Evo nečega za šta se ja zalažem.
Srbija nije zemlja sa obiljem velikih salmonidnih voda poput Slovenije, BiH ili Crne Gore. Ovde su čiste planinske reke male i prilično kratke, a broj mušičara, željnih uznemiravanja pastrmki, premašuje njihove davno predviđene mogućnosti. Armija znatiželjnika svakodnevno opseda naše malene pastrmske reke... i tu, bez strožih propisa, nema više uslova za život ove riblje vrste.
Dobrovoljni C/R, kojim se diči sve veći broj mušičara, varaličara, ribolovaca prirodnim mamcima, pa čak i mrežaroša, je samo lična volja i nepouzdani eksperiment, koji ne dovodi ni do kakvog povoljnog rezultata.
Najbolje rešenje, koje se i nudi u ovom mom naslovu je viđeno na rečicama poput Đetinje, Gradca i Moravice. Jednostavno, treba izbaciti mogućnost upotrebe manje sportskog pribora i propisom zabraniti ubijanje pastrmki.
Iako ne pripadam buržoaziji, siguran sam da čak ni ovo nije dovoljno i da mušičarenje na posebno atraktivnim i osetljivim vodama treba i posebno da se naplaćuje i da se smatra privilegijom čija cena mora i da se doplati. Delove toka pastrmskih rečica, koji su pogodni za prirodna plodišta treba potpuno zaštititi od prisustva ljudi, posebno ribolovaca, a ako je nekome baš merak i za takva mesta, proglasiti ih revirima posebne važnosti sa dnevnom dozvolom astronomske cene.
Smešno je prepustiti male rečice, čiji protok tokom leta pada na manje od jednog kubika u sekundi, ribolovcima koji koriste varalice, gliste, kedere, crviće... ,onima koji bi da sami odlučuju šta će sa ulovom (na poverenje) ili onima koji bi da tu vršljaju bez posebne naknade.
Njima ostaju velike reke, jezera i bare, koje mogu donekle da podnesu baš sve metode rekreativnog ribolova.
Srbija nije zemlja sa obiljem velikih salmonidnih voda poput Slovenije, BiH ili Crne Gore. Ovde su čiste planinske reke male i prilično kratke, a broj mušičara, željnih uznemiravanja pastrmki, premašuje njihove davno predviđene mogućnosti. Armija znatiželjnika svakodnevno opseda naše malene pastrmske reke... i tu, bez strožih propisa, nema više uslova za život ove riblje vrste.
Dobrovoljni C/R, kojim se diči sve veći broj mušičara, varaličara, ribolovaca prirodnim mamcima, pa čak i mrežaroša, je samo lična volja i nepouzdani eksperiment, koji ne dovodi ni do kakvog povoljnog rezultata.
Najbolje rešenje, koje se i nudi u ovom mom naslovu je viđeno na rečicama poput Đetinje, Gradca i Moravice. Jednostavno, treba izbaciti mogućnost upotrebe manje sportskog pribora i propisom zabraniti ubijanje pastrmki.
Iako ne pripadam buržoaziji, siguran sam da čak ni ovo nije dovoljno i da mušičarenje na posebno atraktivnim i osetljivim vodama treba i posebno da se naplaćuje i da se smatra privilegijom čija cena mora i da se doplati. Delove toka pastrmskih rečica, koji su pogodni za prirodna plodišta treba potpuno zaštititi od prisustva ljudi, posebno ribolovaca, a ako je nekome baš merak i za takva mesta, proglasiti ih revirima posebne važnosti sa dnevnom dozvolom astronomske cene.
Smešno je prepustiti male rečice, čiji protok tokom leta pada na manje od jednog kubika u sekundi, ribolovcima koji koriste varalice, gliste, kedere, crviće... ,onima koji bi da sami odlučuju šta će sa ulovom (na poverenje) ili onima koji bi da tu vršljaju bez posebne naknade.
Njima ostaju velike reke, jezera i bare, koje mogu donekle da podnesu baš sve metode rekreativnog ribolova.
