Vec duze vreme razmisljam da postavim ovu veoma ozbiljinu temu na diskusiju. Dosao je i taj trenutak. Posto znanju nikad kraja, na ovaj nacin bi voleo da razmenim iskustva sa drigima, a i od ogromne koristi bi ova tema bila i za pocetnike. Ukoliko neko zna dosta o ovome, neka ga mu ne bude tesko da iscrpno objasni!
Ephemeroptera-jednodnevke!
- Začetnik teme sumadinac
- Datum pokretanja
Super tema! Ja cesto kada idem u prirodu pored vode prucavam insekte. Gledam koji lete, vadim ih iz paukovih mreža pa ih merim, onako od oka. Gledam njihove boje, let, pad na vodu, kada legu jajca itd. Ima ih mnogo vrsta, raznih boja i veličina. One manje u letu često pomešam sa malim seđevima, tek kada su blizu onda vidim razliku. Posebno interesantne jednodnevke za lipljana su sa tankim telom na udici # 16 a u ovom mesecu na 18-tici (barem na savi dolinki). Sada ako odete na vodu ujutro i predveče trebalo bi da bude puno tih malih jednodnevki. Ja ih koristim i vežem, uglavnom, u parashut varijanti. Budem danas priložio sliku jedne male, sada moram na put.
M
Mr.Zakula
Guest
Jednodnevke su najstariji krilati insekti koji još uvek žive na Zemlji. One su nastale u Karbonu (pre 280-345 miliona godna) i Permu (pre 230-280 miliona godna). Svi ostali insekti, kao i većina drugih živih organizama iz tog vremena odavno više ne postoje. U svetu postoji preko 2000 vrsta jednodnevki a kod nas je do sada identifikovano oko 50. Njihova posebna karakteristika je što imaju stadijum subimago koji predstavlja polno nezreli krilati oblik. Ono po čemu se krilate forme jednodnevki mogu lako prepoznati je uspravan položaj njihovih krila pri mirovanju. Sve krilate jednodnevke imaju široku glavu, grudni deo (thorax) koji ima tri segmenta i na svakome po par nogu kao i trbušni deo (abdomen) koji ima 10 segmenata. Na kraju tela imaju po 2-3 repića (cerci) duga koliko i telo.
Larve jednodnevki nazivaju se nimfe. One provode život u vodenoj sredini gde se hrane biljnim materijalom: mogu da jedu alge, diatome kao i biljni materjal koji se raspada na dnu. Taj period u razvoju ovih insekata može da traje od 3-4 nedelje pa do 2,5 godina zavisno od vrste i uslova. Najveci broj nimfi ima tri repića na kraju tela dok su im škrge postavljene na stranama abdomena. Zavisno od načina zivota i lokacija na kojima žive, nimfe pojedinih vrsta se značajno mogu razlikovati po obliku. U tom pogledu najčešća je podela nimfi na sledeće grupe:
1. Nimfe koje kopaju tunele u mulju (rod Ephemera), koje imaju izduženo telo, uzanu glavu i snažne vilice. Žive unutar dna pa su sve bledih boja. 2. Nimfe koje žive u mulju (rod Caenis), uglavnom vrlo male vrste koje žive u mirnoj vodi jezera ili reka. 3. Nimfe koje se pričvršćuju za stene (rodovi Rhitrogena, Ecdyonurus, Heptagenia, Epeorus), karakterističnog pljosnatog oblika koji im omogućuje da se zadrže na kamenoj podlozi čak i u veoma brzoj vodi. Građene su veoma robustno sa jakim nogama. Obično se nalaze sa donje strane stena i kamenja na rečnom dnu. 4. Nimfe koje puze po dnu (rodovi Ephemerella, Seratella) su manje zdepaste od prethodnih ali robustnije od onih koje plivaju. Veoma su rasprostranjene i najviše se zadržavaju uz biljni materijal koji se raspada na dnu, uz ivice vodenih brzaka. 5. Nimfe koje sporo plivaju (rodovi Leptophlebia, Paraleptophlebia, Habrophlebia) nastanjuju sporije vodene tokove i nisu tako uspešne u kretanju kroz vodu kao one iz sledeće grupe. One žive među kamenjem i vodenom vegetacijom ali mogu da se kreću plivanjem kroz vodu. 6. Nimfe koje brzo plivaju (rodovi Baetis, Centroptilum, Cloeon, Procloeon, Sihplonurus) se uspešno kreću kroz vodu i mogu se naći udaljene od dna. Autor ove podele je Kite (1963) i ona se iz praktičnih razloga zadržala do današnjih dana. Nimfe unutar svake od ovih grupa imaju dosta zajedničkih osobina. To je od značaja, kako za imitiranje ovog stadijuma pomoću veštaških mušica (zapravo veštačkih nimfi) tako i za ribolovca koji pomoću tih kućica želi da lovi pastrmke.
Kada potpuno završi razvoj iz nimfalne košuljice izlazi subimago. Košuljica prska između začetaka krila na leđima nimfe i odatle prvo izlaze krila a zatim se tuda izvlači čitav krilati insekt. Za jedinke iste vrste to je obično u nekom specifičnom delu godine. Sam proces može da traje vrlo kratko u povoljnim vremenskim uslovima (suvo i toplo vreme). Kao što je već rečeno, ta faza u razvoju, između nimfe i zrelog insekta, postoji samo kod jednodnevki. Karakteristična je po tome što su krila u toj fazi neprozirna a repni nastavci duži nego kod nimfe. Na krilima se nalaze veoma male dlačice (microtrichia). To je prvi krilati oblik koji izlazi iz vode obično iz nimfe koja je doplivala do povšine. U tom prvom momentu insekti su nešto svetlije boje koja uskoro počinje da tamni dok ne dobiju svoju karakterističnu boju. Kada se njihova krila dovoljno osuše insekti lete do najbliže vegetacije na kojoj se događa poslednja transformacija u polno zrelog insekta ili imago. U tom procesu, koji traje duži ili kraći period vremena, pastrmke se vrlo rado hrane insektima u raznim fazama transformacije (to su tzv. emergeri): počev od faze u kojoj iz tela nimfe proviruju krila, pa sve do momenta kada se krilati insekt čitav izvukao iz nimfalne košuljice koja još visi na krajevima repića. Konačno, pastrmke rado jedu i potpuno formiranog krilatog subimago insekta dok stoji na vodi i čeka da mu krila postanu "upotrebljiva" kako bi odleteo u sigurnost obližnjih krošnji drveća. Pored navedenih faza u kojima se pastrmke hrane ovim insektima, koji su uprkos svojoj bespomoćnosti nadživeli mnoge druge životinjske vrste, treba napomenuti da određeni broj jedinki nikada ne dovrši transformaciju.
One uginjavaju negde na "pola puta" (mušičarski nazvane stillborn ili cripple) iz jedne u drugu fazu. U slučajevima kada je izletanje neke vrste iz vode masovno ova pojava se dešava relativno često. Tada pastrmke mogu čak da se selektivno hrane baš takvim insektima jer mogu sa lakoćom da ih ulove bez opasnosti da im ovi pobegnu u vazdušnu sredinu. Ima mnogo uzroka zbog kojih ovi insketi mogu da se "zaglave" u procesu prve transformacije: ako im se oštete krila, vetar ili kiša ih potope u vodu ili postoji bilo kakva druga deformacija. Na obali u zaklonu koji im pruža vegetacija dolazi do poslednje transformacije jednodnevki. To se događa posle nekoliko minuta, kada su u pitanju male vrste, pa do nekoliko dana kod najvećih vrsta. Tu one skidaju jos jednu veoma nežnu košuljicu i postaju polno zrele, odnosno stižu do faze razvoja koja se naziva imago. Kod nas se nazivaju "prelci" što je prevod engleskog izraza spinner. Taj završni stadijum se razlikuje od prethodnog po tome što krila postaju prozirna i staklasta, njihova tela dobijaju upadljivije boje, a repići postaju još duži (kod nekih vrsta više puta duži od dužine tela). Kod nekih vrsta do promene dolazi u vazduhu iako se kod većine dešava dok miruju na nekoj podlozi. Te, polno zrele jedinke, formiraju jata koja se grupišu najčešće u blizini vode. Ženke i mužjaci ispoljavaju karakteristične vrste leta (na primer, stalno letenje gore - dole) pomoću kojih se mužjaci i ženke iste vrste prepoznaju. To im pomaže u odabiru partnera za reprodukciju, tako da se muške i ženske jedinke sparuju u vazduhu. Mužjaci su tamnijih boja i manji od ženki a uz to imaju i izraženije oči. Obično se mužjaci grupišu negde u blizini vode gde neprekidno lete gore - dole čekajući da im se ženke pridruže.
Kada se jedinke spare obično se spuštaju do zemlje gde posle toga mužjaci ostaju, a ženke sa oplođenim jajašcima kreću prema vodi. Različite vrste se različito ponašaju u ovoj fazi. Ženke nekih vrsta više puta sleću na površinu vode, dodiruju je vrhom abdomena i ispuštaju jaja u vodu. Druge odmah ispuštaju sva jaja. Treće zaranjaju u vodu i polažu jaja na dnu reke. U svim tim karakterističnim situacijama pastrmke mogu da se hrane ovim insektima jer su oni suviše zaokupljeni svojim "značajnim zadatkom" i predstavljaju lak plen. Pošto polože jaja ženke uginjavaju i tada predstavljaju još lakši plen. Rečni tok ih nepokretne nosi na površini vode ili neposredno ispod nje. Pastrmke mogu da se masovno hrane ovom fazom jednodnevki jer ih rečni tok često grupiše u velikom broju na nekim delovima reke. Pri tome, ove mušice ne mogu da pobegnu pa ih ribe uzimaju veoma mirno i sistematično. U nekim trenutcima pastrmke mogu da se selektivno hrane ovom fazom u razvoju jednodnevki tako da je za uspeh u ribolovu neophodno imati odgovarajuću imitaciju. Potrebno je napomenuti da i pored toga što jedinke pojedinih vrsta jednodnevki u najvećoj meri liče jedne na druge, kako izgledom tako i ponašanjem - postoji značajno variranje unutar svake vrste. Jedinke iste vrste mogu da se razlikuju kako u pogledu boje, tako i u pogledu veličine. Takođe, i njihovo ponašanje u toku raznih faza života može da bude drugačije. Zbog toga ove karakteristike, iako mogu da pomognu lakšu identifikaciju vrsta, ne moraju da budu sasvim sigurna indikacija za to.
Larve jednodnevki nazivaju se nimfe. One provode život u vodenoj sredini gde se hrane biljnim materijalom: mogu da jedu alge, diatome kao i biljni materjal koji se raspada na dnu. Taj period u razvoju ovih insekata može da traje od 3-4 nedelje pa do 2,5 godina zavisno od vrste i uslova. Najveci broj nimfi ima tri repića na kraju tela dok su im škrge postavljene na stranama abdomena. Zavisno od načina zivota i lokacija na kojima žive, nimfe pojedinih vrsta se značajno mogu razlikovati po obliku. U tom pogledu najčešća je podela nimfi na sledeće grupe:
1. Nimfe koje kopaju tunele u mulju (rod Ephemera), koje imaju izduženo telo, uzanu glavu i snažne vilice. Žive unutar dna pa su sve bledih boja. 2. Nimfe koje žive u mulju (rod Caenis), uglavnom vrlo male vrste koje žive u mirnoj vodi jezera ili reka. 3. Nimfe koje se pričvršćuju za stene (rodovi Rhitrogena, Ecdyonurus, Heptagenia, Epeorus), karakterističnog pljosnatog oblika koji im omogućuje da se zadrže na kamenoj podlozi čak i u veoma brzoj vodi. Građene su veoma robustno sa jakim nogama. Obično se nalaze sa donje strane stena i kamenja na rečnom dnu. 4. Nimfe koje puze po dnu (rodovi Ephemerella, Seratella) su manje zdepaste od prethodnih ali robustnije od onih koje plivaju. Veoma su rasprostranjene i najviše se zadržavaju uz biljni materijal koji se raspada na dnu, uz ivice vodenih brzaka. 5. Nimfe koje sporo plivaju (rodovi Leptophlebia, Paraleptophlebia, Habrophlebia) nastanjuju sporije vodene tokove i nisu tako uspešne u kretanju kroz vodu kao one iz sledeće grupe. One žive među kamenjem i vodenom vegetacijom ali mogu da se kreću plivanjem kroz vodu. 6. Nimfe koje brzo plivaju (rodovi Baetis, Centroptilum, Cloeon, Procloeon, Sihplonurus) se uspešno kreću kroz vodu i mogu se naći udaljene od dna. Autor ove podele je Kite (1963) i ona se iz praktičnih razloga zadržala do današnjih dana. Nimfe unutar svake od ovih grupa imaju dosta zajedničkih osobina. To je od značaja, kako za imitiranje ovog stadijuma pomoću veštaških mušica (zapravo veštačkih nimfi) tako i za ribolovca koji pomoću tih kućica želi da lovi pastrmke.
Kada potpuno završi razvoj iz nimfalne košuljice izlazi subimago. Košuljica prska između začetaka krila na leđima nimfe i odatle prvo izlaze krila a zatim se tuda izvlači čitav krilati insekt. Za jedinke iste vrste to je obično u nekom specifičnom delu godine. Sam proces može da traje vrlo kratko u povoljnim vremenskim uslovima (suvo i toplo vreme). Kao što je već rečeno, ta faza u razvoju, između nimfe i zrelog insekta, postoji samo kod jednodnevki. Karakteristična je po tome što su krila u toj fazi neprozirna a repni nastavci duži nego kod nimfe. Na krilima se nalaze veoma male dlačice (microtrichia). To je prvi krilati oblik koji izlazi iz vode obično iz nimfe koja je doplivala do povšine. U tom prvom momentu insekti su nešto svetlije boje koja uskoro počinje da tamni dok ne dobiju svoju karakterističnu boju. Kada se njihova krila dovoljno osuše insekti lete do najbliže vegetacije na kojoj se događa poslednja transformacija u polno zrelog insekta ili imago. U tom procesu, koji traje duži ili kraći period vremena, pastrmke se vrlo rado hrane insektima u raznim fazama transformacije (to su tzv. emergeri): počev od faze u kojoj iz tela nimfe proviruju krila, pa sve do momenta kada se krilati insekt čitav izvukao iz nimfalne košuljice koja još visi na krajevima repića. Konačno, pastrmke rado jedu i potpuno formiranog krilatog subimago insekta dok stoji na vodi i čeka da mu krila postanu "upotrebljiva" kako bi odleteo u sigurnost obližnjih krošnji drveća. Pored navedenih faza u kojima se pastrmke hrane ovim insektima, koji su uprkos svojoj bespomoćnosti nadživeli mnoge druge životinjske vrste, treba napomenuti da određeni broj jedinki nikada ne dovrši transformaciju.
One uginjavaju negde na "pola puta" (mušičarski nazvane stillborn ili cripple) iz jedne u drugu fazu. U slučajevima kada je izletanje neke vrste iz vode masovno ova pojava se dešava relativno često. Tada pastrmke mogu čak da se selektivno hrane baš takvim insektima jer mogu sa lakoćom da ih ulove bez opasnosti da im ovi pobegnu u vazdušnu sredinu. Ima mnogo uzroka zbog kojih ovi insketi mogu da se "zaglave" u procesu prve transformacije: ako im se oštete krila, vetar ili kiša ih potope u vodu ili postoji bilo kakva druga deformacija. Na obali u zaklonu koji im pruža vegetacija dolazi do poslednje transformacije jednodnevki. To se događa posle nekoliko minuta, kada su u pitanju male vrste, pa do nekoliko dana kod najvećih vrsta. Tu one skidaju jos jednu veoma nežnu košuljicu i postaju polno zrele, odnosno stižu do faze razvoja koja se naziva imago. Kod nas se nazivaju "prelci" što je prevod engleskog izraza spinner. Taj završni stadijum se razlikuje od prethodnog po tome što krila postaju prozirna i staklasta, njihova tela dobijaju upadljivije boje, a repići postaju još duži (kod nekih vrsta više puta duži od dužine tela). Kod nekih vrsta do promene dolazi u vazduhu iako se kod većine dešava dok miruju na nekoj podlozi. Te, polno zrele jedinke, formiraju jata koja se grupišu najčešće u blizini vode. Ženke i mužjaci ispoljavaju karakteristične vrste leta (na primer, stalno letenje gore - dole) pomoću kojih se mužjaci i ženke iste vrste prepoznaju. To im pomaže u odabiru partnera za reprodukciju, tako da se muške i ženske jedinke sparuju u vazduhu. Mužjaci su tamnijih boja i manji od ženki a uz to imaju i izraženije oči. Obično se mužjaci grupišu negde u blizini vode gde neprekidno lete gore - dole čekajući da im se ženke pridruže.
Kada se jedinke spare obično se spuštaju do zemlje gde posle toga mužjaci ostaju, a ženke sa oplođenim jajašcima kreću prema vodi. Različite vrste se različito ponašaju u ovoj fazi. Ženke nekih vrsta više puta sleću na površinu vode, dodiruju je vrhom abdomena i ispuštaju jaja u vodu. Druge odmah ispuštaju sva jaja. Treće zaranjaju u vodu i polažu jaja na dnu reke. U svim tim karakterističnim situacijama pastrmke mogu da se hrane ovim insektima jer su oni suviše zaokupljeni svojim "značajnim zadatkom" i predstavljaju lak plen. Pošto polože jaja ženke uginjavaju i tada predstavljaju još lakši plen. Rečni tok ih nepokretne nosi na površini vode ili neposredno ispod nje. Pastrmke mogu da se masovno hrane ovom fazom jednodnevki jer ih rečni tok često grupiše u velikom broju na nekim delovima reke. Pri tome, ove mušice ne mogu da pobegnu pa ih ribe uzimaju veoma mirno i sistematično. U nekim trenutcima pastrmke mogu da se selektivno hrane ovom fazom u razvoju jednodnevki tako da je za uspeh u ribolovu neophodno imati odgovarajuću imitaciju. Potrebno je napomenuti da i pored toga što jedinke pojedinih vrsta jednodnevki u najvećoj meri liče jedne na druge, kako izgledom tako i ponašanjem - postoji značajno variranje unutar svake vrste. Jedinke iste vrste mogu da se razlikuju kako u pogledu boje, tako i u pogledu veličine. Takođe, i njihovo ponašanje u toku raznih faza života može da bude drugačije. Zbog toga ove karakteristike, iako mogu da pomognu lakšu identifikaciju vrsta, ne moraju da budu sasvim sigurna indikacija za to.
Ovo treba prebaciti u clanke, pod naslovom Jednodnevke I deo. Ako se slaze Zakula, samo bih ovo pastrmke, prepravio u ribe, jer nisu pastrmke jedine koje se hrane jednodnevkama. Pretpostavljam da je autor teksta, koji je Zakula koristio i iz njega ucio, neki engleski musicar, koji se uhvatio za pastrmke k'o pijan za plot. Mladi Zakula verovatno zna da to nije bas ispravno.
Što se tiče nimfi jednodnevnice, kao i drugih, ne čudite se ako ju uzme: Kesega, Deverika, Linjak, Mrena, Kečiga, Jaz... mnoge ribe če ju uzeti ako ju opaze i ako su raspoložene za hranjenje. Čak i jednodnevnice u zrelom stadiju sve te ribe ako ju opaze na površini vode sumnjam da postoji razlog da bi zaobišle taj "zalogaj". Lipljan i Pastrmka su takvi da jednodnevnice, od nimfalnog do imaga, pretstavljaju veliki deo njihova jelovnika, pa su u knjigama tekstovi uglavnom posvečeni salmonidima.
Zakula hvala u ime svih za ovaj koristan post.
Zakula hvala u ime svih za ovaj koristan post.
M
Mr.Zakula
Guest
Mix,ja i ti razumemo to shto si reko...Ali poshto su na ovom sajtu vecina chisti salmonidashi...Nisam opet hteo da dolazimo u poziciju da se kochimo zbog "korovskih" riba...Razumesh??!!Ja i ti cemo napraviti poseban post o ciprinidima,i njihovom ishranom insektima...Pozz
Dobro je poznato da su musicari sa juga uglavnom lovci na klenove, to treba da se postuje, musicarenje klena bih postavio na isto mesto kao i musicarenje pastrmke i lipljena. Ali musicarenje ostalog rljuga od riba ne mogu da prihvatim. Sto se tice mog licnog opredeljenja ja nikada ne bih musicario nista osim salmonida, ali postujem musicarenje klena. Zato trazim da se postuje musicarenje salmonida!
Musicari sa juga Srbije su dominantni i u musicarenju salmonida. Na skoro svim takmicenjima u musicarenju salmonida koja su kod nas odrzavana, ne da su bili istaknuti, vec su i pobedjivali. To znaci da nije tacno da musicari koji dolaze sa juga Srbije postuju samo klena, vec i sve ostale ribe, narocito Salmonidae. Juzna i Istocna Srbija pune su pastrmskih reka i musicara.
Dakle, Sumadinac, pobratime iz Zapadne Srbije, nemoj da delis musicare na juzne, severne, istocne ili zapadne, osim ako ne bi da istaknes opste-prihvacene i ocigledne prednosti "musicarskog juga".
Zakula, ja mislim da je veoma malo cistih salmonidasa medju nama. Ovaj sajt vode ljudi koji musicarski stap ne ispustaju iz ruke ni na jednoj vodi i sire taj pristup musicarenju. Salmonidi su oduvek bili retkost u vecini reka Srbije i zato nikad i nisu bili najpopularniji kod nasih ribolovaca, pa ni musicara. To ti sigurno dobro znas. Zato uvek pazi da ne poistovecujes plen svakog musicara sa pastrmkom, klenom, lipljenom, beovicom ili bilo kojom vrstom ribe.
Ali ako ti mislis da u clanku treba da pise bas pastrmka, a ne riba, siguran sam da gresis.
Dakle, Sumadinac, pobratime iz Zapadne Srbije, nemoj da delis musicare na juzne, severne, istocne ili zapadne, osim ako ne bi da istaknes opste-prihvacene i ocigledne prednosti "musicarskog juga".
Zakula, ja mislim da je veoma malo cistih salmonidasa medju nama. Ovaj sajt vode ljudi koji musicarski stap ne ispustaju iz ruke ni na jednoj vodi i sire taj pristup musicarenju. Salmonidi su oduvek bili retkost u vecini reka Srbije i zato nikad i nisu bili najpopularniji kod nasih ribolovaca, pa ni musicara. To ti sigurno dobro znas. Zato uvek pazi da ne poistovecujes plen svakog musicara sa pastrmkom, klenom, lipljenom, beovicom ili bilo kojom vrstom ribe.
Ali ako ti mislis da u clanku treba da pise bas pastrmka, a ne riba, siguran sam da gresis.
Potpuno se slazem sa sumijem medjutim ima i jos vrsta koje nisu sljam ili ti RLJUG!!!vec grabljivice(stuka,bucov,smudj)...
al ni ja ne shvatam svrhu musicarenja babuske,crvenperke i ostale gamadi...
kupi bre casu crvica i glista pa udri ima da se razbijes od ribe al cemu to?!!!ja tako radim kad ocu da se najedem ko covek,odem i razvalim pljatu(povrusu) il krkusu(koja se nemoze nikako nazvati sljamom)!jebote zamisli da masem stapom i vadim iste,pa to je srozavanje ,otrcavanje i omalovazavanje musicarenja!!!!!!!!
al ni ja ne shvatam svrhu musicarenja babuske,crvenperke i ostale gamadi...
kupi bre casu crvica i glista pa udri ima da se razbijes od ribe al cemu to?!!!ja tako radim kad ocu da se najedem ko covek,odem i razvalim pljatu(povrusu) il krkusu(koja se nemoze nikako nazvati sljamom)!jebote zamisli da masem stapom i vadim iste,pa to je srozavanje ,otrcavanje i omalovazavanje musicarenja!!!!!!!!
Po ko zna koji put treba reci jednu stvar, a to je da o ukusima ne treba raspravljati, musicarenje je jedna prelepa disciplina ribolova i ne treba je deliti prema tome koja se vrsta ribe lovi. Treba shvatiti da je to jedini i najsportskiji vid ribolova a svako lovi ono sto voli iako je meni najzanimljivije musicarenje lipljena ne znaci da je neko drugi manje dobar musicar ako lovi klena ili neku drugu vrstu ribe.
E pa Mixmasteru ne mogu da kazem da ste musicari sa severa ili sa istoga kad se "ozdo" sa juga. A druga stvar neverovatno sam se ismejao na ovim tvojim frazama, odavno se nisam tako smejao, dobri vicevi!!!! A jos nesto, koliko sam mogao da primetim, vecina aktivnih musicara sa sajta, lovi klena. Nisam ja to nagadjao vec vidim da su u igri klenovske muve, na slikama u galeriji samo lenovi, pa i lud bi znao o cemu se radi. Nije mi jasno da vi spadate na tako nizak nivo da lovite salmonide. Ja sam milio da vam je te ispod casti, vidim da gresim.
Moj prijatelj S. voli da lovi musicom lipljene i pastrmke isto kao i ja. Ali mladi S. jos nije lovio grgece, bucove, stuke, crvenperke, pa cak ni klenove. Mozda mu se to nece dopasti (bio bi mozda jedini), ali prvo treba da savlada i musicarenje tih riba (zamisljenih protivnika koje treba muvom nadmudriti), pa tek onda da kritikuje one koji su i taj "nivo" u nasoj igri presli.
MUSICARENJE JE KAO VIDEO IGRA! U pocetku su stvoreni nivoi sa pastrmkom. Kasnije je dosao losos nivo. Dodat je i lipljen. Evropljani su napravili jednu lepu akciju sa klenovima. Neko se setio pa dodao i stuka- nivo. Ima puno nivoa i "mapa" u ovoj akcionoj igri. Stalno se pisu novi. Mi, koji smo navuceni na ovu savrsenu igricu pokusavamo sve da ih predjemo. Drago mi je da sam ja dodao par veoma interesantnih, koje nije lako preci.
Mnogi od nas rado igraju PC video igre. Svi imamo omiljenu i cim izadje neki dodatak, jedva cekamo da ga odigramo. Tako je i sa musicarenjem. Cim cujemo za novu reku, to je nova "mapa". Kad cujemo da neko lovi neku novu vrstu na musicu, to je novi, zanimljivi, protivnik koga treba savladati. Naravno moze se i musicarenje igrati na nivou "pocetnik", "tourist", "novice"..., ali ima i onih koji bi da igraju na nivou "ARE YOU SERIOUS?". Tako treba gledati na one koji, iako su pecali pastrmke i lipljene, jos vece uzbudjenje dozive kada treba prevariti vestackom muvom linjaka, sto ni meni nije uspelo i sto zaista (zasad) spada u domen naucne fantastike ili nivoa "ARE YOU NUTS?".
Ovakve egzibicije i ne treba da pokusavaju pocetnici koji jos "ratuju" sa pastrmkama, lipljenima ili klenovima. Na ovakvim zadacima rade samo vrhunski igraci koji bi da se izdvoje iz "main stream-a". Pa zar ne bi bilo smesno da jedan musicar svaki dan igra istu igru sa istim protivnikom, poput nekog deteta koje na svom kompjuteru svaki dan skljoca "Bubbles"?
Nadam se da ovaj tekst nece zbuniti musicare pocetnike, koji su opredeljeni samo za par vesta riba i samo za jednu- dve vode. Oni se stalno protive postojanju naprednijih, svestranijih musicara, koji svojim musicama varaju svakojake ribe i savladavaju mnogo raznovrsnije, zamisljene zadatke nase najsavrsenije igre na svetu.
MUSICARENJE JE KAO VIDEO IGRA! U pocetku su stvoreni nivoi sa pastrmkom. Kasnije je dosao losos nivo. Dodat je i lipljen. Evropljani su napravili jednu lepu akciju sa klenovima. Neko se setio pa dodao i stuka- nivo. Ima puno nivoa i "mapa" u ovoj akcionoj igri. Stalno se pisu novi. Mi, koji smo navuceni na ovu savrsenu igricu pokusavamo sve da ih predjemo. Drago mi je da sam ja dodao par veoma interesantnih, koje nije lako preci.
Mnogi od nas rado igraju PC video igre. Svi imamo omiljenu i cim izadje neki dodatak, jedva cekamo da ga odigramo. Tako je i sa musicarenjem. Cim cujemo za novu reku, to je nova "mapa". Kad cujemo da neko lovi neku novu vrstu na musicu, to je novi, zanimljivi, protivnik koga treba savladati. Naravno moze se i musicarenje igrati na nivou "pocetnik", "tourist", "novice"..., ali ima i onih koji bi da igraju na nivou "ARE YOU SERIOUS?". Tako treba gledati na one koji, iako su pecali pastrmke i lipljene, jos vece uzbudjenje dozive kada treba prevariti vestackom muvom linjaka, sto ni meni nije uspelo i sto zaista (zasad) spada u domen naucne fantastike ili nivoa "ARE YOU NUTS?".
Ovakve egzibicije i ne treba da pokusavaju pocetnici koji jos "ratuju" sa pastrmkama, lipljenima ili klenovima. Na ovakvim zadacima rade samo vrhunski igraci koji bi da se izdvoje iz "main stream-a". Pa zar ne bi bilo smesno da jedan musicar svaki dan igra istu igru sa istim protivnikom, poput nekog deteta koje na svom kompjuteru svaki dan skljoca "Bubbles"?
Nadam se da ovaj tekst nece zbuniti musicare pocetnike, koji su opredeljeni samo za par vesta riba i samo za jednu- dve vode. Oni se stalno protive postojanju naprednijih, svestranijih musicara, koji svojim musicama varaju svakojake ribe i savladavaju mnogo raznovrsnije, zamisljene zadatke nase najsavrsenije igre na svetu.
OK stara filozofija u novom ruhu, probacu da dam svoje misljenje a ne kao admin ovog sajta.
Ja ekstremno postujem salmonoide, cak mogu da kazem da mi je pastrmka omiljena musicarska riba. Ali ne mogu da prihvatim degradaciju ostalih riba. Zasto? Vecina musicara stvara neku vestacku podelu na salmonoidno i nesal. muiscarenje a to je po meni greska. Govori se o easy i hard levelu muiscarenja. DOzvolite da dam svoju podelu.
Ljubitelji musicarenja, strasni musicari i musicari opsednuti musicarenjem. Ova podela je data u gradirajucem smislu jer prvo morate da budete ljubitelj da bi ste postali strasni musicar i na kraju opsednut. Davno sam prestao da budem strasni musicar. Meni je muiscarenje opsesija. Nocu sanjam reke i ribe, sanjam muve, dajem kontre, budim se u znoju. Pred odlazak namoje omiljene reke pijem tablete da spavam
ali i to ne pomaze. Desava mi se da zajebem posao i studije da odem u ribolov. Nekoliko veza sam prekinuo jer nisu razumele o cemu se radi i zasto se tako ponasam. Ako se pronalazite u ovim recima onda ste opsednuti i to nije nista lose, naprotiv.
Na ovaj nacin zelim da objasnim situaciju na sajtu, koja moze nekim clanovima da deluje zbunjujice. A to je zasto uprava sajta na prvi pogleda ne deli isto misljenje. GRESKA! Ja osecam opsesiju kod svakog od nas i po tome samo ISTI. Nemojte da podela utice na nas, besmislena je!
Ja ekstremno postujem salmonoide, cak mogu da kazem da mi je pastrmka omiljena musicarska riba. Ali ne mogu da prihvatim degradaciju ostalih riba. Zasto? Vecina musicara stvara neku vestacku podelu na salmonoidno i nesal. muiscarenje a to je po meni greska. Govori se o easy i hard levelu muiscarenja. DOzvolite da dam svoju podelu.
Ljubitelji musicarenja, strasni musicari i musicari opsednuti musicarenjem. Ova podela je data u gradirajucem smislu jer prvo morate da budete ljubitelj da bi ste postali strasni musicar i na kraju opsednut. Davno sam prestao da budem strasni musicar. Meni je muiscarenje opsesija. Nocu sanjam reke i ribe, sanjam muve, dajem kontre, budim se u znoju. Pred odlazak namoje omiljene reke pijem tablete da spavam
ali i to ne pomaze. Desava mi se da zajebem posao i studije da odem u ribolov. Nekoliko veza sam prekinuo jer nisu razumele o cemu se radi i zasto se tako ponasam. Ako se pronalazite u ovim recima onda ste opsednuti i to nije nista lose, naprotiv. Na ovaj nacin zelim da objasnim situaciju na sajtu, koja moze nekim clanovima da deluje zbunjujice. A to je zasto uprava sajta na prvi pogleda ne deli isto misljenje. GRESKA! Ja osecam opsesiju kod svakog od nas i po tome samo ISTI. Nemojte da podela utice na nas, besmislena je!
potpis!
Ukusi su zaista subjektivna stvar! Jedino objektivno je to da musicar musicari "ribe", lovi sa mahačem i umetnom muvom!
Koje ribe lovi i koliko - to određuje njegova veština, znanje.
Jednodnevke! Dobra tema koje se treba držati. Koje ste ribe do sada maznuli na njenu nimfu? Šta sve vam se od ribe zaletilo na imitaciju jednodnevke - suva muva?
Meni se inace jako dopadaju jednodnevke. Isto tako i njihove imitacije koje vežemo na mnogo načina.
Ukusi su zaista subjektivna stvar! Jedino objektivno je to da musicar musicari "ribe", lovi sa mahačem i umetnom muvom!
Koje ribe lovi i koliko - to određuje njegova veština, znanje.
Jednodnevke! Dobra tema koje se treba držati. Koje ste ribe do sada maznuli na njenu nimfu? Šta sve vam se od ribe zaletilo na imitaciju jednodnevke - suva muva?
Meni se inace jako dopadaju jednodnevke. Isto tako i njihove imitacije koje vežemo na mnogo načina.