Nedelja, 12.10.08. Drina. Ispavani, posle slatkih snova i pobede "orlova" nad Litvanijom (iako smo zaspali na poluvremenu 
) Deja i ja se posle druge kafe i premišljanja gde danas pecati spuštamo na dugački preliv. Hladno i vlažno jutro od svojih 10-tak stepeni, magla i nažalost lagani povetarac koji mreška vodu. Gledamo, osmatramo ali aktivnosti nema. Ulazim u vodu i lagano pretražujem preliv. Ništa. Spuštam se polako niz vodu, izlazim i vraćam se u vrh preliva, tamo gde je najdublje. Krećem ispočetka, uporno, kao i uvek.
Najednom, učini mi se da sam video kolobar. Naravno - daleko, u kraju matice sa suprotne strane. U zelenoj, dubokoj vodi. Predaleko. Mada...
Ulazim do pupka, pipkam nogama po dnu sa rukama dignutim u vis i tražim neki kamen za oslonac... Nameštam se, bacam, ali sam kratak. Nedostaje mi 10cm visine da zgazim još par koraka dalje, Ivanova tehnika i još par sitnica I onda iz očajanja izvlačim još strune sa čekrka, silujem, divljam i kvasim laktove.
Svi FFF i EFFA instruktori ovog sveta se prevrću u snu, štucaju ili im zastaje kafa u grlu. I ono što mi liči -vetar uništi
I... iz ko zna kog pokušaja mušica nekako sleće na džadu kojom treba da prođe. Dižem štap, pratim je niz vodu, dolazi do mesta gde mi se učinilo, vreme staje,.... NIŠTA!!! Posle prvog zabaca uspevam nekako da sastavim još jedan... NIŠTA. Nešto me sprečava da odustanem i uspevam po treći put da je zavitlam (pardon za izraz gospodo instruktori). Ona i treći put prolazi zonu javljanja i lagano plovi nizvodno... metar... dva... tri...
BLLOPPP.
Lagana kontra, štap se kriviiiii... DOBAR 8)
I onda rekontra. Štap stenje
Pa još jedna.
Pomera me sa nestabilnog oslonca, uvrćem se oko svoje u pokušaju da ostanem u mestu!!!
Treći udarac sabija mog XP-a 6-ticu do vode, a ja razrogačenih očiju ne mogu da verujem šta se događa. 30-tak metara strune napelo se i iskrivilo preko vode, vrh XP-a se potpuno ispravio i skoro da dodiruje vodu a donja trećina se od plute savila. Caaaak cak cak cak caaak... Čekrk lagano štekće ispuštajući strunu, vreme stoji!!! Ruka lagano vibrira i podrhtava ???
I onda praznina. Svemirska. Struna lagano plovi niz vodu... Deja me gleda...
Iako sam bio ubeđen da je 0.12 popustio - nije. Nije se ni udica 17-tica otvorila. Nije iskočio, nije se obadao po dnu... ZAŠTO
Naravno, vetar se pojačavao a ja nisam više uspeo ni blizu da dobacim do džade na kojoj je vrebao ovaj matorac. Promenismo mesto a do podneva sam promašio još 3 komada. Sasvim nebitna. Nisam se ni "upisao". A i to je nebitno.
P.S. Topic se zove 50"minus" zato što je ovaj sigurno prebacio 50cm, a minus za mene. Ovo mi je treća sigurna 50-tica koju gubim a od toga 2 ove sezone. Neverovatna je snaga i posvećenost kojom se DRINSKI LIPLJEN bori za život i načini na koje to radi. Spojite to sa osetljivim priborom, nežnim usnama, silom kojom Drina gura... I ovaj put nedostajao mi je jedino faktor na koji ne mogu da utičem - SREĆA :'(
) Deja i ja se posle druge kafe i premišljanja gde danas pecati spuštamo na dugački preliv. Hladno i vlažno jutro od svojih 10-tak stepeni, magla i nažalost lagani povetarac koji mreška vodu. Gledamo, osmatramo ali aktivnosti nema. Ulazim u vodu i lagano pretražujem preliv. Ništa. Spuštam se polako niz vodu, izlazim i vraćam se u vrh preliva, tamo gde je najdublje. Krećem ispočetka, uporno, kao i uvek.Najednom, učini mi se da sam video kolobar. Naravno - daleko, u kraju matice sa suprotne strane. U zelenoj, dubokoj vodi. Predaleko. Mada...
Ulazim do pupka, pipkam nogama po dnu sa rukama dignutim u vis i tražim neki kamen za oslonac... Nameštam se, bacam, ali sam kratak. Nedostaje mi 10cm visine da zgazim još par koraka dalje, Ivanova tehnika i još par sitnica
I onda iz očajanja izvlačim još strune sa čekrka, silujem, divljam i kvasim laktove.Svi FFF i EFFA instruktori ovog sveta se prevrću u snu, štucaju ili im zastaje kafa u grlu. I ono što mi liči -vetar uništi
I... iz ko zna kog pokušaja mušica nekako sleće na džadu kojom treba da prođe. Dižem štap, pratim je niz vodu, dolazi do mesta gde mi se učinilo, vreme staje,.... NIŠTA!!! Posle prvog zabaca uspevam nekako da sastavim još jedan... NIŠTA. Nešto me sprečava da odustanem i uspevam po treći put da je zavitlam (pardon za izraz gospodo instruktori
). Ona i treći put prolazi zonu javljanja i lagano plovi nizvodno... metar... dva... tri... BLLOPPP.
Lagana kontra, štap se kriviiiii... DOBAR 8)
I onda rekontra. Štap stenje
Pa još jedna.
Pomera me sa nestabilnog oslonca, uvrćem se oko svoje u pokušaju da ostanem u mestu!!!
Treći udarac sabija mog XP-a 6-ticu do vode, a ja razrogačenih očiju ne mogu da verujem šta se događa. 30-tak metara strune napelo se i iskrivilo preko vode, vrh XP-a se potpuno ispravio i skoro da dodiruje vodu a donja trećina se od plute savila. Caaaak cak cak cak caaak... Čekrk lagano štekće ispuštajući strunu, vreme stoji!!! Ruka lagano vibrira i podrhtava ???
I onda praznina. Svemirska. Struna lagano plovi niz vodu... Deja me gleda...
Iako sam bio ubeđen da je 0.12 popustio - nije. Nije se ni udica 17-tica otvorila. Nije iskočio, nije se obadao po dnu... ZAŠTO
Naravno, vetar se pojačavao a ja nisam više uspeo ni blizu da dobacim do džade na kojoj je vrebao ovaj matorac. Promenismo mesto a do podneva sam promašio još 3 komada. Sasvim nebitna. Nisam se ni "upisao". A i to je nebitno.
P.S. Topic se zove 50"minus" zato što je ovaj sigurno prebacio 50cm, a minus za mene. Ovo mi je treća sigurna 50-tica koju gubim a od toga 2 ove sezone. Neverovatna je snaga i posvećenost kojom se DRINSKI LIPLJEN bori za život i načini na koje to radi. Spojite to sa osetljivim priborom, nežnim usnama, silom kojom Drina gura... I ovaj put nedostajao mi je jedino faktor na koji ne mogu da utičem - SREĆA :'(
