Od detinjstva pecam, mnogo sam voleo da plovkarim "bolonjezom" (u stvari laganim teleskopom) s proleca kad Dunav izadje u vrbe i da pronadjem mesto gde cu precizno zabaciti i izvaditi lepe deverikice. Tokom studija sam poceo da varalicarim, tokom sankcija Sava je bila moj prirodni izbor (oko 350 m od kuce) i odatle mi je najveci smudj, oko 3 kg. Najvecu stuku (3.5 kg), medjutim, bio sam uhvatio na Neri, iako sam cesto sa dolepomenutim Branislavom ili dolepomenutim Vlajkom u to vreme isao na Tamis i mucio se po muljacima za penkalca koja prodju kroz okca metlica postavljenih u plicaku. Polovinom devedesetih sam poceo da pecam pastrmku na Mlavi i Krupajskoj reci. Pravio sam svoje voblere koji su verovatno do urnebesa dovodili pastrmke, ali bi neku i zeznuli. Uzivao sam u tome, u lakom i lepom varalicarskom priboru, dobrom drustvu (u pocetku). Sa musicarenjem nisam imao ama bas nikakvog dodira. Iako sam bio prilicno cvrst u uverenju da necu dohavtiti musicarac i postati snob, Gradac je, u stvari, razlog sto sam poceo da musicarim. Prvi put sam nesluzbeno (ranije nekoliko puta radiio razne kerefeke: vestacki mrest, procenu brojnosti) otisao na Gradac sa varalicarcem, sa mnom je bio Branislav Valkovic sa nekim DAM musicarskim stapicem, i bacao je u sred dana na prelivu muvu na koju nista nije udaralo. Ja sam provukao na istom mestu svoj krompir od voblera i odmah je udarila. Nakon toga, nizvodno, bez velike muke izvukao sam oko 600 g pastrmke iz vira, ali sam se bas iznervirao
kad su mi dvojica rekli da je varalicarac zabranjen. Pa sta, vracam ribu kako je propisano, sta me
iss:. I onda sam resio da uzmem usrani mahac i da se napecam sit
! ***Dakle, poceo sam da musicarim zbog lepote Gradca kao ambijenta i zbog revolta protiv isforsirane ekskluzive, a zeleci da uzivam na toj reci u pecanju pastrmke. Kupio sam prvog jednog Ron Tompson #5 koji je brzo uvenuo, a onda i Scierra SST+ sa Okuma cekrkom i ROn Tompson strunom, posle sam dosao vantrzisno i do jednog Scierra Pico #4 7'6", pa do Sage LE #4 9' za sina, pa do Danielsson FW 2six. I to je sve. Da, jednog Orvis Clearwater sam sahranio, odrao se placajuci za Simms Guide da ne bi opet zbog mokre promrzlosti izleteo sa puta u povratku kuci. Milan Lugic (zahvalan zauvek) mi je nasao povoljno prve Cabelas cipele, posle sam dosao do drugih, laksih Hodgman cipela. I to je zaista sve, ostalo je pravljenje muva, kupovanje benzina, po koje pivo i burek i uzivanje na vodi.
Sve o cemu pisem desavalo se, cini mi se, 2002. godine (ali nisam siguran, mozda i godinu ranije).
Ubrzo netom, razocaran mogucnoscu nalazenja gotovih muva po prodavnicama, poceo sam da pravim svoje prve "vrapce", sam, na osnovu knjige Jovce Petrovica, Mladena Merkasa, kasnije Grubica i Panica, a onda i nekih sajtova, posle koliko sam umeo probao da pomognem u tome ko me pitao, lepo se druzio odlazeci u ribolov sa gorepomenutim, ali onda su tu dosli neki zdravstveni problemi, pa su se kod nekadasnjeg prijatelja pojavili neki drugi interesi, tako da sam uglavnom na pecanje isao malo sam, malo sa sinom (15 godina), a od ove godine regrutovao sam mog prijatelja Vlajka kao musicara (jos ga krasi pocetnicka sreca
). Nisam na mnogo reka lovio muvom (Gradac, Mlava, Visocica, Lopatnica, Resava, Crnica, Grza, Radovanjska, Drina, Gornja Tresnjica), pre svega zbog vremena, ali i zbog para, akademski zivot nije ni sad raskosan, a do skoro je bio dosta opor.
Ako nisam bas bio eksplicitan, moje motive odgonetnite sami.
***I danas smatram da su musicarski reviri sustinski nepotrebni i da cesto predstavljaju vise pokusaj statusnog, a ne ribolovackog zadovoljenja, ali da ribolovno opterecenje varalicara svakako objektivno postoji i da ga treba na drugi nacin regulisati, tj. modelirati tako da svi mogu da uzivaju u ribolovu. Naravno, osnovni propisani rezim ribolova se mora postovati bez obzira na tehniku, a mogucnosti izbegavanja konflikta su velike, samo ako ima dobre volje. Opet, gazda vode ima pravo da to propisuje iz njemu znanih razloga u koje ja kao angazovano lice necu da ulazim, samo mogu da dam sugestiju, ali nije moje da navaljujem.
da objasnim. Ceo svoj život su me privlačila uzbuđenja, tako sam živeo i živim. Ako nije uzbudljivo onda neću ni da radim. Iz to razloga sam i rešio da se npr. bavim naukom, jednostavno uzbudljiva je, nije običan posao. Tako i mušičarenje, ono mi je od svih ribolova, a probao sam sve, dalo najviše adrenalina. Samo zbog njega sam se tresao i nisam mogao da spavam. Samo ono mi je omogućilo da osetim ogromnu sreću...esencija uzbuđenja.
