Какво бусање - ко се буса у груди, какво куропецање.
Што смо безначајнији од Хрвата, Словенаца, Бугара, Румуна, Мађара... Нити су већи, нити бољи, нити лепши - накима само власт била мало паметнија па имају мање приблема - али шта је ту је.
Сметамо јачима - Па, сад, што наши нису били паметни као неки други да наш интерес уклопе са интересима јачих, па да не сметамо - то је друга тема.
Кнез Милош носио турски турбан - а у њему злато. То је оно што наши незнају - поткупљивање или модерно - лобирање.
Дизао цркве, велику школу (први универзитет), Лицеј, театар Јоаким Вујић, штампао књиге, издржавао Вука Караџића да ради, стипендирао српске ђаке на школовању у Бечу и Пешти, градио путеве, направио државу.
Све је памтио, а мени нико није дао право да све то заборавим.
Кад неког хоћеш да уништиш, прво му уништиш језик и обичаје.
Ти нас Србе направи на најгоре - мишеви, шака зоби коју зоба како ко хоће - ко Кустурица - слика Србије је слика цигана, лопова, сецикеса, превараната, лудака и будалетина (ми га частисмо Мокром Гором).
Ја причам о ЧУВАЊУ својих (наших) јединих обележја:
ЈЕЗИКА, ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА и ПРОШЛОСТИ (свеукупне наше историје).
Сви своју прошлост памте и уче, што не бисмо и ми.
Што несмем да памтим да је 1869 објављен чланак у бечким новинама, који каже:
"Последњи припадник српског племена Кашубе је коначно германизован"
И њих 40 000 је мислило - ћути и трпи - важно је преживети. Нису преживели,
заборављени су. Умрли су два пута.
Такаво схватање, а заступаш стоицизам (ћути и трпи) нас је и довело до овде, а не ово што ја причам. Учили су нас да заборављамо.
Поштуј себе да би те и други поштовали.
Курчио бих се кад бих заступао митоманске ставове неке имагинарне Србије која никада неће постојати, или постоји у болесним главама, али не курчим се ако питам што и шта нас све нису учили, а требало је и шта су нас све натерали да заборавимо, а наше је. Ништа више, а ни мање од тога.
Прост пример - ти и сви Срби знају да је, Маричка битка била на граници Србије, али где је то место. На 300 км од Димитровграда је град Пловдив. Од Пловдива до Турске је само 100 км и иза Пловдива према турској граници има место које се зове Черноменски лугови. Е, ту је била граница српске државе и ту је била битка пре 640 година.
Где се то икад учило и у ком школском уџбенику то пише. Заборависли смо.
У принципу кога више боли ку... за ту битку да се курчи (ајд да смо победили), али поента је да нико никада није смео да напише где је то место битке. То Срби нису смели да знају. За нас Србе та маричка битка је била ко на Марсу.
Пропало римско царство, Византија пропала, Аустроугарска пропала, пропало и српско царство које је захватало све између Црног, Јадранског мора, до Саве и Дунава - цео Балкан. Ни једно од њих неће да се врати - али само ми заборависмо.
Шта је страшно да ја (ми) знам да је Житомислић српски манастир или да је Скадар био српски град или да је Средец исто био српски град (данашња Софија). Што нас је срамота мапе Душановог царства од пре 800 година - сви се поносе својом некадашњом величином - Италијани, Грци - а ми смо бар Грцима уз раме.
Слажем се да је важно преживети - али је важно и како.
