Ko proizvodi Salmonidae u Srbiji?

[witch]

Do pre nekoliko godina u Srbiji niko nije umeo da othrani potočnu pastrmku. Bilo je nekoliko ribnjaka na kojima se mrestila, ali larve niko nije umeo da hrani. Ne bih sad o tome koja je moja lična uloga u tome bila, ali prvi ribnjak koji je uspešno počeo uspešan odgoj potočnih pastrmki u Srbiji nalazi se na vrelu Moravice, pritoke Južne Morave. Ubrzo, masovno se proizvodi i u ribnjaku kod Ivanjice. Od ove godine imamo još jednog velikog proizvođača potočnih pastrmki, novoizgrađeni ribnjak na vrelu Visočice, koji već sad, nakon manje od jedne godine rada ima ogroman broj mlađi i matica ove ribe.
Ribnjak sa Moravice (istočne) podmiruje već godinama potrebe poribljavanja voda Istočne i Južne Srbije i ima čak i velike viškove potočnih pastrmki, što im drastično obara cenu. Danas, oko 100 mladunčeta dužine oko 10 cm, košta 15-20 Eura, što je više nego prihvatljiva cena. Štaviše, usled velike proizvodnje očekuje se dalji pad cena.
Razgovarao sam ovih dana sa vlasnikom ribnjaka na Visočici i ohrabrivao ga da otpočne proizvodnju lipljena i makedonske pastrmke. Razgovarali smo i o mladici. Čovek ima ozbiljne ambicije i interesuje ga samo mrest i odgoj salmonidne mlađi.

 

[sumadinac]

Mixe gresis, prvo mrestiliste potocne pastrmke sigurno nije na vrelu kod Moravice. Taj gospodin sto je vlasnik ribnjaka nasadni materijal za pocetak uzgoja dobio je iz mrestilista u Braduljici koje potocnu pastrmku mresti vec od sedamdesetih godina, od tada se polako kapacitet mrestilista sirio do danasnjeg. Cisto sumnjam da je gospodin sa Moravice tada mrestio ovu plemenitu vrstu ribe. A to pre nekoliko godina ne znam sta znaci, jer pre 30 i kusur godina mrestiliste u Braduljici sa uspehom mresti i gaji potocnu pastrmku, od prosle godine mladicu, a od ove ako bog da i lipljena. Tako da ti podatak nije tacan!

 

[Goci]

Srdačan pozdrav svim mušičarima!

Ja sam varaličar (te vam neću mnogo dosađivati na ovom lepom mestu), ali ujedno i ribolovac iz Srbije koji brine o stanju na našim vodima. Zato ću tu i tamo ostaviti poneki komentar na temi koja se tiče poboljšanja uslova ribolova, jer to nam je nesumnjam zajednički cilj.

Elem, što se tiče poribljavanja voda potočarom, skrenuću vam pažnju na to da je vrlo moguće da se tako autohtonim pastrmkama te rečice čini medveđa usluga. Kao što dobro znate, i to verovatno mnogo bolje od mene (jer sam svoju prvu potočaru uhvatio pre par nedelja), svaki sliv, pa često i svaka rečica u njemu ima svoj varijetet pastrmke. Sve one su genetski gotovo identične i razlika je jedino u boji tela. E tu leži caka - pastrmke iz jednog potoka su razvile boju (i još po nešto) koja najviše odgovara tom habitatu i svako unešenje ribnjački uzgojenih potočara iz nekog drugog sliva dovodi do delimičnog gubljenja tih karakteristika kod mlađi iz zajedničkog mresta. Ovako gube i ribolovci, koji ostaju uskraćeni za lov nekog varijeteta pastrmke, koji je bio karakterističan za neki potok.

Ako se već neko upušta u veštački mrest potočare, trebao bi da nabavi matične primerke iz onog potoka gde tu mlađ namerava da pusti. Pastrmkama iz Visočice se recimo može poribljavati Jerma (jer su one zajedno u slivu Nišave), ali nikako Sokobanjaska Moravica ili Crni Timok, koji je u vazdušnoj liniji relativno blizu, a rečnim putem skoro 500 km daleko.

To se može videti na primeru ovih dveju ribica koje upecah (i naravno pustih) u proteklih par nedelja. Ova veća je verovatno puštena iz ribnjaka, a manja je prava divlja potočarica. Koja je lepša, prosudite sami.

U nemogućstvu poribljavanja potočarom dobijenom veštačkim mrestom riba iz te rečice, smatram da je najsretnije rešenje po vodu je da se uopšte ne poribljava, već da se maksimalno zaštiti ono čega ima i omogući da uvećava svoju populaciju. To uključuje otvaranje UiP (Uhvati i Pusti) revira na kojima je moguće loviti samo veštačkim mamcem, sa max dve jednokrake udice (kao varaličar ipak se ne mogu složiti o postojanju isključivo mušičarskih revira).

Ja sam još kao klinac čvrsto rešio da poštujem totalni UiP na sve salmonide i to ću praktikovati dok sam živ!

Što se lipljana i makedonske pastrmke (Salmo macedonicus, ukolko je to uopšte vrsta, a ne samo podrvsta Salmo trutta...) tiče, smatram da je ideja o ponovnom naseljivanju lipljana u sliv Morave odlična, samo je pitanje gde ga pustiti i da li bi se on mogao samostalno mrestiti... Čak i varijanta da se ne mresti je prihvatljiva - bolje išta nego ništa (to bi sigurno bio povod da se ponovo latim mušičarskog štapića koji već 10-ak godina čeka u podrumu!). S druge strane, makedonki nije mesto u Dunavskom slivu (ako se ne varam ona živi u Egejskom slivu u Strumi)i ne podržavam njeno poribljavanje, iako bih kao ribolovac bio presrećan da upecam ovu lepu vrstu.

Uh, udavih vas, neću skoro opet... :lol:

Pozdravo društvo, sve najbolje i vidimo se na vodi!

p.s. Na varalicar.com forumu me možete naći kao Anonimus-a, a neki su me upoznali na mušičarskoj sekciji pre desetak dana, gde sam svratio na pola sata...

 

[sumadinac]

E ovako na slici su dve ribe potpuno iste vrste (Salmo truta morpha fario), znaci potocna pastrmka. Za primer sam uzeo fotografije potocara koje gajimo u Braduljickom mrestilistu radi priploda, stim sto je razlika u varijetetu. Znaci da razjasnimo u pitanju su pastrmke koje su izmrescene i odgajene u ribnjackim uslovima i imaju jedinstvnu ulogu, a to je za mrest. Prva je domaca autohtona vrsta, koja u potpunosti odgovara varijetetu potocara nasih voda, znaci kao ova druga sto je Goci odslikao. A potocara sa druge slike je identicni varijetet ovoj prvoj, vecoj potocari na Gocijevoj slici. U pitanju je potocara bosankih reka, kod nas u zargonu poznata kao bosanka. Razlika je u boji tela. U mrestilistu uspesno mrestimo oba varijeteta, a sa mladji se uspesno poribljavaju reke Srbije. Ima dosta istine u tvojim recima, ali moram da te ispravim! Potocara vestackim putem proizvedena, najpogodnija je za poribljavanje do velicine od 10cm, znaci od 7-10cm. Tada je riba sposobna za opstanak u surovim divljim uslovima. Ukoliko bi se cekalo da riba poraste, vremenom gubi onu divlju genetiku i postaje bukvalno sve pitomija. Bez problema nase vode mogu se poribljavati kako jednim tako i drugim varijetetom, ali do velicine od 10cm. Tada ce riba zadrzati onu genetsku divljinu i postati identicna onoj izmrescenoj u reci. Potpuno je pogresno poribljavti reke ribama velicine 20-25cm, to su vec polu pitome ribe, navikle na ribnjacke uslove i ishranu, zaletaju se na sve sto pada na vodu, manje su plasljive i vrlo lako postaju plen ribolovaca. Identinca je onoj kalifi koja je pobegla iz ribnjaka i sada tamani sve sto joj padne pod nos. Ljude cesto buni ukoliko u vodi na kojoj pecaju uhvate ribe razlicitih varijeteta. To nije nikakav problem, ukoliko se pravilno poribi, obe vrste ponasace se identicno. Razlika ce postojati samo u boji tela. Za jos efikasnije poribljavanje i zadrzavanje one "divnjine" u ribi, bilo bi poribljavanje manjih potoka sa ribama velicine 2-3cm, takva riba bi u tim uslovima mogla da se vec "skoluje" za zivot u velikoj reci, a ujedno da raste. Kasnije tu reku treba izloviti, a naraslim ribama poribljavti velike vode, ukoliko se zeli uspesno poribiti sa ribama 20+ cm.

A sada da malo kazem o lipljenu. To riblja vrsta koja je naseljavala mnogo nasih reka. Studenica je imala autohtonog lipljena, Ibar, Drina i Lim ga i sada imaju, postoji podatak iz XIX veka koji govori da je u Ivanjickoj Moravici bilo autohtonog lipljena i mladice. Zasigurno je postojalo jos reka koje su imale autohtonog lipljena.

Lipljen se mnogo lakse prilagodjava sredini u kojoj se nadje, od pastrmke. Mozda malo neobicno izgleda ali tako je. Vrlo lako ga je navici na zivot kako u malim tako i u velikim rekama. Mnogo vise je plodniji od pastrmke, o tome sam pisao u nekom od postova vezanih za ovu najplemenitiju riblju vrstu. Ukoliko bi se reka koja je poribljena uporno sacuvala, populacija poribljenog lipljena bi se nenormalno povecala. Sve ovo moguce je odraditi u rekama koje pogoduju zivotu ove riblje vrste, znaci cista voda, bez potencijalnih zagadjivaca.

 

[rasho]

Na http://www.lipljen.com/potocna_pastrmka_rasho.php ovoj stranici imate skracenu verziju teksta koji je samo dijelic doktorke disertacije... vezan je za ovu temu i vrlo je koristan. Radi se o Evolucijskoj istoriji kompleksa potocne pastrmke (Salmo truta) od magistra Marica.

 

[rasho]

stranica