovima te tehnike i sl, nekako se vezuje za Britaniju, odnosno možda su je oni nasli negde u kolonijama kao tehniku lova ribe veštačkim mamcima pa su je prisvojili. Bilo kako bilo činjenica je da se prvi koliko je meni poznato tragovi o mušičarenju javljaju u plemićkim krugovima u Engleskoj. Oni su je nosali sa sobom po svetu kao nešto prefinjeno i samo njima dozvoljeno.
Činjenica je da postoje tragovi takvog načina lova ribe i u drugim zemljama, Makedoniji i Staroj Grčkoj i sl. Nama balkancima to dolazi mnogo mnogo kasnije. U svim pričama o tradicionalnom mušičarenju priča se o plivajućim kanapima (strunama) kako god i mahom plivajućim mušicama vezivanim od raznih prirodnih materijala. Kako se razvija tehnika lova i vezivanja tako se razvija i tržište raznoraznim materijalima, pomagalima, unapredjuje se pribor itd.
Korak po korak dolazimo do današnjih dana....štapovi raznih klasa duzina i performansi (cena), kanapi za ove ili one ribe ili vode, mušice raznih tipova i vrsta, udice za ove ili one imitacije isl.
Ono o čemu bih da pričamo je vidjenje mušičarenja. To je kod mene ribolov vec svima poznatim priborom, štap sa čekrkom i kanap, ali ono što je bitno IMITACIJE PRIRODNIH INSEKATA i poznavanje entomologije. Ne sada profesor sa fakulteta nego osnovno razlikovanje insekata, faza i vremena u kome možemo imitirati insekte koje riba trenutno jede.
Meni je čar u tome da dodješ na vodu gde nema ili ne poznaješ nikoga, nemaš potrebu bilo šta da koga pitaš, pogledaš desavanja i znakove na vodi, i odabereš muvu kojom ćeš da loviš ribu koju opet tražiš na nekim delovima reke. To je za mene MUŠIČARENJE, nadmetanje sa rekom i ribom, i pokušaj da je prevarimo.
Baš bih voleo da ovu temu raširimo i iskomentarišemo iz svih uglova i raznih mišljenja.
Naime u knjigama o mušičarenju, o prvim tragovima te tehnike i sl, nekako se vezuje za Britaniju, odnosno možda su je oni nasli negde u kolonijama kao tehniku lova ribe veštačkim mamcima pa su je prisvojili. Bilo kako bilo činjenica je da se prvi koliko je meni poznato tragovi o mušičarenju javljaju u plemićkim krugovima u Engleskoj. Oni su je nosali sa sobom po svetu kao nešto prefinjeno i samo njima dozvoljeno.
Činjenica je da postoje tragovi takvog načina lova ribe i u drugim zemljama, Makedoniji i Staroj Grčkoj i sl. Nama balkancima to dolazi mnogo mnogo kasnije. U svim pričama o tradicionalnom mušičarenju priča se o plivajućim kanapima (strunama) kako god i mahom plivajućim mušicama vezivanim od raznih prirodnih materijala. Kako se razvija tehnika lova i vezivanja tako se razvija i tržište raznoraznim materijalima, pomagalima, unapredjuje se pribor itd.
Korak po korak dolazimo do današnjih dana....štapovi raznih klasa duzina i performansi (cena), kanapi za ove ili one ribe ili vode, mušice raznih tipova i vrsta, udice za ove ili one imitacije isl.
Ono o čemu bih da pričamo je vidjenje mušičarenja. To je kod mene ribolov vec svima poznatim priborom, štap sa čekrkom i kanap, ali ono što je bitno IMITACIJE PRIRODNIH INSEKATA i poznavanje entomologije. Ne sada profesor sa fakulteta nego osnovno razlikovanje insekata, faza i vremena u kome možemo imitirati insekte koje riba trenutno jede.
Meni je čar u tome da dodješ na vodu gde nema ili ne poznaješ nikoga, nemaš potrebu bilo šta da koga pitaš, pogledaš desavanja i znakove na vodi, i odabereš muvu kojom ćeš da loviš ribu koju opet tražiš na nekim delovima reke. To je za mene MUŠIČARENJE, nadmetanje sa rekom i ribom, i pokušaj da je prevarimo.
Baš bih voleo da ovu temu raširimo i iskomentarišemo iz svih uglova i raznih mišljenja.
