Ja moram da razgovaram sa njima i da im se ljubazno javljam, jer oni, zapravo i nisu krivi. Kada pređem 50 ili 100 km i naiđem na domoroce koji su redovno u ribokrađi, ja od njih izvlačim veoma korisne podatke. Čim se oni ne kriju od mene, znači da se ne plaše ni čuvara. Znaju oni da svako ima mobilni i da može da pozove, ali znaju i da od toga nema ništa. Sve im se već odavno razjasnilo, za razliku od velikog broja sportista i poštenih ljudi, kojima još uvek nije jasno gde se nalaze. Dakle, ako si ljubazan sa tim jadnicima, oni te tretiraju kao kolegu. Smešno, ali je to fakat. Objasne ti ljubazno gde su čeprkali, kako ne bio dangubio zavlačeći se na mesta gde je eksplodirala bomba ili ronio gnjurac sa harpunom. Morate priznati da su to važne informacije, koje itekako pomažu u pronalaženju mirnog mesta. Vrlo brzo ih ja omekšam, pa mi vrlo često ustupe i "teritoriju" koju su planirali da "oru", što i jeste moj cilj, a ne politika i borba sa vetrenjačama. Politikom i zaštitom reka se bavim za vreme izbora, na glasačkom mestu. Ostalo vreme provodim mušičareći u uslovima koje mi pruža moja država. Mnogo jednostavno, momci!
Niti sam ja u poziciji da predlažem izmene zakona, niti sam izvršna vlast da hapsim, niti me te delatnosti zanimaju. Ima ko se time bavi, a taj je u Srbiji ili nesposoban ili umešan u svakojake lopovluke, pa i u ribokrađu.
Niti sam ja u poziciji da predlažem izmene zakona, niti sam izvršna vlast da hapsim, niti me te delatnosti zanimaju. Ima ko se time bavi, a taj je u Srbiji ili nesposoban ili umešan u svakojake lopovluke, pa i u ribokrađu.
