Zdravo svima,
resih konacno da napisem svoj prvi post ovde.
Za pocetak, ako dozvolite, predstavljanje. Ja sam Kosta, iz Nisa sam, dosta vas odavde me vec zna, s nekima sam i iso u ribe... Musicarim tek 2-3 godine ali sam ribar vec preko 20 godina. Maltene sam odrastao na Nisavi, u Belanovcu, loveci klenove i samo klenove, godinama. Trenutno sam fokusiran, koliko to posao i porodicne obaveze dozvoljavaju, na manje reke i nimfarenje pastrmke, suvu bas nesto i ne forsiram, ne umem pa samim tim i, jelte, ne volim...
Otvaram novu temu jer sam resio da probam da vam prenesem dozivljaje sa 3 razlicite reke iz vlasinskog kraja. I jednog jezera. Nikako ne ide pod neku postojecu temu.
Odmah da se ogradim, ne ocekujte klasican izvestaj, ta i ta muva, to i to se rojilo (na kraju krajeva, jos sam mnogo nov u musicarenju, ne poznajem insekte i ne bih da nekog pogresno navedem)... Znam da neki to ne vole da citaju ali cu pokusati u nastavku da opisem ono sto je po meni bitnije - sam dozivljaj ribolova i onu "kletvu" ribolova koja te tera da mu (ribolovu) se uvek vracas. Iz istog razloga sam se trudio i da pisem niskim dijalektom jer mislim da se juznjackim dijalektima mogo bolje i prisnije opisuju mnoge stvari, emocije i dozivljaji. Pa, ko voli nek izvoli da cita dalje (ako vec nije citao/la na drugom forumu).
Petak, 21.6.2013, dan kada su se kockice poklopile da se krene na put u vlasinski kraj. Ekipa - kum i ja, sta ces bolje. Poso zavrsavam ranije, stvari sam si vec spakovao prethodno vece, svracam kuci da se pozdravim s moji i pravac kod kuma. On je isto vec spakovan, zavrsava rucak i moz da krenemo. Vrucina pakao, izbija me vec 100-ti znoj, samo brisem celo, pravim se da nije nista i krecemo. Sva sreca imam klimu u juga - oba prozora otvorena. Vreo spoljni vazduh susi znoj i pravim se da ne primecujem vrelinu koja iz motor ulazi u kabinu. Usput se resismo za put preko Vlasotince i Crnu Travu, nisam nikad isao tuda ali jedna kumova rec je dovoljna - moze nam se.
Silazimo sa autoputa i prolazimo kroz Vlasotince. Vlasotincani u ogromnom broju silaze na reku, traze spas od vrucine. Hitamo dalje, adrenalin nas tera, prolazimo Svodje, Gornji Orah, Sastav Reka. Usput mastamo kako bi bilo da jednom obidjemo i taj kraj i te reke. Luznica, Tegosnica, Gradska - sve izgledaju opasno. Nazalost - od reke Vlasine je ostalo maltene samo korito koje mi govori kako je to nekad bila mocna reka. I ko da je vidim veliku i mocnu kako delje ono kamenje a nikad je pre nisam video. Ogromno kamenje ostalo suvo i samo izaziva tugu. Brzo resavamo da ne tugujemo previse - mnogo dugo smo cekali ovaj dan i nece nam neki homo sapiens sa svoje gluposti to upropasti. Prolazimo Crnu Travu, mesto je nestvarno, nestvarno okruzenje i nestvarna klima. Nema vise zega. Teram juga uzbrdo, usput stajemo na cesmu, tocimo balonce da imamo za svaki slucaj. Krajolik pocinje blago da se menja, pojavljuju se breze - mora da smo blizu do jezero.
Jezero je neubicajeno mirno i nema vetar. Izgleda da je je jos uvek rano za kupanje, nema mnogo guzva oko jezero. U hotel stajemo na kratko, da se osvezimo. Ostaci jagnjece brigade su tu, sve je u redu. Spominju se stara dobra vremena, Ante Markovic, projekti od stotine hiljada dolara i slicno. Koliko god teli to da slusamo, mora teramo dalje. Baza je udaljena jos 35km a treba se stigne po videlo.
Obilazimo maltene celo jezero, idemo prema granicu i Strezimirovci gde nam je baza. Sad vec razmisljamo samo da sto pre stignemo, mrak pocinje lagano da pada. Krajolik je i dalje prelep, put je dobar ali krivudav i mora drzis koncentraciju sve vreme. Usput prolazimo Klisuru, mesto gde se sastaju Vucja i Grubina reka i prave Jermu i, jos vaznije, mesto gde je moja tasta isla u skolu. Idemo niz Jermu sve do granicni prelaz. Tu je prodavnica, tzv. "Kooperacija". Svracamo po kafu, sapun, pivce, salaticu i sve ono sto nismo hteli da secamo iz Nisa. Uzivamo u kratkom razgovoru sa prodavcem - srecom poznajem "bugarsko-sopsko-koj li je" dijalekt pa se lako sve dogovorimo. Dade nam covek pivo bez flase, na poverenje. Pozdravlja mi tastu, inace njegovu neostvarenu mladalacku ljubav, sto ce mi kasnije tasta isprica i krecemo prema kuci. Silazimo sa asfalta i idemo neasfaltiranim, "vodenicarskim" putem do kuce. Vec je skoro skroz pao mrak.
Glavna kapija velikog dvorista je zatvorena i, naravno, vezana sa zicu. Nista bez zicku. Dvoriste uraslo, jedva otvorismo kapiju taman da proteramo jugica, kroz visoku travu prolazi bez problema i parkiramo se. Idemo, akcija. Zavrci osiguraci, dobro je - ima struja. Sledece - treba nadjemo sahtu da pustimo vodu. Sve je previse uraslo, plasimo se da u sahtu ne lega neka zmija pa resismo da nam bas i ne treba voda za veceras. Imamo balonce od 6l sto smo natocili usput za svaki slucaj, nece crknemo za vodu. Nece se valjda kupamo.
Vec skroz pao mrak, iznosimo sto na terasicu, sprema se salatica, krastavica nasecena na cetvrtinke i samo posoljena, pije se rakijica, oblace se dugacke gace i dukserice, nije sala. Sad smo vec ponovo skroz opusteni, popismo rakijicu, radio slabo vata neku bugarsku stanicu, sva sreca zena zapakovala neke snicle, da bolje legne pivce. Dok pripiti ubijamo zalutalog strsljena, jedva, shvatamo da je Nis mnogo daleko iza nas, sad smo prepusteni sami sebi, uzivamo u tome. Postajemo ljudi iz divljine kojima su civilizacijski tokovi strani i koje preziru. Lelee, kumeee, milinaaaaa. Izdrzasmo nekako do ponoci, iskopasmo neki cebici, majca mesto jastucnicu i koma. Jedva svetlo ugasismo a prozor celu noc niko nije mogo da ustane da zatvori, izmrzosmo do ujutro. Ma nema veze!
Subota, 22.06.2013. Ustajemo oko 5. Vec se razdanilo napolje. Uzimam motku, od zmije, i idem da trazim sahtu. Tamo je negde, iza kucu.
Nalazim sahtu, nema zmije. Super - imamo si vodicu. Stavljam za kafu i idem da razboravim kuma. Malo nas mori alkohol od sinoc al kafica dize iz mrtvi. Doruckujemo neku pastetu i pavlaku iz kooperaciju i moz da krenemo. Ce idemo pravo na Ljubatsku, resismo se na licu mesta. Do tamo ima 50-ak km, treba si vreme. Vracamo se istim putem do Vlasinskog jezera i u jednom momentu se odvajamo levo, za Bozicu. Krajolik je ponovo fascinantan, narocito na samom ulazu u Bozicu. Tu se uvek odusevim.
Ponovo odlucujemo da ignorisemo cinjenicu da je jos jedna reka unistena - Bozicka - jedva curka. Prosli smo jednu mini hidroelektranu ali nisam siguran dal je jedina. Prolazimo pored prelepog Lisinskog jezera i samo nakratko stajemo na mostu iznad samog jezera, cisto da proverimo kakva je Lisinska reka. Odlicna!
Cepamo dalje prema Bosilegrad. Ispred Bosilegrad idemo desno prema Ljubatu. Iz kola naziremo obrise reke, adrenalin se pojacava, zaboravismo i na vatru u zeludac od onu rakiju i pastetu, jedva cekamo da krenemo da pecamo. Stajemo na prvo zgodno mesto kobajagi da proverimo kakva je voda. Ma ko ce izdrzi vise, silazi tu i pocinji. Tako i bi. Prvi utisak odlican, voda prelepa, mesta ko nacrtana, krecemo se lagano uzvodno. Nazalost, na pojedinim delovima ne uspevamo ni da uplasimo ribu, pojedina top mesta ne daju ribu. Ma uzivam be, nema veze nista. Stavio sam neko fazance #14 i ne menjam ga. Tu i tamo uspevam da iscackam poneko ribce, odusevljenje svaki put! Tereni su ekstra, dosta trceca voda ali ima i opasni virovi, krivine i kamenje. A ribe, makedonke, prelepe!
Usput nailazimo na cobanina. "Tuj zabaci, video sam da mrdnala". "Ma drzi tog Garija, osilio se, ce nas icepi". Stvarno se osilio Gara, ima podrsku od jos dva kuceta pa nasrce. A stra ga jadno. Prodjosmo Garija nekako, "kuc kuc, miran" i tako to, dosadi mu se i njemu pa si odose. Aj jos malo na gore da odemo kad poce da se oblaci, kao i grmi negde u planinu. "Pakuj se kume, da begamo do kola". "Ma nece kume". "More polazi, de nece". Stvarno, ispostova nas da dodjemo do kola i tu poce pada. Pojedosmo neke konzerve u kola dok padala kisa i tu se dogovorismo da odemo do Bosilegrad na kafu. U Moniku bilo puno pa sedosmo u Lipu. Lepe Bosilegradjanke prolaze, ima i decica, prodje cela karate skola u kimona. Super! Aj dve kafe i jedna koka kola - 150 dinara. Uzedosmo i jos neke stvari u prodavnicu i ajmo dalje. Sipasmo i plin u Rajcilovci, da znate da ima, jedino tu u ceo taj kraj. Tek u Vlasotince ili u Zitoradju kod Surdulicu. Taman tu stade i kisa, milina!
Vracamo se istim putem prema Lisinu. Usput sumiramo utiske sa Ljubatske - reka prelepa, ribe prelepe ali ipak treba da ih ima vise. Mnogo vise! Ja sam uhvatio 3-4, kum na varku nista. Pecali smo ukupno 4 sata ali nismo mnogo presli, ostade da nas kopka kakvo je jos uzvodno na gore. Uz razgovor brzo prodje vreme i stigosmo do jezero. Tu skrecemo levo prema Gornju Lisinu. Prolazimo selo i cepamo uzvodno. Nakon sela prestaje asfalt, put zemljani a kisa napadala i to nas pokoleba da idemo mnogo uzvodno. Stali smo na prvo zgodno mesto, kum ode nizvodno da baca varku a ja uzvodno. Reka fenomenalna, manja nego Ljubatska ali jos vise "trceca", sva je u brzaci. Trebalo mi malo vreme da ih nagazim gde se kriju, kacim sitnu pastrmku, spada mi, jes - radost - upisao sam se i na Lisinsku! Jos malo uzvodno kacim jos jednu, prelepu, zao mi sto nema bolja slika, jedna od najlepsih riba koje sam upecao.
Tu otprilike dodje vreme i da krecemo, oko pola 6, nalazimo se kod kola. Kum se nije upisao ni na Lisinsku. Vec mu se sekiram. Ali uverava me da uziva i verujem mu. Ce idemo da ispostujemo malo i Lisinsko jezero? Ce idemo.
Jezero je prelepo, bistro, duboko, mnogo duboko. Na ulivu Lisinske ima 5-6 ribara, Vranjanci, niko nista ne vata. Ucini mi se da buckaju neke pastrmke tamo prekoputa uliv, kao neki kedisi se pojavise, puca onako kad pokupi nesto, aj ce vidimo sta ce ispadne. Odosmo na spic, kod kontejner i sidjosmo do jezero. Nema nikakvo buckanje, nema kedisi, cini mi se da nema nista da napravimo. Obrnu ga i ja na varku, oces jig muve, cikade, leptiri, vobleri - nista. Tu docekasmo i mrak, izgreja mesec ali se ne upisasmo. Ajd kume lagano u bazu. Ajde.
Jedva pretekosmo veceru, pivo nismo ni mogli da zavrsimo i ajde na najsladje spavanje u zadnje vreme. Al sad smo zatvorili prozor.
Nedelja, 23.06.2013. Jedva ustadosmo u 6. Nema veze, ne zurimo se danas nigde. Idemo na Jermu, ona nam makar blizu. Aj peske lagano niz vodenicarski put i stigosmo brzo. Jerma isto prelepa ali skroz drugacija od prethodne dve reke - dosta je mirnijeg toka.
Upisujem se i na Jermu, sreci nema kraja, opet fazance #14.
Tu se negde i kum upisa na varku. Meni laknu. Bolje nego ja da sam je uvatio. Produzavamo na gore, trazimo gde je zgodno da izadjemo na asfalt i da se vracamo u bazu. I u to trazenje, u sred onu divljinu, izlete od negde svinja pa kad groknu i potrca da bega, isece me nacisto. Pa jos crna, rutava. Ukapirao sam ja da nije divlja svinja al dzabe, noge se isekose. Napipasmo nekako asfalt i ajde po onu zegu teraj. Ima oko 2 kilometra a podne, upekla zvezda opasno. Ajde usput se smejasmo za onu svinju i za onog strsljena i stigosmo si u kucu. Rucak, pakovanje, pranje sudovi, zatvaraj vodu, struju i polazak.
Usput se vreme promeni 5 puta, u Crnu Travu napadala boga kisa, mora se polako vozi, Wintera bas i ne voli po kisu da se vozi, usput pa jedan pijan sa neku prikolicu ide levo desno, nikako ga ne moz preteknemo. Otkazase brisaci na juga, ovaj ispred mi pravi oblak, prlja mi soferku, ne smem se zalicem s juga, jedva ga nekako obidjosmo kad je stao cak tamo negde pred Vlasotince. Usput negde pozva nas kumica, kaze nevreme se sprema u Nis, pucaju ovi s rakete u najvece. Lele kad uletesmo u to, negde kod Doljevac. Grad ko ora bije po juga, stadosmo u zaustavnu traku i pokrivamo oci da ne pukne soferka i iscoravi nas. Bese prteno ali se izvukosmo. Samo nas podseti ko je jaci ovde i da se ne puvamo mnogo. Stade grad, obrnu ga na kisu al sad pa brisaci ne rade, jasi skroz desnu traku i aj polako dok ne stane kisa. Nekako stigosmo, ocoraveo sam bez brisaci, isprati nas priroda ko sto samo ona ume!
resih konacno da napisem svoj prvi post ovde.
Za pocetak, ako dozvolite, predstavljanje. Ja sam Kosta, iz Nisa sam, dosta vas odavde me vec zna, s nekima sam i iso u ribe... Musicarim tek 2-3 godine ali sam ribar vec preko 20 godina. Maltene sam odrastao na Nisavi, u Belanovcu, loveci klenove i samo klenove, godinama. Trenutno sam fokusiran, koliko to posao i porodicne obaveze dozvoljavaju, na manje reke i nimfarenje pastrmke, suvu bas nesto i ne forsiram, ne umem pa samim tim i, jelte, ne volim...
Otvaram novu temu jer sam resio da probam da vam prenesem dozivljaje sa 3 razlicite reke iz vlasinskog kraja. I jednog jezera. Nikako ne ide pod neku postojecu temu.
Odmah da se ogradim, ne ocekujte klasican izvestaj, ta i ta muva, to i to se rojilo (na kraju krajeva, jos sam mnogo nov u musicarenju, ne poznajem insekte i ne bih da nekog pogresno navedem)... Znam da neki to ne vole da citaju ali cu pokusati u nastavku da opisem ono sto je po meni bitnije - sam dozivljaj ribolova i onu "kletvu" ribolova koja te tera da mu (ribolovu) se uvek vracas. Iz istog razloga sam se trudio i da pisem niskim dijalektom jer mislim da se juznjackim dijalektima mogo bolje i prisnije opisuju mnoge stvari, emocije i dozivljaji. Pa, ko voli nek izvoli da cita dalje (ako vec nije citao/la na drugom forumu).
Petak, 21.6.2013, dan kada su se kockice poklopile da se krene na put u vlasinski kraj. Ekipa - kum i ja, sta ces bolje. Poso zavrsavam ranije, stvari sam si vec spakovao prethodno vece, svracam kuci da se pozdravim s moji i pravac kod kuma. On je isto vec spakovan, zavrsava rucak i moz da krenemo. Vrucina pakao, izbija me vec 100-ti znoj, samo brisem celo, pravim se da nije nista i krecemo. Sva sreca imam klimu u juga - oba prozora otvorena. Vreo spoljni vazduh susi znoj i pravim se da ne primecujem vrelinu koja iz motor ulazi u kabinu. Usput se resismo za put preko Vlasotince i Crnu Travu, nisam nikad isao tuda ali jedna kumova rec je dovoljna - moze nam se.
Silazimo sa autoputa i prolazimo kroz Vlasotince. Vlasotincani u ogromnom broju silaze na reku, traze spas od vrucine. Hitamo dalje, adrenalin nas tera, prolazimo Svodje, Gornji Orah, Sastav Reka. Usput mastamo kako bi bilo da jednom obidjemo i taj kraj i te reke. Luznica, Tegosnica, Gradska - sve izgledaju opasno. Nazalost - od reke Vlasine je ostalo maltene samo korito koje mi govori kako je to nekad bila mocna reka. I ko da je vidim veliku i mocnu kako delje ono kamenje a nikad je pre nisam video. Ogromno kamenje ostalo suvo i samo izaziva tugu. Brzo resavamo da ne tugujemo previse - mnogo dugo smo cekali ovaj dan i nece nam neki homo sapiens sa svoje gluposti to upropasti. Prolazimo Crnu Travu, mesto je nestvarno, nestvarno okruzenje i nestvarna klima. Nema vise zega. Teram juga uzbrdo, usput stajemo na cesmu, tocimo balonce da imamo za svaki slucaj. Krajolik pocinje blago da se menja, pojavljuju se breze - mora da smo blizu do jezero.
Jezero je neubicajeno mirno i nema vetar. Izgleda da je je jos uvek rano za kupanje, nema mnogo guzva oko jezero. U hotel stajemo na kratko, da se osvezimo. Ostaci jagnjece brigade su tu, sve je u redu. Spominju se stara dobra vremena, Ante Markovic, projekti od stotine hiljada dolara i slicno. Koliko god teli to da slusamo, mora teramo dalje. Baza je udaljena jos 35km a treba se stigne po videlo.
Obilazimo maltene celo jezero, idemo prema granicu i Strezimirovci gde nam je baza. Sad vec razmisljamo samo da sto pre stignemo, mrak pocinje lagano da pada. Krajolik je i dalje prelep, put je dobar ali krivudav i mora drzis koncentraciju sve vreme. Usput prolazimo Klisuru, mesto gde se sastaju Vucja i Grubina reka i prave Jermu i, jos vaznije, mesto gde je moja tasta isla u skolu. Idemo niz Jermu sve do granicni prelaz. Tu je prodavnica, tzv. "Kooperacija". Svracamo po kafu, sapun, pivce, salaticu i sve ono sto nismo hteli da secamo iz Nisa. Uzivamo u kratkom razgovoru sa prodavcem - srecom poznajem "bugarsko-sopsko-koj li je" dijalekt pa se lako sve dogovorimo. Dade nam covek pivo bez flase, na poverenje. Pozdravlja mi tastu, inace njegovu neostvarenu mladalacku ljubav, sto ce mi kasnije tasta isprica i krecemo prema kuci. Silazimo sa asfalta i idemo neasfaltiranim, "vodenicarskim" putem do kuce. Vec je skoro skroz pao mrak.
Glavna kapija velikog dvorista je zatvorena i, naravno, vezana sa zicu. Nista bez zicku. Dvoriste uraslo, jedva otvorismo kapiju taman da proteramo jugica, kroz visoku travu prolazi bez problema i parkiramo se. Idemo, akcija. Zavrci osiguraci, dobro je - ima struja. Sledece - treba nadjemo sahtu da pustimo vodu. Sve je previse uraslo, plasimo se da u sahtu ne lega neka zmija pa resismo da nam bas i ne treba voda za veceras. Imamo balonce od 6l sto smo natocili usput za svaki slucaj, nece crknemo za vodu. Nece se valjda kupamo.
Vec skroz pao mrak, iznosimo sto na terasicu, sprema se salatica, krastavica nasecena na cetvrtinke i samo posoljena, pije se rakijica, oblace se dugacke gace i dukserice, nije sala. Sad smo vec ponovo skroz opusteni, popismo rakijicu, radio slabo vata neku bugarsku stanicu, sva sreca zena zapakovala neke snicle, da bolje legne pivce. Dok pripiti ubijamo zalutalog strsljena, jedva, shvatamo da je Nis mnogo daleko iza nas, sad smo prepusteni sami sebi, uzivamo u tome. Postajemo ljudi iz divljine kojima su civilizacijski tokovi strani i koje preziru. Lelee, kumeee, milinaaaaa. Izdrzasmo nekako do ponoci, iskopasmo neki cebici, majca mesto jastucnicu i koma. Jedva svetlo ugasismo a prozor celu noc niko nije mogo da ustane da zatvori, izmrzosmo do ujutro. Ma nema veze!
Subota, 22.06.2013. Ustajemo oko 5. Vec se razdanilo napolje. Uzimam motku, od zmije, i idem da trazim sahtu. Tamo je negde, iza kucu.
Nalazim sahtu, nema zmije. Super - imamo si vodicu. Stavljam za kafu i idem da razboravim kuma. Malo nas mori alkohol od sinoc al kafica dize iz mrtvi. Doruckujemo neku pastetu i pavlaku iz kooperaciju i moz da krenemo. Ce idemo pravo na Ljubatsku, resismo se na licu mesta. Do tamo ima 50-ak km, treba si vreme. Vracamo se istim putem do Vlasinskog jezera i u jednom momentu se odvajamo levo, za Bozicu. Krajolik je ponovo fascinantan, narocito na samom ulazu u Bozicu. Tu se uvek odusevim.
Ponovo odlucujemo da ignorisemo cinjenicu da je jos jedna reka unistena - Bozicka - jedva curka. Prosli smo jednu mini hidroelektranu ali nisam siguran dal je jedina. Prolazimo pored prelepog Lisinskog jezera i samo nakratko stajemo na mostu iznad samog jezera, cisto da proverimo kakva je Lisinska reka. Odlicna!
Cepamo dalje prema Bosilegrad. Ispred Bosilegrad idemo desno prema Ljubatu. Iz kola naziremo obrise reke, adrenalin se pojacava, zaboravismo i na vatru u zeludac od onu rakiju i pastetu, jedva cekamo da krenemo da pecamo. Stajemo na prvo zgodno mesto kobajagi da proverimo kakva je voda. Ma ko ce izdrzi vise, silazi tu i pocinji. Tako i bi. Prvi utisak odlican, voda prelepa, mesta ko nacrtana, krecemo se lagano uzvodno. Nazalost, na pojedinim delovima ne uspevamo ni da uplasimo ribu, pojedina top mesta ne daju ribu. Ma uzivam be, nema veze nista. Stavio sam neko fazance #14 i ne menjam ga. Tu i tamo uspevam da iscackam poneko ribce, odusevljenje svaki put! Tereni su ekstra, dosta trceca voda ali ima i opasni virovi, krivine i kamenje. A ribe, makedonke, prelepe!
Usput nailazimo na cobanina. "Tuj zabaci, video sam da mrdnala". "Ma drzi tog Garija, osilio se, ce nas icepi". Stvarno se osilio Gara, ima podrsku od jos dva kuceta pa nasrce. A stra ga jadno. Prodjosmo Garija nekako, "kuc kuc, miran" i tako to, dosadi mu se i njemu pa si odose. Aj jos malo na gore da odemo kad poce da se oblaci, kao i grmi negde u planinu. "Pakuj se kume, da begamo do kola". "Ma nece kume". "More polazi, de nece". Stvarno, ispostova nas da dodjemo do kola i tu poce pada. Pojedosmo neke konzerve u kola dok padala kisa i tu se dogovorismo da odemo do Bosilegrad na kafu. U Moniku bilo puno pa sedosmo u Lipu. Lepe Bosilegradjanke prolaze, ima i decica, prodje cela karate skola u kimona. Super! Aj dve kafe i jedna koka kola - 150 dinara. Uzedosmo i jos neke stvari u prodavnicu i ajmo dalje. Sipasmo i plin u Rajcilovci, da znate da ima, jedino tu u ceo taj kraj. Tek u Vlasotince ili u Zitoradju kod Surdulicu. Taman tu stade i kisa, milina!
Vracamo se istim putem prema Lisinu. Usput sumiramo utiske sa Ljubatske - reka prelepa, ribe prelepe ali ipak treba da ih ima vise. Mnogo vise! Ja sam uhvatio 3-4, kum na varku nista. Pecali smo ukupno 4 sata ali nismo mnogo presli, ostade da nas kopka kakvo je jos uzvodno na gore. Uz razgovor brzo prodje vreme i stigosmo do jezero. Tu skrecemo levo prema Gornju Lisinu. Prolazimo selo i cepamo uzvodno. Nakon sela prestaje asfalt, put zemljani a kisa napadala i to nas pokoleba da idemo mnogo uzvodno. Stali smo na prvo zgodno mesto, kum ode nizvodno da baca varku a ja uzvodno. Reka fenomenalna, manja nego Ljubatska ali jos vise "trceca", sva je u brzaci. Trebalo mi malo vreme da ih nagazim gde se kriju, kacim sitnu pastrmku, spada mi, jes - radost - upisao sam se i na Lisinsku! Jos malo uzvodno kacim jos jednu, prelepu, zao mi sto nema bolja slika, jedna od najlepsih riba koje sam upecao.
Tu otprilike dodje vreme i da krecemo, oko pola 6, nalazimo se kod kola. Kum se nije upisao ni na Lisinsku. Vec mu se sekiram. Ali uverava me da uziva i verujem mu. Ce idemo da ispostujemo malo i Lisinsko jezero? Ce idemo.
Jezero je prelepo, bistro, duboko, mnogo duboko. Na ulivu Lisinske ima 5-6 ribara, Vranjanci, niko nista ne vata. Ucini mi se da buckaju neke pastrmke tamo prekoputa uliv, kao neki kedisi se pojavise, puca onako kad pokupi nesto, aj ce vidimo sta ce ispadne. Odosmo na spic, kod kontejner i sidjosmo do jezero. Nema nikakvo buckanje, nema kedisi, cini mi se da nema nista da napravimo. Obrnu ga i ja na varku, oces jig muve, cikade, leptiri, vobleri - nista. Tu docekasmo i mrak, izgreja mesec ali se ne upisasmo. Ajd kume lagano u bazu. Ajde.
Jedva pretekosmo veceru, pivo nismo ni mogli da zavrsimo i ajde na najsladje spavanje u zadnje vreme. Al sad smo zatvorili prozor.
Nedelja, 23.06.2013. Jedva ustadosmo u 6. Nema veze, ne zurimo se danas nigde. Idemo na Jermu, ona nam makar blizu. Aj peske lagano niz vodenicarski put i stigosmo brzo. Jerma isto prelepa ali skroz drugacija od prethodne dve reke - dosta je mirnijeg toka.
Upisujem se i na Jermu, sreci nema kraja, opet fazance #14.
Tu se negde i kum upisa na varku. Meni laknu. Bolje nego ja da sam je uvatio. Produzavamo na gore, trazimo gde je zgodno da izadjemo na asfalt i da se vracamo u bazu. I u to trazenje, u sred onu divljinu, izlete od negde svinja pa kad groknu i potrca da bega, isece me nacisto. Pa jos crna, rutava. Ukapirao sam ja da nije divlja svinja al dzabe, noge se isekose. Napipasmo nekako asfalt i ajde po onu zegu teraj. Ima oko 2 kilometra a podne, upekla zvezda opasno. Ajde usput se smejasmo za onu svinju i za onog strsljena i stigosmo si u kucu. Rucak, pakovanje, pranje sudovi, zatvaraj vodu, struju i polazak.
Usput se vreme promeni 5 puta, u Crnu Travu napadala boga kisa, mora se polako vozi, Wintera bas i ne voli po kisu da se vozi, usput pa jedan pijan sa neku prikolicu ide levo desno, nikako ga ne moz preteknemo. Otkazase brisaci na juga, ovaj ispred mi pravi oblak, prlja mi soferku, ne smem se zalicem s juga, jedva ga nekako obidjosmo kad je stao cak tamo negde pred Vlasotince. Usput negde pozva nas kumica, kaze nevreme se sprema u Nis, pucaju ovi s rakete u najvece. Lele kad uletesmo u to, negde kod Doljevac. Grad ko ora bije po juga, stadosmo u zaustavnu traku i pokrivamo oci da ne pukne soferka i iscoravi nas. Bese prteno ali se izvukosmo. Samo nas podseti ko je jaci ovde i da se ne puvamo mnogo. Stade grad, obrnu ga na kisu al sad pa brisaci ne rade, jasi skroz desnu traku i aj polako dok ne stane kisa. Nekako stigosmo, ocoraveo sam bez brisaci, isprati nas priroda ko sto samo ona ume!
