TOOOOOOO CARE!! DJOLETA ZA PREDSEDNIKA!! +++++++++DOLE APARTHEJDDjole je napisao(la):MISTIFIKACIJA: problem u glavi pojedinca: strah, neinformisanost, stid, nesigurnost, nesamopouzdanst....
Oko plemenith vrsta riba: Sve su plemenite, kao i zivotinje, kao i biljke, kao i ljudska vrsta. Pocnite od ovog poslednjeg i ako tu vec pocnete da delite onda je logicno da dodjete i do riba.
Mistifikacije musicarenja
- Začetnik teme MM
- Datum pokretanja
istina je da za plemenitost odredjenih stvari ili bica postoje nekakve mere po kojima se određuje standard ili vrednost. Za plemenitost npr. kod ljudi se pocinje najprije koliko taj covek ima samilosti, nesebicnosti, kulture... pa tek ostalo. Kod riba je to vec određeno tako kako je. Mmožda se nama na prvi pogled ta raspodela čini malo previše neobjektivna...ali sada kada bi se bavili na ovoj temi koja je riba plemenita a koja nije totalno bi otišli u offtopic.
Drzimo se radije teme ili se barem vratimo u međudiskusiji na glavnu temu.
To što je Djole spomenuo rec "neinformiranost" je zaista prikladna zamenica za reč mistično tj. odlična jasna i kratka a široko-pojamska definicija.
Drzimo se radije teme ili se barem vratimo u međudiskusiji na glavnu temu.
To što je Djole spomenuo rec "neinformiranost" je zaista prikladna zamenica za reč mistično tj. odlična jasna i kratka a široko-pojamska definicija.
Goci je napisao(la):
Brate razumem i ja tebe jer se nisi dovoljno primio za musicarenje. Ti si jos neopredeljen, malo varalica, malo plovak malo dubinac a malo i musicarenje. To vec spada u one koji tesko kontrolisu svoje iskonske nagone. Ja zaista nemam tih "problema". Razmisljanje "ulov po svaku cenu" je za mene potpuno strano. Ja sam se opredelio za fly fishing only. I emotivno i porodicno i poslovno. Nemam nista protiv ostalih ribolovaca ali ne druzim se sa njima. Prema njima osecam isto sto i prema ljubiteljima paraglajdera ili kolekcionarima salveta ( u prevodu ne razmisljam o njima niti me interesuju). Kada pocne "Oh Boy Oberto" Red Fish Cup ja jednostavno promenim program. Daljinac je sveta stvar.
Goci je napisao(la):Koj si ti papan!simpson H je napisao(la):
Sad znači ja imam nekih problema, plus si stručno ocenio da sam ja u fazonu "ulov po svaku cenu".
Papan ti u gacama bre, ja sam rec problem stavio pod navodnike ako si dovoljno pismen znas sta to znaci u kontekstu recenice.
ne razumem vas kolege mušičari,za mene je mušičarenje hobi(psiho- terapija),beg od problema svkodnevnice!svaki izlazak u prirodu neopterećen moranjem,plemenitim ribama,super skupim štapovima,mušicama izrađenim od 100 vrsta materjala treba da bude uživanje(po meni) a ne dokazivanje da ne kažem q....nje. uvek je bilo i uvek će biti perfekcionista i onih koji bi da samo uživaju u ovom sportu, težnja ka nečem boljem, lepšem nije greh ali podele nikom nisu donele dobro,kako ribolovcima tako i ribama! ova tema ne bi postojala kad bi SVAKO od nas zainteresovanom kolegi dao pravi savet kako da postane mušičar(ja to nesebično činim onoliko kolko znam),bilo bi nas više,lakše bi se organizovali i bilo bi svima bolje,ovako strah me dok mi polemišemo oko (za mene) nebitnih stvari reke su nam sve siromašnije.poštujte sebe i ne omalovažavajte druge mušičarenje je individualni sport, izbor vrste ribe takođe ali cilj treba da nam bude zajednički- demistifikacija mušičarenja,omasovljavanje mušičarenja i najbitnije -očuvanje i obogaćivanje svake reke!
Negde sam napisao da je glavni razlog mistifikacije mušičarenja - NEZNANJE.
Svi koji ne mušičare samo vide zabacivanje i to je "jako teško i komplikovano" i zato ne mušičare.
Pre neki dan, predveče - šumaričko jezero, mnogo ribolovaca od plovkaroša do varaličara i samo ja mušičarim u pola metra dubine pored trske.
Da se malo hvalim, samo ja vadim crvenperke na suvu mušicu, a ostali ribolovci se nerviraju i psuju kad je vratim u vodu. Bilo je i debele zajebancije.
Dva momka, vojnici, iz Novog Sada, sa devojkama prilaze i počinje razgovor o mušičarenju.
"Kako ovo, kako ono.....ja ne bih znao da bacam, to je najteže, a inače pecam."
Kažem - "Grešiš" i sa svojim preskromnim znanjem ja ga "naučim" da zabaci kako tako. Od deset puta zabaci dva tri puta i polako kapira. Uporan je i posreći mu se i uhvati malu crvenperku - oduševljenje.
Slikali se ko da je uhvatio marlina, a ne crvenperku od 10 cm.
- "U, jebote, pa ovo treba samo da se vežba, prosto, a ja mislio to komplikovano"
Kažem - "Opet grešiš, prevrni onaj kamen" Ispod kamena neke larvice, a pita on šta je to. Kažem - riblja hrana.
Pa kako ona jede ovo, a ti pecaš na površini. Kažem - da - to u vodi je tu stalno, nema gde, a na vodu stiže vanredni obrok i to ribe ne propuštaju.
Da bih naterao da shvati smisao i srž mušičarenja, izvadim kutije sa mušicama i pokažem sitne nimfice. Da nema ovih muva da padaju na vodu ja bih bacao ove nimfice - imitacije tih larvi.
Pa i nema mnogo tih mamaca, a ja mislio....
Kažem: "Opet grešiš..."
Pokazujući mu krupne basove u gnezdu pored trave pitam ga:
"Koju bi muvu od ovih svih stavio za ove njih".?
Gleda, gleda i kaže:
"E, jebiga, ja sam mislio samo nauči zabacivanje i pecaj, kao mi što pecamo na druge mamce. Ovde ti treba debelo znanje o ribama, šta jede kako, gde, kad...treba znanje mnogo šire i veće od običnog nabadanja crvića ili stavljanja gliste ili hleba na udicu."
Konačno je shvatio da mušičarenje nije samo veština zabacivanja, već upoznavanje prirodnih zakona, uklapanje u prirodu i upoznavanje navika, ishrane i života - celog biološkog lanca - od larve do čoveka. Veština samo doprinosi uspehu i uživanju.
Umesto da bude obeshrabren komplikovanošću svega nepoznatog - kaže počinjem i ja da mušičarim čim se vratim kući. Strava stvar.
Ljudska priroda voli izazove. Uspeo sam da mu demistifikujem mušičarenje.
Ribolovci kad ne upecaju ništa kažu - ne videste mene ovde nikad više.
Ja promenim pedeset mušica i ne upecam ništa - a mislim se - idem kući da vežem to, to i to - nisam imao i zato nisam upecao. Tera me neuspeh u nove izazove.
Razlika u filozofiji.
Mušičarska priroda voli i traži izazove.
Znanje demistifikuje mušičarenje.
Svi koji ne mušičare samo vide zabacivanje i to je "jako teško i komplikovano" i zato ne mušičare.
Pre neki dan, predveče - šumaričko jezero, mnogo ribolovaca od plovkaroša do varaličara i samo ja mušičarim u pola metra dubine pored trske.
Da se malo hvalim, samo ja vadim crvenperke na suvu mušicu, a ostali ribolovci se nerviraju i psuju kad je vratim u vodu. Bilo je i debele zajebancije.
Dva momka, vojnici, iz Novog Sada, sa devojkama prilaze i počinje razgovor o mušičarenju.
"Kako ovo, kako ono.....ja ne bih znao da bacam, to je najteže, a inače pecam."
Kažem - "Grešiš" i sa svojim preskromnim znanjem ja ga "naučim" da zabaci kako tako. Od deset puta zabaci dva tri puta i polako kapira. Uporan je i posreći mu se i uhvati malu crvenperku - oduševljenje.
Slikali se ko da je uhvatio marlina, a ne crvenperku od 10 cm.
- "U, jebote, pa ovo treba samo da se vežba, prosto, a ja mislio to komplikovano"
Kažem - "Opet grešiš, prevrni onaj kamen" Ispod kamena neke larvice, a pita on šta je to. Kažem - riblja hrana.
Pa kako ona jede ovo, a ti pecaš na površini. Kažem - da - to u vodi je tu stalno, nema gde, a na vodu stiže vanredni obrok i to ribe ne propuštaju.
Da bih naterao da shvati smisao i srž mušičarenja, izvadim kutije sa mušicama i pokažem sitne nimfice. Da nema ovih muva da padaju na vodu ja bih bacao ove nimfice - imitacije tih larvi.
Pa i nema mnogo tih mamaca, a ja mislio....
Kažem: "Opet grešiš..."
Pokazujući mu krupne basove u gnezdu pored trave pitam ga:
"Koju bi muvu od ovih svih stavio za ove njih".?
Gleda, gleda i kaže:
"E, jebiga, ja sam mislio samo nauči zabacivanje i pecaj, kao mi što pecamo na druge mamce. Ovde ti treba debelo znanje o ribama, šta jede kako, gde, kad...treba znanje mnogo šire i veće od običnog nabadanja crvića ili stavljanja gliste ili hleba na udicu."
Konačno je shvatio da mušičarenje nije samo veština zabacivanja, već upoznavanje prirodnih zakona, uklapanje u prirodu i upoznavanje navika, ishrane i života - celog biološkog lanca - od larve do čoveka. Veština samo doprinosi uspehu i uživanju.
Umesto da bude obeshrabren komplikovanošću svega nepoznatog - kaže počinjem i ja da mušičarim čim se vratim kući. Strava stvar.
Ljudska priroda voli izazove. Uspeo sam da mu demistifikujem mušičarenje.
Ribolovci kad ne upecaju ništa kažu - ne videste mene ovde nikad više.
Ja promenim pedeset mušica i ne upecam ništa - a mislim se - idem kući da vežem to, to i to - nisam imao i zato nisam upecao. Tera me neuspeh u nove izazove.
Razlika u filozofiji.
Mušičarska priroda voli i traži izazove.
Znanje demistifikuje mušičarenje.
Znate šta- postoje profesionalni mistifikatori mušičarenja. Obično su to baš oni koji treba da olakšaju početnicima, vodiči, instruktori, vezači, trgovci, autori članaka i knjiga, tv emisija...jednom rečju ljudi koji zarađuju od mušičarskog neznanja i misterioznosti.
Na drugoj strani su vrhunski demistifikatori mušičarenja. Oni kvare posao "profesionalcima".
Na drugoj strani su vrhunski demistifikatori mušičarenja. Oni kvare posao "profesionalcima".
Juče naletim na emisiju o mušičarenju, na kanalu F&H. Ne gledam ga više često jer me nerviraju ameri sa siledžijskim pecanjem - jednodelni štap, multiplikator - baci i motaj ko blesav. Izleću ribe ko pampur iz flaše šampanjca.
Ali juče - Žene u mušičarenju. Voditelj i autor - jedna dama koju sam gledao u nekim filmovima o mušičarenju ali ne znam kako se zove.
Prvu knjiga o mušičarenju napisala je kaluđerica Dema Džulijana pre nekih 500 godina.
"Pecanje, slatka razbibriga bez problema" - mislim da se tako zove knjiga. Pored freske u Poganovskom manastiru to je drugi najstariji zabeleženi slučaj pacanja na veštačku mušicu. Ona je pecala da dopuni trpezu u svom manastiru.
Posle je išla priča o Meri Ovis, naslednici svog oca i vlasnici kompanije "Orvis" oko 1880 godine. Ona je izdala prvu knjigu o veštačkim mušicama i načine vezivanja koja se i danas štampa.
Pa onda redom mnogo žena poznatih u svetu mušičarenja - instruktori mušičarenja, konstruktori štapova, čekrka, pisaca knjiga, pecaroša - sve do Joan Wulf.
Najbolje je što su se prevodili na srpski - škola mušičarenja - pokazivanje prvo sa kratkim štapom i tri metra vunice pa na kraju u reci na pecanju.
Petlja, zabačaj, otvaranje, zamah, zaustavljanje - sve lepo i lagano. Kad se koristi snaga i kako, a kada inercija - kako i zašto. Razložno, stručno i razumljivo.
Više sam naučio gledajući to nego iz svih filmova na engleskom koje sam do sada gledao.
Pričala je jedna žena konstruktor o štapovima i biranju štapa. Prvo o štapovima, materijalima, gradnji, pa onda odabir štapa - da nisu svima šake iste i da svako treba da doradi plutu prema sebi i svojoj šaci.
Recimo, jednoj ženi je rekla da ima malu šaku, da zbog toga ima problema sa bacanjem da ne oseća dobro štap i da joj u servisu stanje i malo skrate plutu. Pokazivala je i neke odnose - dužina palca prema dužini plute... ali nisam baš razumeo jer je narator pričao dok je ona to objašnjavala, a to, kao za inat, nisu preveli.
Što se tiče bambus štapova - Joana Wulf reče: nekad smo imali teške bambus štapove. Bile su mi pune ruke žuljeva i podliva, danas je sve to lakše i lepše sa novim materijalima.
Nisam shvatio samo kako je nastao AFTM standard. Nešto kao - AFTM oznaka štapa je 2 - 8 puta težine ribe koju pecate, pa tako dalje..... Onda se sve to stavlja u neke odnose i formule....
Jedna dama - Norvežanka - pravi veštačke mušice i na svetskom prvenstvu vezača je ona uzela prva četiri mesta. Veštačke mušice pravi heklanjem - toliko su realistične i mušice i boje da je to neverovatno - kao žive.
Na kraju me oduševio odnos tih svih žena prema reci, ribi, uopšte prema prirodi.
Kažu da su sportisti, zastupaju C&R i to najbolje pokazuju reči jedne od njih:
"Da li biciklista posle trke nosi kući komad asfalta, da li teniser posle meča nosi kući parče mreže - zašto bih onda ja ponela ribu".
Nema ni onog muškog, takmičarskog, mačo stava i želje za dokazivanjem bilo čega bilo kome - a hvataju pa razbijaju. Jednostavno - samo uživaju u pecanju.
Sve to izgleda kao lepo i veoma privlačno opušteno zezanje i druženje na izletu uz pecanje bez mistifikacija, tajni i palamuđevina.
Kakva je emisija i kako popularizuje i predstavlja mušičarenje procenite sami - "Ovo bih i ja mogla da naučim" - reče posle emisije moja žena, a do sada je bila samnom dva puta za 12 godina.
Pu, pu, daleko bilo - da ide samnom posle. :'(
Ali juče - Žene u mušičarenju. Voditelj i autor - jedna dama koju sam gledao u nekim filmovima o mušičarenju ali ne znam kako se zove.
Prvu knjiga o mušičarenju napisala je kaluđerica Dema Džulijana pre nekih 500 godina.
"Pecanje, slatka razbibriga bez problema" - mislim da se tako zove knjiga. Pored freske u Poganovskom manastiru to je drugi najstariji zabeleženi slučaj pacanja na veštačku mušicu. Ona je pecala da dopuni trpezu u svom manastiru.
Posle je išla priča o Meri Ovis, naslednici svog oca i vlasnici kompanije "Orvis" oko 1880 godine. Ona je izdala prvu knjigu o veštačkim mušicama i načine vezivanja koja se i danas štampa.
Pa onda redom mnogo žena poznatih u svetu mušičarenja - instruktori mušičarenja, konstruktori štapova, čekrka, pisaca knjiga, pecaroša - sve do Joan Wulf.
Najbolje je što su se prevodili na srpski - škola mušičarenja - pokazivanje prvo sa kratkim štapom i tri metra vunice pa na kraju u reci na pecanju.
Petlja, zabačaj, otvaranje, zamah, zaustavljanje - sve lepo i lagano. Kad se koristi snaga i kako, a kada inercija - kako i zašto. Razložno, stručno i razumljivo.
Više sam naučio gledajući to nego iz svih filmova na engleskom koje sam do sada gledao.
Pričala je jedna žena konstruktor o štapovima i biranju štapa. Prvo o štapovima, materijalima, gradnji, pa onda odabir štapa - da nisu svima šake iste i da svako treba da doradi plutu prema sebi i svojoj šaci.
Recimo, jednoj ženi je rekla da ima malu šaku, da zbog toga ima problema sa bacanjem da ne oseća dobro štap i da joj u servisu stanje i malo skrate plutu. Pokazivala je i neke odnose - dužina palca prema dužini plute... ali nisam baš razumeo jer je narator pričao dok je ona to objašnjavala, a to, kao za inat, nisu preveli.
Što se tiče bambus štapova - Joana Wulf reče: nekad smo imali teške bambus štapove. Bile su mi pune ruke žuljeva i podliva, danas je sve to lakše i lepše sa novim materijalima.
Nisam shvatio samo kako je nastao AFTM standard. Nešto kao - AFTM oznaka štapa je 2 - 8 puta težine ribe koju pecate, pa tako dalje..... Onda se sve to stavlja u neke odnose i formule....
Jedna dama - Norvežanka - pravi veštačke mušice i na svetskom prvenstvu vezača je ona uzela prva četiri mesta. Veštačke mušice pravi heklanjem - toliko su realistične i mušice i boje da je to neverovatno - kao žive.
Na kraju me oduševio odnos tih svih žena prema reci, ribi, uopšte prema prirodi.
Kažu da su sportisti, zastupaju C&R i to najbolje pokazuju reči jedne od njih:
"Da li biciklista posle trke nosi kući komad asfalta, da li teniser posle meča nosi kući parče mreže - zašto bih onda ja ponela ribu".
Nema ni onog muškog, takmičarskog, mačo stava i želje za dokazivanjem bilo čega bilo kome - a hvataju pa razbijaju. Jednostavno - samo uživaju u pecanju.
Sve to izgleda kao lepo i veoma privlačno opušteno zezanje i druženje na izletu uz pecanje bez mistifikacija, tajni i palamuđevina.
Kakva je emisija i kako popularizuje i predstavlja mušičarenje procenite sami - "Ovo bih i ja mogla da naučim" - reče posle emisije moja žena, a do sada je bila samnom dva puta za 12 godina.
Pu, pu, daleko bilo - da ide samnom posle. :'("Da li biciklista posle trke nosi kući komad asfalta, da li teniser posle meča nosi kući parče mreže - zašto bih onda ja ponela ribu".
1. Zato što se riba jede.
2. Zato što je živo biće koje je već sasvim dovoljno izmrcvareno.
3...
Catch And Release doprinosi mistifikaciji mušičarenja. Oni koji ga uporno propagiraju zbunjuju veliku većinu mušičara-početnika koji bi na svojoj trpezi vrlo rado videli pastrmku, klena, lipljena, štuku ili bucova koje sami ulove. Normalni ljudi, koji vrlo dobro znaju koliko neznatna opasnost po stanovnike reka dolazi od korisnika mušičarskog pribora, bivaju potpuno zbunjeni novom modom, koju, poput neke nepisane obaveze propagiraju "mistifikatori" mušičarenja.
1. Zato što se riba jede.
2. Zato što je živo biće koje je već sasvim dovoljno izmrcvareno.
3...
Catch And Release doprinosi mistifikaciji mušičarenja. Oni koji ga uporno propagiraju zbunjuju veliku većinu mušičara-početnika koji bi na svojoj trpezi vrlo rado videli pastrmku, klena, lipljena, štuku ili bucova koje sami ulove. Normalni ljudi, koji vrlo dobro znaju koliko neznatna opasnost po stanovnike reka dolazi od korisnika mušičarskog pribora, bivaju potpuno zbunjeni novom modom, koju, poput neke nepisane obaveze propagiraju "mistifikatori" mušičarenja.