zvezdan
Hero member
- Učlanjen(a)
- 12.02.2008.
- Poruke
- 3.918
- Broj reagovanja
- 18
Na pocetku odmah da razjasnim jednu stvar.Ovaj tekst predstavljanja terena oko Kladova ce u vecini biti kriticki koncipiran.Neka ne zameri niko na ovakvom opredeljenju,ali zelim da vam prenesem svoju srdzbu zbog katastrofalnog gazdovanja ovim delom Dunava,pa ako je neko vec imao ovakva iskustva onda moze da shvati i najboljem slucaju pomogne,a onaj ko se nije susretao sa slicnim stvarima spoznace zasto je najveca posast nase planete necastan i gramziv covek.Oni ljudi koji poznaju S.Paulica mogu da kontatiraju sa njim,verujem da ce posvedociti o ovim stvarima.
Dunav je kod Kladova sirok oko 2km.Do izgradnje HE Djerdap-a ovom vodom su carovale kapitalne morune.Zbog necijeg,mogu reci ordinarnog neznanja,ove ribe vise ne obitavaju ovde.Nekad su se ova praistorijska stvorenja mrestila u najuzem i najdubljem delu Dunava, kazanu,medjutim izgradnjom Djerdapa,prekinut je njihov prirodni migracioni put.O ovoj ribi se sada moze cuti u retkim uspomenama starih alasa koji su nekada davno posvetili zivot Dunavu i njegovim stvorenjima.Medjutim,posto je ovo tema za neki drugi forum,vraticu se zapocetom uvodu.
Musicarim nekih 18 godina.Poceo sam sa svojih 11,i pored porodice ono mi je najveca ljubav.Na terenima oko Kladova lovio sam na musicu skoro sve vrste riba,osim smudja i soma.Medjutim, fokusiran sam iskljucivo na bucova i njega zaista ciljano lovim od aprila do novembra.
Svako ko je ikada boravio u Kladovu,veliki broj ljudi je ovde sa osnovnom skolom dolazio na ekskurzije,zna kako izgleda priobalje Dunava u ovom mestu.Beton i voda,drvo na svakih 150-200 metara,jedna sasvim neobicna slika i za obicnog ribolovca,a da ne govorim o nekom ko se latio musicarskog stapa i u glavi drzi sliku prelepih planinskih pejzaza,pasnjaka i livada.Beton je u stvari dunavski kej koji je podignut radi zastite od poplava.Ako uspem da postavim slike videcete na sta konkretno mislim.Sama konfiguracija iziskuje posebno spretne zabacaje musicarcem.S'obzirom da najveci deo godine provodim na keju ispred hotela Djerdap,koje je izuzetno frekventno mesto,naucio sam da budem veoma obazriv prilikom zabacivanja.Riba je ovde,mislim na bucova,na 5-6 metara od obale,tako da ja praktikujem pecanje ili sa vrha keja,ili kod same vode(uglavnom kada duva jak vetar,posto tada bucova mogu da dobije ispred samih nogu).Prosle godine se na ovom delu Dunava pojavio protfis,koji je bio pravo osvezenje,s'obzirom da se radi o fantasticnoj musicarskoj ribi.Stari brodarci su mi pricali da tu vrstu ribe nisu videli 20 godina,a vecina njih ovu ribu zove udovica.Protfisa sam neverovatno uspesno hvatao na imitaciju gamarusa,posto ovog racica ima u izobilju na ovom delu reke,i desavalo se da pored klasicnih petljasa koji ne vide ribu ja ubijem po deset komada,nijednog manjeg od 600-700gr.,a hvatao sam komade i preko 1.2kg.Najdraze mi je bilo kad sam svu tu ribu vracao u vodu pred njihovim ocima,jer na podozrenje i iscudjavanje nailazim od prvog dana kad sam izasao sa musicarskim priborom na vodu.
Napravio sam sam sebi odlican slagvort prethodnom recenicom,jer zelim da ostanem dosledan,da bi ovaj tekst ipak imao kriticki karakter.Ovde su se zadnjih godina pojavili neki drugi ljudi,ili su to sve oni isti koje smo poznavali,samo sada raskrinkani,koji su od Dunava napravili liberalno drugarsko preduzece.Krivolovci koji se kriju iza nekada casnog imena privrednog ribolovca.To su ljudi koji pregradjuju gradsku marinu,gde se riba krtozi,mrezama satiru bucove maticnjake od 6-7 kg.u selu Kladusnica,I NJIMA HRANE SVINJE,to su neljudi koji se ponose tolstolobicima od 20-30kg.ogrebanim na 200m. od centra grada,to su "sportski ribolovci" koji u toku godine trpaju u zamrzivace ribe od 300-500gr.i prodaju ih za slave,jer su ti najmanji najsladji.Necu vise da napisem ni rec o njima jer su nedostojni.Ovo je grad u kome se ribolovacki klub "GIBORT",za koji se nekada takmicio slavni takmicar Tuta iz Nisa,gasi.Ovo je grad u kome ribolovackim klubom upravlja covek u zestokom sukobu interesa.Ovo je grad u kome promene ne dolaze nikada ili jako spor
vo je grad konstanta,u kome je novitet opasnost.
Zamislite u takvom gradu otvaranje musicarske sekcije.Neko bi vas proglasio za ludaka,a oni umereniji za nepopravljivog entuzijastu.Cak i varalicari koji su sustinski blizi senzibilitetu musicara od obicnog Kladovsko mesarosa,imaju uglavnom uvek spremnu hipotezu da je musicarenje ipak rezervisano za planinu.Iako sam nebrojano puta hvatao i babusku(dok je nisu satrli u gradskoj marini),i protfisa,par puta bandara,a uvek bucova,to za gradske konzervativne autoritete nikad nije bio dovoljan argument.Jedino je covek po imenu S.Paulic,ona karika za koju mogu da se uhvatim i izjadam kad se sretnemo na pecanju.Uvek pecam sam.Sa njim apsolviram nasu muku.Najzalije mi je sto su se jesenas pojavili neki novi klinci,ovo nje klise,koji iako je sportski ribolov, konkretno musicarenje,dobilo dosta medijske paznje i publiciteta,nisu izvukli nijednu pozitivnu misao iz toga,vec su jos ostrasceniji od starijih kolega,pa upecane bucove od 500gr.ubijaju udarcem o beton sa trostrukim saltom.Svima njima je smudj primarna meta,ali kad njega nema,a nema ga,odvaljujmo sitnog bucova,pod maksimom:mladi smo ucimo da zavolimo ribolov. Zbog svega ovoga ja sam resio da svoju musicarsku zadovoljstinu potrazim sto dalje od Kladova,tragajuci za neiskvarenim mestima kojih na srecu jos uvek ima ovde.O musicarenju ispod same elektrane drugi put,jer je tamo situacija relativno ista.U ovom tekstu nisam zeleo da dotaknem temu o jednoj nekada sjajnoj salmonidnoj recici u okolini Kladova,koju su tamosnji domoroci pretvorili u privatnu krecanu,da ovaj tekst ipak ne bude neka vrsta pesimistickog lamenta.Covek je bice nade,i ja sam ubedjen da se ovde stvari moraju promeniti.
Posto sam prosle godine pred kraj sezone konacno kupio foto-aparat,ove cu dokumentovati sve izlaske.Probacu da postavim neke fotografije sa kraja sezone,ako ne uspem ne zamerite,naucicu.Veliki pozdrav.
Dunav je kod Kladova sirok oko 2km.Do izgradnje HE Djerdap-a ovom vodom su carovale kapitalne morune.Zbog necijeg,mogu reci ordinarnog neznanja,ove ribe vise ne obitavaju ovde.Nekad su se ova praistorijska stvorenja mrestila u najuzem i najdubljem delu Dunava, kazanu,medjutim izgradnjom Djerdapa,prekinut je njihov prirodni migracioni put.O ovoj ribi se sada moze cuti u retkim uspomenama starih alasa koji su nekada davno posvetili zivot Dunavu i njegovim stvorenjima.Medjutim,posto je ovo tema za neki drugi forum,vraticu se zapocetom uvodu.
Musicarim nekih 18 godina.Poceo sam sa svojih 11,i pored porodice ono mi je najveca ljubav.Na terenima oko Kladova lovio sam na musicu skoro sve vrste riba,osim smudja i soma.Medjutim, fokusiran sam iskljucivo na bucova i njega zaista ciljano lovim od aprila do novembra.
Svako ko je ikada boravio u Kladovu,veliki broj ljudi je ovde sa osnovnom skolom dolazio na ekskurzije,zna kako izgleda priobalje Dunava u ovom mestu.Beton i voda,drvo na svakih 150-200 metara,jedna sasvim neobicna slika i za obicnog ribolovca,a da ne govorim o nekom ko se latio musicarskog stapa i u glavi drzi sliku prelepih planinskih pejzaza,pasnjaka i livada.Beton je u stvari dunavski kej koji je podignut radi zastite od poplava.Ako uspem da postavim slike videcete na sta konkretno mislim.Sama konfiguracija iziskuje posebno spretne zabacaje musicarcem.S'obzirom da najveci deo godine provodim na keju ispred hotela Djerdap,koje je izuzetno frekventno mesto,naucio sam da budem veoma obazriv prilikom zabacivanja.Riba je ovde,mislim na bucova,na 5-6 metara od obale,tako da ja praktikujem pecanje ili sa vrha keja,ili kod same vode(uglavnom kada duva jak vetar,posto tada bucova mogu da dobije ispred samih nogu).Prosle godine se na ovom delu Dunava pojavio protfis,koji je bio pravo osvezenje,s'obzirom da se radi o fantasticnoj musicarskoj ribi.Stari brodarci su mi pricali da tu vrstu ribe nisu videli 20 godina,a vecina njih ovu ribu zove udovica.Protfisa sam neverovatno uspesno hvatao na imitaciju gamarusa,posto ovog racica ima u izobilju na ovom delu reke,i desavalo se da pored klasicnih petljasa koji ne vide ribu ja ubijem po deset komada,nijednog manjeg od 600-700gr.,a hvatao sam komade i preko 1.2kg.Najdraze mi je bilo kad sam svu tu ribu vracao u vodu pred njihovim ocima,jer na podozrenje i iscudjavanje nailazim od prvog dana kad sam izasao sa musicarskim priborom na vodu.
Napravio sam sam sebi odlican slagvort prethodnom recenicom,jer zelim da ostanem dosledan,da bi ovaj tekst ipak imao kriticki karakter.Ovde su se zadnjih godina pojavili neki drugi ljudi,ili su to sve oni isti koje smo poznavali,samo sada raskrinkani,koji su od Dunava napravili liberalno drugarsko preduzece.Krivolovci koji se kriju iza nekada casnog imena privrednog ribolovca.To su ljudi koji pregradjuju gradsku marinu,gde se riba krtozi,mrezama satiru bucove maticnjake od 6-7 kg.u selu Kladusnica,I NJIMA HRANE SVINJE,to su neljudi koji se ponose tolstolobicima od 20-30kg.ogrebanim na 200m. od centra grada,to su "sportski ribolovci" koji u toku godine trpaju u zamrzivace ribe od 300-500gr.i prodaju ih za slave,jer su ti najmanji najsladji.Necu vise da napisem ni rec o njima jer su nedostojni.Ovo je grad u kome se ribolovacki klub "GIBORT",za koji se nekada takmicio slavni takmicar Tuta iz Nisa,gasi.Ovo je grad u kome ribolovackim klubom upravlja covek u zestokom sukobu interesa.Ovo je grad u kome promene ne dolaze nikada ili jako spor
vo je grad konstanta,u kome je novitet opasnost.Zamislite u takvom gradu otvaranje musicarske sekcije.Neko bi vas proglasio za ludaka,a oni umereniji za nepopravljivog entuzijastu.Cak i varalicari koji su sustinski blizi senzibilitetu musicara od obicnog Kladovsko mesarosa,imaju uglavnom uvek spremnu hipotezu da je musicarenje ipak rezervisano za planinu.Iako sam nebrojano puta hvatao i babusku(dok je nisu satrli u gradskoj marini),i protfisa,par puta bandara,a uvek bucova,to za gradske konzervativne autoritete nikad nije bio dovoljan argument.Jedino je covek po imenu S.Paulic,ona karika za koju mogu da se uhvatim i izjadam kad se sretnemo na pecanju.Uvek pecam sam.Sa njim apsolviram nasu muku.Najzalije mi je sto su se jesenas pojavili neki novi klinci,ovo nje klise,koji iako je sportski ribolov, konkretno musicarenje,dobilo dosta medijske paznje i publiciteta,nisu izvukli nijednu pozitivnu misao iz toga,vec su jos ostrasceniji od starijih kolega,pa upecane bucove od 500gr.ubijaju udarcem o beton sa trostrukim saltom.Svima njima je smudj primarna meta,ali kad njega nema,a nema ga,odvaljujmo sitnog bucova,pod maksimom:mladi smo ucimo da zavolimo ribolov. Zbog svega ovoga ja sam resio da svoju musicarsku zadovoljstinu potrazim sto dalje od Kladova,tragajuci za neiskvarenim mestima kojih na srecu jos uvek ima ovde.O musicarenju ispod same elektrane drugi put,jer je tamo situacija relativno ista.U ovom tekstu nisam zeleo da dotaknem temu o jednoj nekada sjajnoj salmonidnoj recici u okolini Kladova,koju su tamosnji domoroci pretvorili u privatnu krecanu,da ovaj tekst ipak ne bude neka vrsta pesimistickog lamenta.Covek je bice nade,i ja sam ubedjen da se ovde stvari moraju promeniti.
Posto sam prosle godine pred kraj sezone konacno kupio foto-aparat,ove cu dokumentovati sve izlaske.Probacu da postavim neke fotografije sa kraja sezone,ako ne uspem ne zamerite,naucicu.Veliki pozdrav.
