Posle premijernog iznošenja činjenice da je Drina, koja služi za ponos nekolicine srbijanskih mušičara, više bosanska nego srbijanska reka, u temi "http://www.musicarenje.org/forum/index.php?topic=753.0;topicseen, počeh i sam da razmišljam o ozbiljnom boravku na ovoj reci.
Moji prijatelji često razgovaraju o poseti nekim bosanskim rekama, poput Ribnika i Sane. Već sam bio u tom kraju i uverio se da je predalek za nas Nišlije. Jednostavno, što više kilometara pređeš, manje ti se peca. Do Ribnika ima 800-900 km od Niša. Kad sam ja bio tamo, zatekao sam neviđenu gužvu, gomilu poznanika sa sajta i bio sam isuviše umoran da bih na pravi način osetio reku i uživao u samom mušičarenju.
Zato, počeh da proučavam BiH i potražih fotografije reka. Vrlo brzo naišao sam na ime i nadimak Ognjen Davidović-OGI i njegovu fantastičnu kolekciju fotografija bosanskohercegovačkih reka. Vrlo rado bih ih maznuo i postavio na naš sajt, ali ništa od toga dok se ne dogovorimo sa vrednim autorom ovih pejzaža.
Teško je odlučiti se za reku na kojoj ćete provesti dragoceno vreme, kada vidite fotografije Une, pa Plive, pa Sane, pa Neretve, pa Sutjeske, pa Lima, pa Drine, pa Tare (čija desna obala u donjem toku pripada BiH), pa Trebišnjice...
Sve same pastrmske i lipljenske reke, takve lepote i veličine, kakvih, nažalost uopšte nema u mojoj Srbiji. Čuvene salmonidne reke Srbije, poput Visočice, Jerme, Mlave, Rzava, Đetinje ili Gradca, su veličine omanjih pritoka nabrojanih BiH reka, a o boji i kvalitetu vode, kao i bogatstvu ribom, ne treba trošiti reči.
Izabrao sam da, ako nađem adekvatno društvo, obiđem krajnji istok BiH, jer mi je najbliži, a gomila fantastičnih, divljih reka je u krugu prečnika manjeg od 100 km. Voleo bih da dobro upoznam Drinu, u njenom najčistijem, gornjem toku, odmah ispod spoja Pive i Tare. Naravno, kad odvrnu slavine Pivske HE, ne bih imao ništa protiv da malo zabacujem u donji tok Tare, u Sutjesku, Praču, možda izvorišni deo Neretve, pa i u Pivu, kad zavrnu slavine.
Pretpostavljam da je to deo BiH u kome nema previše našminkanih turbo mušičara i da sam pažljivo izabrao mesto za dobar provod jednog "old school" mušičara, poput mene, koji bi da se usredsredi na svoj mahač(već učim Bosanski jezik) i lovi potpuno divlje lipljene i pastrmke, a da ne sretne gomilu seratora, koji mušičarski pribor koriste samo kao lažno opravdanje.
Ako neko dobro poznaje ovaj teren, neka napiše koju reč o tome. Do tada pogledajte kolekciju slika Ognjena Davidovića na adresi http://www.bistrobih.ba/galerija/thumbnails.php?album=10
Moji prijatelji često razgovaraju o poseti nekim bosanskim rekama, poput Ribnika i Sane. Već sam bio u tom kraju i uverio se da je predalek za nas Nišlije. Jednostavno, što više kilometara pređeš, manje ti se peca. Do Ribnika ima 800-900 km od Niša. Kad sam ja bio tamo, zatekao sam neviđenu gužvu, gomilu poznanika sa sajta i bio sam isuviše umoran da bih na pravi način osetio reku i uživao u samom mušičarenju.
Zato, počeh da proučavam BiH i potražih fotografije reka. Vrlo brzo naišao sam na ime i nadimak Ognjen Davidović-OGI i njegovu fantastičnu kolekciju fotografija bosanskohercegovačkih reka. Vrlo rado bih ih maznuo i postavio na naš sajt, ali ništa od toga dok se ne dogovorimo sa vrednim autorom ovih pejzaža.
Teško je odlučiti se za reku na kojoj ćete provesti dragoceno vreme, kada vidite fotografije Une, pa Plive, pa Sane, pa Neretve, pa Sutjeske, pa Lima, pa Drine, pa Tare (čija desna obala u donjem toku pripada BiH), pa Trebišnjice...
Sve same pastrmske i lipljenske reke, takve lepote i veličine, kakvih, nažalost uopšte nema u mojoj Srbiji. Čuvene salmonidne reke Srbije, poput Visočice, Jerme, Mlave, Rzava, Đetinje ili Gradca, su veličine omanjih pritoka nabrojanih BiH reka, a o boji i kvalitetu vode, kao i bogatstvu ribom, ne treba trošiti reči.
Izabrao sam da, ako nađem adekvatno društvo, obiđem krajnji istok BiH, jer mi je najbliži, a gomila fantastičnih, divljih reka je u krugu prečnika manjeg od 100 km. Voleo bih da dobro upoznam Drinu, u njenom najčistijem, gornjem toku, odmah ispod spoja Pive i Tare. Naravno, kad odvrnu slavine Pivske HE, ne bih imao ništa protiv da malo zabacujem u donji tok Tare, u Sutjesku, Praču, možda izvorišni deo Neretve, pa i u Pivu, kad zavrnu slavine.
Pretpostavljam da je to deo BiH u kome nema previše našminkanih turbo mušičara i da sam pažljivo izabrao mesto za dobar provod jednog "old school" mušičara, poput mene, koji bi da se usredsredi na svoj mahač(već učim Bosanski jezik) i lovi potpuno divlje lipljene i pastrmke, a da ne sretne gomilu seratora, koji mušičarski pribor koriste samo kao lažno opravdanje.
Ako neko dobro poznaje ovaj teren, neka napiše koju reč o tome. Do tada pogledajte kolekciju slika Ognjena Davidovića na adresi http://www.bistrobih.ba/galerija/thumbnails.php?album=10
Preliva,brzaka,tisaka, a Lim je tu dosta razliven. Ko ne veruje neka dodje bice razuveren u roku od 15 minuta pecanja na pravom mestu. 
Posećivao sam i srednji tok Tare, gde su me ribočuvari maznuli u strogom zabranu Nacionalnog parka Durmitor. Kod Levera i onog ogromnog mosta, niako da se napecam. E, ispod kanjona, gde je reka velika i graniče se BiH i Crna Gora, nisam bio. Možda baš tu nastaje jedna od najlepših i najčistijih reka BiH, kod Šćepan Polja. Šta bi drugo moglo nastati od Tare i Pive?