Prosle godine sam na Savinji sreo lika iz Svajcarske koji peca iskljucivo tonkin bambusom i koristi svilene kanape. Rec-po-rec i na kraju mi ponudi da probam njegov combo #4 od 7 stopa. Ja mu ustupim Superfine Glass #3, 7‘6‘‘. Potpuno druga dimenzija pecanja, nadrealno lagano, gotovo besumno, pada na vodu i pliva na povrsini vode a ne u filmu kao plasticni. Kad se podize sa vode takodje je tisi i vuce manje vode sa sobom, idealan za pecanje suvom muvom. Zasto je to tako saznao sam citajuci, licno sam ubedjen, sve sto postoji na netu o svilenim kanapima. Ne bih da davim ovde, ukoliko nekog zanima ima sve na americkim, engleskim i nemackim forumima.
Priliku da probam svilu na mom stapu, vec pomenuti fiberglas, pruzila mi se pre dve nedelje na FF sajmu u Linz-u. Prethodno sam vec gotovo bio odlucio da ce kanap biti Phoenix DT ali nisam bio siguran koja klasa ce da legne na staklenac najbolje. Svileni kanapi su 1-1,5 broj tanji od iste klase plasticnih. Prethodno sam preko telefona razgovarao sa vlasnikom Fine Arts Flyfishing, inace izuzetno ljubaznim likom koji mi je ponudio da dodjem u Linz i isprobam sve kanape na mom stapu. Elem, knap tri sata voznje iz Minhena isplatilo se sasvim. Dasa je imao 5-6 cekrka sa razlicitim klasama kanapa i ja sam uzeo #3 i #4. Na livadi ispred hale par cm. snega a vetar duva, duva duva... taman da proverim sta mi je Svajcarac pricao kako svila mnogo bolje reze kroz vetar. Ja mislim da sam jedno dva sata mlatio na sve strane i ispucavao sve daljine, blizine i par trik bacanja koje su mi dozvoljavali uslovi i moja skromna casting tehnika
Kad sam skroz poplaveo od hladnoce usao sam unutra i kupio #4 Phoenix sa pletenim predvezom 0,18 u spicu. Na ponudi je bio i Thebauld takodje svileni, nesto kruci, potrebno mu je ca. dve nedelje da se usvira, bucniji kroz provodnike, kao i Terenzio italijanski od vestacke i prirodne svile, takodje mnogo grublji, medjutim ni jedan ne moze da primirise Phoenix-u koji je nestvarno mekan a izlece kroz provodnike poput metka. Nema tog plasticnog kanapa niti ce ga ikad biti koji sa takvom lakocom i elegancijom izlece u etar. Inace, jedan od kanapa koji sam probao je star deset godina a Vlasnik Axel Janousch kaze da redovno peca njime i da ce svaka svila uz malo nege da sahrani 4-5 plasticnih kanapa sigurno. Osim toga svila se da popraviti gotovo neprimetno.
Svileni kanap se tegli ravno 0%, memory efekt ne postoji uopste, moze mirno deset godina da stoji namotan, zabacis ga i on se ispravi kao strela, Phoenix kanapi se izradjuju rucno od iskljucivo prirodnog materijala!
Jeste, potrebna je nega, pre i posle pecanja, potrebno ga je mazati Mucilin mascu, posle svakog izlaska potrebno ga je izvuci sa cekrka i osusiti a zatim ponovo namazati. Na ponudi je bio i drveni „hrckov“ tocak – sprava za namotavanje i susenje svilenih knapa. Bila je samo jedna i nije bila na prodaju tako da sam narucio i moracu da sacekam ca. dva meseca na isporuku.
Kanap sa dozom Mucilin masti kosta 190.- €, predvez 10.-€ a sistem za susenje ca. 130.-
.2.jpg)
Priliku da probam svilu na mom stapu, vec pomenuti fiberglas, pruzila mi se pre dve nedelje na FF sajmu u Linz-u. Prethodno sam vec gotovo bio odlucio da ce kanap biti Phoenix DT ali nisam bio siguran koja klasa ce da legne na staklenac najbolje. Svileni kanapi su 1-1,5 broj tanji od iste klase plasticnih. Prethodno sam preko telefona razgovarao sa vlasnikom Fine Arts Flyfishing, inace izuzetno ljubaznim likom koji mi je ponudio da dodjem u Linz i isprobam sve kanape na mom stapu. Elem, knap tri sata voznje iz Minhena isplatilo se sasvim. Dasa je imao 5-6 cekrka sa razlicitim klasama kanapa i ja sam uzeo #3 i #4. Na livadi ispred hale par cm. snega a vetar duva, duva duva... taman da proverim sta mi je Svajcarac pricao kako svila mnogo bolje reze kroz vetar. Ja mislim da sam jedno dva sata mlatio na sve strane i ispucavao sve daljine, blizine i par trik bacanja koje su mi dozvoljavali uslovi i moja skromna casting tehnika
Kad sam skroz poplaveo od hladnoce usao sam unutra i kupio #4 Phoenix sa pletenim predvezom 0,18 u spicu. Na ponudi je bio i Thebauld takodje svileni, nesto kruci, potrebno mu je ca. dve nedelje da se usvira, bucniji kroz provodnike, kao i Terenzio italijanski od vestacke i prirodne svile, takodje mnogo grublji, medjutim ni jedan ne moze da primirise Phoenix-u koji je nestvarno mekan a izlece kroz provodnike poput metka. Nema tog plasticnog kanapa niti ce ga ikad biti koji sa takvom lakocom i elegancijom izlece u etar. Inace, jedan od kanapa koji sam probao je star deset godina a Vlasnik Axel Janousch kaze da redovno peca njime i da ce svaka svila uz malo nege da sahrani 4-5 plasticnih kanapa sigurno. Osim toga svila se da popraviti gotovo neprimetno. Svileni kanap se tegli ravno 0%, memory efekt ne postoji uopste, moze mirno deset godina da stoji namotan, zabacis ga i on se ispravi kao strela, Phoenix kanapi se izradjuju rucno od iskljucivo prirodnog materijala!
Jeste, potrebna je nega, pre i posle pecanja, potrebno ga je mazati Mucilin mascu, posle svakog izlaska potrebno ga je izvuci sa cekrka i osusiti a zatim ponovo namazati. Na ponudi je bio i drveni „hrckov“ tocak – sprava za namotavanje i susenje svilenih knapa. Bila je samo jedna i nije bila na prodaju tako da sam narucio i moracu da sacekam ca. dva meseca na isporuku.
Kanap sa dozom Mucilin masti kosta 190.- €, predvez 10.-€ a sistem za susenje ca. 130.-
.2.jpg)
