falco je napisao(la):
Da li razmišljate o trajnosti imitacije prilikom vezivanja? Koliko su upotrebljeni materijali i primenjene tehnike otporni na zube pastrmke i ostala iskušenja tokom ribolova? Ovo je posebno osetljivo kod suvih muva, mada se može uopštiti i na druge imitacije.
Trajnost dobre imitacije je njena najvažnija osobina. Čovek koji pravi muve mora o tome da razmišlja. Prvo, da li će materijal izdržati kontakt sa vodom i zabacivanje? Da li se lako kida i da li je lomljiv? Da li menja svoje osobine kada je nakvašen? Da li će ga zubi pastrmke ili štuke pokidati?...
Evo nekoliko mojih iskustava iz poboljšanja trajnosti muve:
1. Umesto paunovog pera koristim mešavine dabinga koje imaju sličnu boju. Čak postoje i spremna pakovanja pod nazivom "Peacock". Uglavnom je to antron koji ne menja svoje osobine tokom ribolova za razliku od paunovog isperka koji se slepljuje, pije vodu i relativno lako se kida, bez obzira na tehnike vezivanja.
2. Skoro da i ne koristim lako lomljive isperke iz fazanovog repa. Postoji mnogo materijala koji neće da se pokidaju na prvi zub pastrmke.
3. Muve čije je telo od konca obavezno lakiram. Em odmah vidim kakva će im boja biti kada se nakvase, em nema razmotavanja.
4. Strimere za štuku treba praviti osnovnim koncem od kevlara ili sličnog materijala.
5. Glavu muve treba prilepiti. Iako finišeri ulivaju dosta poverenja, često mi se dešavalo da se čvor ipak odmota. Izgleda da usled višestrukog kvašenja i sušenja, skupljanja i opuštanja, čvor popusti.
Vrlo često muva ispadne malo ružnija kada je dodatno ojačavamo. Ja ne marim za njenu lepotu kada je pravim za ozbiljan ribolov, jer je tada njena najvažnija osobina trajnost.
. 
