Kao sto sam i rekao evo pokusacu da ti dam neke smernice kako i sto je jos vaznije, barem po meni, zasto da uopste pocnes sa ovim sportom.
Musicarenje je smatrano dugo, vrhom ribolova, sport kojim se bave malo specifici ljudi. I ono to zaista jeste. Najlepsi sport koji si mogao da izaberes. Ali kako obicno biva u svemu lepom postoji i ono lose, ljudi koji neshvataju lepotu musicarenja, okrecu ga tako da njima odgovara, okupjaju slicne sebi i lepota koja je skrivaena od njih, polako bledi.
Musicarenje je dugo bilo rezervisano za bogatase, privlegija malobrojnih. Razvojem tehnoogije ono je postalo dostupno svima, pribor vise nije skup kao sto je bio i svako je mogao da i sto je jos vaznije moze da uziva o ovom sportu i obgatas i skromni momak, student ili srednjeskolac. Ali kao sto rekoh zelja malobrojnih, koji niakd nisu shvatii lepotu, poceli su da stavraju kult ljubitelja pribora i da smatraju kako je to o Boze moj veoma vazno u musicrenju. Katalozi su dolazii u njihove ruke, gledali su slike manekena u goretexima, cisti i obrijani lepotani su im se smesili i oni tu pronadjose sebe. Svako drugaciji im je smesan. Svako sa skromnim priborom je ispod njih. Njihovi musicarski razgovori se svode da li je bolji z-axis ii zero gravity, a paradoksalno je da vecina njih i nezna da upotrebi taj pribor...vreme snobizma se vraca, gde skromni ribolovci treba da pognute glave prolaze pored nesposobnih bogutana, da treba da se dive njihovom najnovijem stapu od 500 evra, cekrku od 300 evar i najbolesnije markiranom odelu i/ili cak i prsluku i kosulji. Ali zajebali su se, sve dok postoje ljudi kao sto sam ja, koji ce propovedati drugacije shvatanje musicarenja.
Zato te ja i davim mare, jer ne zelim da postanes snob. Ja te nezam, kao ni ti mene, ali cinjenica da zelis da budes musicar, me tera da ti bolestan pisem.
Druga skola...
zapocecu stihom banda the Pogues
And The Band Played Waltzing Matilda
When I was a young man I carried my pack
And I lived the free life of a rover
From the murrays green basin to the dusty outback
I waltzed my matilda all over
Neznam koliko godina imas. Nedelujes mi matoro…idealno. Ja cu sada kao br. 1 iz Alan Forda da te davim. Secam se kada sam bio malo mladji i malo ludji, sve sto mi je trebalo je da ustanem i dohvatim stap u ruke. Lutao sam po Srbiji, stopirao, svercovao se, podmicivao konduktere po vozovima. E mare kada bi znao gde smo sve spavali. Po pojatama, po srusenim kucama, uvaljivali se babama…Nije i niakda mi nece biti potreban Lounge, specijalna kucica sa toplom vodom, TV i internetom. A kada bi video moju opremu, hehehe. Isecene farmerke, napravljene u bermude. Texas se stvrdnuo od riblje sluzi. Na nogama stare kanadjanke, majca stara izakana itd i sve to ne vredi ni 20 evra, ali svak itaj deo moze da ti isprica po stotine prica, a onaj ispeglani i cisti od 400 evra. Tesko.
Musicar je avanturista, lutalica Rover, ljubitelj ribolova. Specijalna vrsta. Nemoj da upadas u zamku, da je musicar neki ficfiric, ne on je lovac, opasan lovac. Zeljan i gladan ribolova. Zavisnik od aderenalina. Ovo je extremni sport druze. Jas am lovio in a plovak i na varalicu i nijedan od njih mi nije doneo ni stoti deo uzbudjenja kao musicarenje. Zato i musicarim . Mozda sam adrenalin junky. Ili npr. Da musicarenje je samo pastrmka i lipljen. Nazivaju ih lepoticom i vodenim princem hahhaha a ostale ribe su stroke. O slepi koji tako mislite.
Predpostavjam da si iz BG. Pre nego sto ti napune glevu sa pastrmaka i lipljenima i kako samo oni vrede, ja cu da ti spomenem musicarenje po Vojvodini. Basovi i stuke. Avantura kakve nema…necu vise da davim, ako ti nesto druze nije jasno, ili zelis jos informacija rado cu ti objasniti.
Sto se tice kurseva, to ti uopste nije potrebno u zivotu. Bacanje para. Iko od nas pravih musicara nije pohadjao ni jedan kurs. Odes sa nekim ko zna, odgledas pr dvda i vezbas…
Naravno redovno posecuje sajt, jer imas mnogo korisnih informcija, a na sva pitanja strucni ljudi dace ti odgovor.
Salut!
