falco
Full member
- Učlanjen(a)
- 23.10.2007.
- Poruke
- 640
- Broj reagovanja
- 132
Juče mi je bio 4. ili 5. izlazak u šetnju na salmonidnu reku (od kako je počeo lovostaj) koja protiče kroz moj grad. Pokušavao sam da pratim aktivnosti oko mresta iako su uslovi loši već nekih mesec dana – velika i ne baš bistra voda. Ipak sam uspeo da uočim jedno aktivno bojište, zahvaljujući pogodnoj poziciji visoko iznad preliva.
Tokom svih ovih izlazaka zadržavao sam se na reci oko 3 sata i prelazio par kilometara toka. Ni jednom nisam sreo krivolovce niti nekakve sumnjive likove, što možda može da ohrabri, ali ... isto tako nisam sreo ni bilo koga ko bi ličio na čuvara. Ne mogu da se otmem utisku da kada bih sada želeo da kradem ribu ne bih morao mnogo da se mučim. A reka o kojoj govorim važi za jednu od onih koja se čuva i na kojoj se, uslovno rečeno, dobro gazduje. Pored toga ona je kratkog toka, relativno pristupačna i prohodna što dodatno olakšava brigu o njoj. Kako čuvati planinsku reku do koje jedva da ima puta, pogotovo u zimskim mesecima, a oko koje postoji dosta sela sa potencijalnim kasapima? Budimo iskreni i priznajmo da to nije baš lako, ali zar je to razlog da se sedi skrštenih ruku. Nameće se da borba za reke mora ići u dva pravca. Prvi usmeren ka edukaciji i upoznavanju ljudi sa vrednostima prirodnih dobara, što je dugotrajan posao i sigurno će kod određenog broja ljudi doneti rezultate (ali je i sigurno da je još više neizlečivih slučajeva). Drugi pravac je ka odvraćanju potencijalnih štetočina tako što će se nekom ko je uhvaćen u krivolovu “odrati koža s leđa” za primer ostalima koji bi mogli krenuti njegovim putem.
Sa druge strane onaj ko gazduje vodama morao bi nekom ozbiljnom da polaže račune. Kao i svugde sve se vrti oko finansijskog poslovanja koje bi moralo da bude transparentno. Hiljade ribolovaca po inerciji godinama plaća dozvole (i ja sam među njima), a nemaju blage veze za šta je upotrebljen njihov dinar. Definitivno je krajnje vreme da rekreativni ribolovci dobro promisle i nađu najbolji način borbe protiv svih oblika “ribolovne mafije”.
Izvinjavam se ako sam bio preopširan i ako ovo zvuči pomalo konfuzno!
Tokom svih ovih izlazaka zadržavao sam se na reci oko 3 sata i prelazio par kilometara toka. Ni jednom nisam sreo krivolovce niti nekakve sumnjive likove, što možda može da ohrabri, ali ... isto tako nisam sreo ni bilo koga ko bi ličio na čuvara. Ne mogu da se otmem utisku da kada bih sada želeo da kradem ribu ne bih morao mnogo da se mučim. A reka o kojoj govorim važi za jednu od onih koja se čuva i na kojoj se, uslovno rečeno, dobro gazduje. Pored toga ona je kratkog toka, relativno pristupačna i prohodna što dodatno olakšava brigu o njoj. Kako čuvati planinsku reku do koje jedva da ima puta, pogotovo u zimskim mesecima, a oko koje postoji dosta sela sa potencijalnim kasapima? Budimo iskreni i priznajmo da to nije baš lako, ali zar je to razlog da se sedi skrštenih ruku. Nameće se da borba za reke mora ići u dva pravca. Prvi usmeren ka edukaciji i upoznavanju ljudi sa vrednostima prirodnih dobara, što je dugotrajan posao i sigurno će kod određenog broja ljudi doneti rezultate (ali je i sigurno da je još više neizlečivih slučajeva). Drugi pravac je ka odvraćanju potencijalnih štetočina tako što će se nekom ko je uhvaćen u krivolovu “odrati koža s leđa” za primer ostalima koji bi mogli krenuti njegovim putem.
Sa druge strane onaj ko gazduje vodama morao bi nekom ozbiljnom da polaže račune. Kao i svugde sve se vrti oko finansijskog poslovanja koje bi moralo da bude transparentno. Hiljade ribolovaca po inerciji godinama plaća dozvole (i ja sam među njima), a nemaju blage veze za šta je upotrebljen njihov dinar. Definitivno je krajnje vreme da rekreativni ribolovci dobro promisle i nađu najbolji način borbe protiv svih oblika “ribolovne mafije”.
Izvinjavam se ako sam bio preopširan i ako ovo zvuči pomalo konfuzno!
