Nišava i Temska pre Zavoja
- Začetnik teme witch
- Datum pokretanja
Mefisto018
Hero member
Sto se ovog posta (MIXA) tice nazalost pognute glave cu ga zaobici jer iskreno receno moja saznanja ne dosezu vreme koje MIX pominje..
.EBI GA..
Beah mlad i neiskusan ali bih voleo da cujem misljenja i nesto opsirnije u vreme KADA JE TO BILO I KAKO SE LOVILO
Znanja nikad dosta
--POZDRAV--
.EBI GA..
Beah mlad i neiskusan ali bih voleo da cujem misljenja i nesto opsirnije u vreme KADA JE TO BILO I KAKO SE LOVILO
Znanja nikad dosta
--POZDRAV--
Slušam! 
Sve me zanima! Mogu zamisliti kolka je Temska bila sa Visočicom. Pa to je bila jedna od najvećih planiskih reka u Srbiji! Tu je bre i mladica mogla živeti, za lipljana da ne pričamo...
Evo jednog pitanje za početak: Da li su u Visočicu ulazili skobalji i mrene na mrest?
Sve me zanima! Mogu zamisliti kolka je Temska bila sa Visočicom. Pa to je bila jedna od najvećih planiskih reka u Srbiji! Tu je bre i mladica mogla živeti, za lipljana da ne pričamo...
Evo jednog pitanje za početak: Da li su u Visočicu ulazili skobalji i mrene na mrest?
Jaoo, prošlo je 1:20 kada ovo uzeh da pišem. Kasno, mnogo kasno.
Počeću od Temske, mada sam i ja bio prilično mlad da bih je redovno posećivao. Teenage :lol:.
Mesto na kome se danas uliva Temska u Nišavu, tada je bilo mesto sastavljanja dveju reka sličnog protoka. Skoro istog. Goci zamišlja Temsku kao veliku planinsku, hladnu, reku. Tu greši. Tada Temska nije bila ovoliko "pastrmska" kao sada. Nekako, već od Mrtvačkog mosta, bila je skobaljsko-klenovsko-mrenska reka. Čak, nije bila ni ovako bistra kao sada. U selu Temska radilo je nekoliko velikih kamenorezačkih firmi, koje su reku bojile u belo.
Pastrmke su lovljene uglavnom iznad ušća Visočice, u Toplodolskoj reci. Skobalji su se mrestili kod Mrtvačkog mosta. Reka Temska bila je puna krupnih klenova, koje sam ja najčešće lovio kod Staničenja, blizu ušća u Nišavu.
Nišava, iznad ušća Temske, je bila malo prljavija i mnogo toplija nego sad. Tek posle desetak kilometara, negde kod Đurđevog Polja, nataložila bi se pirotska kanalizacija i reka bi se oslobodila smrada i dobila pristojnu boju.
Bila je mnogo toplija nego sada i nije bilo nikakvog neprirodnog variranja vodostaja. Toliko je bilo vodenih biljaka u njoj, da ponekad, nisam mogao da se iskobeljam iz nje, noseći po 10 kg trave na svakoj nozi.
Eeeee, a šta je živelo u toj travi? Šta je prolazilo kroz tu travuljinu. Kakvi klenovi? Da li da se rasplačem ili da se obesim, kad se setim te reke?
Evo kako je izgledao jedan moj mušičarski dan na Nišavi, na primer 1989. godine:
Uhvatim voz oko 12 h na Palilulskoj rampi. Podmitim konduktera i objasnim mu da mora da mi dozvoli da naknadno izaberem gde ću da iskočim. Malo je zbunjen putnikom koji ne zna dokle ide, ali bakšiš je dobar, pa mi gleda kroz prste. Voz prelazi bistro-zelenu reku kod sela Prosek. Adrenalin skače, puls ide do 150, zenice se šire, već visim na prozoru, jer od tog mesta pruga kroz Sićevačku klisuru prati Nišavu. Sićevo, Ostrovica...to su gluposti, preblizu je. Radov Dol? Skačem iz voza i presecam put do reke kroz koprive. Naravno, nosim isečene Levi's 501, i pocepane crvene duboke All Star Converse, a noge mi bride od fleševa. Buć u vodu i taj osećaj nestaje, a vreme je za montažu sistema. Gedam u preliv. U njemu stoje naređani, kao sardine, raspoloženi klenovi u nenormalno velikom broju. 500g, 700 g, 1000 g, 450 g, 800 g, 1200 g.... Jednim pogledom na bilo koji preliv, mogli ste zateći između 30 i 100 klenova na sunčanju. Stoje na samoj površini, zaslepljeni popodnevnim suncem.
To je predivan prizor, od koga već boli stomak. Evo i sad me boli stomak od sećanja. Moram u WC................................................................
Uffffff, to je to. Odmah prorade creva. To je siguran znak da je reka moooooćna!
nastaviće se....
U nastavku ću vam pisati kako sam ih brao, kao zrele kruške. Klenove, naravno. :yeswink:
Počeću od Temske, mada sam i ja bio prilično mlad da bih je redovno posećivao. Teenage :lol:.
Mesto na kome se danas uliva Temska u Nišavu, tada je bilo mesto sastavljanja dveju reka sličnog protoka. Skoro istog. Goci zamišlja Temsku kao veliku planinsku, hladnu, reku. Tu greši. Tada Temska nije bila ovoliko "pastrmska" kao sada. Nekako, već od Mrtvačkog mosta, bila je skobaljsko-klenovsko-mrenska reka. Čak, nije bila ni ovako bistra kao sada. U selu Temska radilo je nekoliko velikih kamenorezačkih firmi, koje su reku bojile u belo.
Pastrmke su lovljene uglavnom iznad ušća Visočice, u Toplodolskoj reci. Skobalji su se mrestili kod Mrtvačkog mosta. Reka Temska bila je puna krupnih klenova, koje sam ja najčešće lovio kod Staničenja, blizu ušća u Nišavu.
Nišava, iznad ušća Temske, je bila malo prljavija i mnogo toplija nego sad. Tek posle desetak kilometara, negde kod Đurđevog Polja, nataložila bi se pirotska kanalizacija i reka bi se oslobodila smrada i dobila pristojnu boju.
Bila je mnogo toplija nego sada i nije bilo nikakvog neprirodnog variranja vodostaja. Toliko je bilo vodenih biljaka u njoj, da ponekad, nisam mogao da se iskobeljam iz nje, noseći po 10 kg trave na svakoj nozi.
Eeeee, a šta je živelo u toj travi? Šta je prolazilo kroz tu travuljinu. Kakvi klenovi? Da li da se rasplačem ili da se obesim, kad se setim te reke?
Evo kako je izgledao jedan moj mušičarski dan na Nišavi, na primer 1989. godine:
Uhvatim voz oko 12 h na Palilulskoj rampi. Podmitim konduktera i objasnim mu da mora da mi dozvoli da naknadno izaberem gde ću da iskočim. Malo je zbunjen putnikom koji ne zna dokle ide, ali bakšiš je dobar, pa mi gleda kroz prste. Voz prelazi bistro-zelenu reku kod sela Prosek. Adrenalin skače, puls ide do 150, zenice se šire, već visim na prozoru, jer od tog mesta pruga kroz Sićevačku klisuru prati Nišavu. Sićevo, Ostrovica...to su gluposti, preblizu je. Radov Dol? Skačem iz voza i presecam put do reke kroz koprive. Naravno, nosim isečene Levi's 501, i pocepane crvene duboke All Star Converse, a noge mi bride od fleševa. Buć u vodu i taj osećaj nestaje, a vreme je za montažu sistema. Gedam u preliv. U njemu stoje naređani, kao sardine, raspoloženi klenovi u nenormalno velikom broju. 500g, 700 g, 1000 g, 450 g, 800 g, 1200 g.... Jednim pogledom na bilo koji preliv, mogli ste zateći između 30 i 100 klenova na sunčanju. Stoje na samoj površini, zaslepljeni popodnevnim suncem.
To je predivan prizor, od koga već boli stomak. Evo i sad me boli stomak od sećanja. Moram u WC................................................................
Uffffff, to je to. Odmah prorade creva. To je siguran znak da je reka moooooćna!
nastaviće se....
U nastavku ću vam pisati kako sam ih brao, kao zrele kruške. Klenove, naravno. :yeswink:
Mefisto018
Hero member
Cuo sam da je Nisava dosta bila sporija i mirnija reka pre svega ovog sto se izdesavalo.
A sada je prava brza bujicava reka sa dosta virova prelepih terena..
Meni je ova drug Nisava nekako mnogo lepsa i privlacnija od Nisave pre Temske..
moje misljenje.
--POZDRAV--
A sada je prava brza bujicava reka sa dosta virova prelepih terena..
Meni je ova drug Nisava nekako mnogo lepsa i privlacnija od Nisave pre Temske..
moje misljenje.
--POZDRAV--
Nišava jeste bila sporija, ali i više bujičava nego sada. Pre Zavoja, primala je bujičave pritoke Visočice i imala je veća kolebanja vodostaja, tako da su čistine i šljunčano-peščani sprudovi bili češći. Sada je brža, uža, a priobalno drveće se nekako približilo i viri iz samih obala. Liči na veliku krečnjačku reku. Blizina drveća čini da je često u senci, što ne dozvoljava vodi da se ugreje. Otud i stalna temperatura duž velikog dela toka. Hladnija voda ne pogoduje više klenovima, već se množe pastrmke, kojih pre hidroelektrane skoro da nije ni bilo. Lovila se veoma retko, jednako kao i na Moravi, Belom Timoku, Zapadnoj Moravi i sl. Bila je puna vodenih biljaka i sporih virova i zaliva u kojima su krupni klenovi nalazili pogodan položaj za "sunčanje".
Tada je bilo lako loviti klenove mušicama, a sada je to neverovatno teško na ovoj reci. Oni koji su nekad umeli da premaše dozvoljenu kilažu klenova, sada ne mogu da dostignu ni par solidnih komada.
Krivo mi je što nisam imao običaj da se fotografišem u ribolovu, pa sada nemam slike Nišave iz starih, dobrih vremena. Moraćete da mi verujete na reč da je to najbolja i najlepša klendžijska reka koju sam ikada video. SAda je nema. Na njenom mestu protiče dobra pastrmska i hard-level klendžijska reka.
Tada je bilo lako loviti klenove mušicama, a sada je to neverovatno teško na ovoj reci. Oni koji su nekad umeli da premaše dozvoljenu kilažu klenova, sada ne mogu da dostignu ni par solidnih komada.
Krivo mi je što nisam imao običaj da se fotografišem u ribolovu, pa sada nemam slike Nišave iz starih, dobrih vremena. Moraćete da mi verujete na reč da je to najbolja i najlepša klendžijska reka koju sam ikada video. SAda je nema. Na njenom mestu protiče dobra pastrmska i hard-level klendžijska reka.
Mefisto018
Hero member
Eh da mogu da je vidim tada..
:'( :'( :'(
:'( :'( :'(
Ma dobro, ono je bilo prebogato za ukus mušičara 21. veka. Ne bi bilo zanimljivo.
Problemi su počeli 1995. godine. Do tada nije bilo naglih promena vodostaja. Zamislite kako sam se ja osećao kada sam shvatio da od moje reke neko pravi odvodni kanal hidroelektrane. Osobu kojoj je to palo na pamet i koja je realizovala zamisao da izgradi veliku branu i napravi HE, toliko sam puta psovao i zaklinjao, da je ubedljivo prvi na mojoj top-listi omraženosti. U stanju sam da ga proklinjem dva sata dnevno. :machinegun:
Problemi su počeli 1995. godine. Do tada nije bilo naglih promena vodostaja. Zamislite kako sam se ja osećao kada sam shvatio da od moje reke neko pravi odvodni kanal hidroelektrane. Osobu kojoj je to palo na pamet i koja je realizovala zamisao da izgradi veliku branu i napravi HE, toliko sam puta psovao i zaklinjao, da je ubedljivo prvi na mojoj top-listi omraženosti. U stanju sam da ga proklinjem dva sata dnevno. :machinegun:
Mefisto018
Hero member
Mixu da li ti znas kada je nastalo jezero Zavoj.???
I o kakvoj bujicavoj Nisavi pricas,Konkreto koja je reka dala Nisavi bujicavi tok.
--POZDRAV--
I o kakvoj bujicavoj Nisavi pricas,Konkreto koja je reka dala Nisavi bujicavi tok.
--POZDRAV--
Z
Zakula
Guest
Zavoj je napravljen odavno,ali je pocheo sa radom '95 - e.
Blue FOX je napisao(la):
Zavojsko jezero zaustavlja bujice velikog sliva Visočice. Uvreme topljenja snegova i jakih letnjih pljuskova na Staroj planini, ova reka može da bude ogromna. Nekada je sve to proticalo Nišavom, a sada je zaustavljeno i ujednačeno.
Docekacemo mi ponovo lepu Nišavu! Kolektor ispod Pirota i opravka kompenzacionog jezerceta i to će biti jedna od najlepših mušičarskih prelaznih salmonidno-ciprinidnih reka u Srbiji!
Inače ko žali što nije video Nišavu pre zla zvanog HE Zavoj, neka ode uzvodno od Pirota. Prelepa priroda, mnogo čistija reka nego nizvodno, malo manja, ali ne premala (daleko od toga), sa puno klenova, veoma krupnih skobalja i ponekom pastrmkom!
Evo jedne sličice od letos, negde između Pirota i uliva Jerme:
Inače ko žali što nije video Nišavu pre zla zvanog HE Zavoj, neka ode uzvodno od Pirota. Prelepa priroda, mnogo čistija reka nego nizvodno, malo manja, ali ne premala (daleko od toga), sa puno klenova, veoma krupnih skobalja i ponekom pastrmkom!
Evo jedne sličice od letos, negde između Pirota i uliva Jerme:
Onaj ko propušta lepe letnje dane, ne mušičareći, nije mi drug! SAda je minus pet, sneg po kolena, mrak... katastrofa. A pogledajte ovo na Gocijevoj slici. Pa, pre bih se obesio, nego odoleo ovako primamljivim brzacima i prelivima. :lol:
Čekaj, Goci, pusti ti Nišavu iznad Pirota. Moram da te obeshrabrim i napomenem da se i taj deo toka znatno promenio. Duga je to priča, ali Zavoj je itekako uticao i na stanovnike gornjeg toka Nišave. Džabe je reka gore "normalna", kad dole ima "sečku"...
Čekaj, Goci, pusti ti Nišavu iznad Pirota. Moram da te obeshrabrim i napomenem da se i taj deo toka znatno promenio. Duga je to priča, ali Zavoj je itekako uticao i na stanovnike gornjeg toka Nišave. Džabe je reka gore "normalna", kad dole ima "sečku"...
Mefisto018
Hero member
Ujednacena je bujicavost ili ..
Pojasni ne kontam
Pojasni ne kontam
Nisam baš siguran da sam razumeo ovo, ali pokušaću da pojasnim kako se promenila Nišava i iznad uliva vode iz hidroelektrane.
Promena brojnosti riba- starosedelaca u delu toka ispod Pirota, neminovno se odražava na tok iznad, jer normalne migracije riba čine da se novo-prilagođene vrste šire i na nepromenjeni deo toka, a starosedeoci se gube usled najezde novih riba, kao i usled prekinute normalne migracije ka donjem toku.
Sećam se kakva je nekada bila Nišava iznad Pirota i primetan je gubitak skobalja, mrena i klenova, koji kao da nemaju više odakle da se obnavljaju. I tu je sve brojnija pastrmka, jer ima odlične uslove za proširenje populacije iz pritoka u glavnu reku.
Sve mi se čini da će vrlo brzo doći dan kada će biti teže uloviti klena ili skobalja, nego pastrmku, u srednjem i gornjem toku Nišave. U stvari, neki ribolovci tvrde da je već tako.
Promena brojnosti riba- starosedelaca u delu toka ispod Pirota, neminovno se odražava na tok iznad, jer normalne migracije riba čine da se novo-prilagođene vrste šire i na nepromenjeni deo toka, a starosedeoci se gube usled najezde novih riba, kao i usled prekinute normalne migracije ka donjem toku.
Sećam se kakva je nekada bila Nišava iznad Pirota i primetan je gubitak skobalja, mrena i klenova, koji kao da nemaju više odakle da se obnavljaju. I tu je sve brojnija pastrmka, jer ima odlične uslove za proširenje populacije iz pritoka u glavnu reku.
Sve mi se čini da će vrlo brzo doći dan kada će biti teže uloviti klena ili skobalja, nego pastrmku, u srednjem i gornjem toku Nišave. U stvari, neki ribolovci tvrde da je već tako.