Nepušači se ne bore protiv pušača i pušenja, već protiv dima koji često i oni sami moraju da udišu. Danas sam čuo u vestima da je dan borbe protiv otrovnog duvanskog dima, koju naravno predvode nepušači.
Šta uraditi na današnji dan i pomoći da što manje ljudi udahne duvanski dim? U mom domu je zabranjeno pušenje i ja sam jedan od retkih ljudi kojima duvanski dim dolazi izvana, kroz otvoren prozor. Iako je na otvorenom, bašta kafića koji se nalazi ispod prostorije u kojoj sam sada, dimi se kao lokomotiva i dim, umesto čistog vazduha, ulazi u moju sobu. Mogu samo da zamislim kako je u stanovima u kojima se puši i kako se osećaju deca roditelja koji puše u svom stanu.
Ja bih to zabranio i uneo u zakon stroge kazne za to. Prema roditeljima koji guše svoju decu duvanskim dimom odnosio bih se strožije nego prema onima koji ih tuku ili na druge načine zlostavljaju.
Moram da napomenem da sam zimus posetio zemlju u kojoj je pušenje u kafićima, diskotekama, restoranima, firmama... i svim zatvorenim prostorijama zabranjeno i potpuno iskorenjeno. Uživao sam boraveći u restoranima u kojima se ne gušim, a sa posebnim merakom posmatrao retke pušače koji usred zime stoje pred vratima diskoteka i pabova i tu puše, podsećajući me na grupice narkofila koji dele džoint u parku.
U Engleskoj nema ni kioska za cigarete na svakom ćošku, a kutija tog otrova je veoma skupa i može se naći uglavnom u dragstorima i samoposlugama.
Šta uraditi na današnji dan i pomoći da što manje ljudi udahne duvanski dim? U mom domu je zabranjeno pušenje i ja sam jedan od retkih ljudi kojima duvanski dim dolazi izvana, kroz otvoren prozor. Iako je na otvorenom, bašta kafića koji se nalazi ispod prostorije u kojoj sam sada, dimi se kao lokomotiva i dim, umesto čistog vazduha, ulazi u moju sobu. Mogu samo da zamislim kako je u stanovima u kojima se puši i kako se osećaju deca roditelja koji puše u svom stanu.
Ja bih to zabranio i uneo u zakon stroge kazne za to. Prema roditeljima koji guše svoju decu duvanskim dimom odnosio bih se strožije nego prema onima koji ih tuku ili na druge načine zlostavljaju.
Moram da napomenem da sam zimus posetio zemlju u kojoj je pušenje u kafićima, diskotekama, restoranima, firmama... i svim zatvorenim prostorijama zabranjeno i potpuno iskorenjeno. Uživao sam boraveći u restoranima u kojima se ne gušim, a sa posebnim merakom posmatrao retke pušače koji usred zime stoje pred vratima diskoteka i pabova i tu puše, podsećajući me na grupice narkofila koji dele džoint u parku.
U Engleskoj nema ni kioska za cigarete na svakom ćošku, a kutija tog otrova je veoma skupa i može se naći uglavnom u dragstorima i samoposlugama.
