oldsurehand
Full member
- Učlanjen(a)
- 10.01.2006.
- Poruke
- 568
- Broj reagovanja
- 368
Ovo je nesto duzi tekst o glass stapovima- istorija, filosofija, karakteristike...
Fiberglas stapovi-anahronizam ili karika koja nedostaje?
Najnoviji Sage Z-Axis 9' 5wt, dvodelni, cudo tehnologije, tezi 3 1/16oz. Trideset godina stari E fiberglass Fenwick Voyageur FF 856-5, iliti 8.5' 6wt (vise 4/5wt po danasnjim merilima), petodelni, tezi 3 1/2oz. Za trideset i kusur godina i toliki napredak u tehnologiji, a da ne pominjem cene novih Sage “igracaka”, covek bi pomislio da Sage stap treba da tezi ispod 1oz.
Ovo je samo jedan od detalja koji su me naterali da potrazim alternativu za svakodnevni ribolov u fiberglas stapovima, iako jos uvek ne planiram da skoro rasprodam moje grafitne modele. Svrha ovog teksta je da pruzi zainteresovanim musicarima malo podataka o stapovima izradjenim od ovog “zastarelog” materijala. Fiberglas se ponasa drugacija od grafita i na vama je da zakljucite da li je to vredan izbor. Ako vam je grafit pomalo dosadio jer bi hteli da probate nesto drugacije od onoga sto vam namece industrija i trenutna musicarska propaganda, nastavite sa citanjem ovog teksta. Ako ste u Hi-Tec fazonu, volite najnoviji grafit, najnoviji profil i coating najskuplje strune, a lozite se na reklame iz poslednjih magazina, ovaj tekst mozda i nije za vas.
Moja zainteresovanost za ovakve stapove pocela je odavno, ali sam tek u poslednjih godinu dana konacno sproveo tu zainteresovanost u delo. Naime, pocetkom protekle decenije, kada sam dosao u USA, jedan od prvih clanaka koje sam citao iz ovdasnjih magazina bio je o Ed Van Putt-u, cuvenom majstoru za salmonide, koji je koristio jednodelni 8’ 6wt od fiberglasa (Vince Cummings-ov stap) i velicao njegove osobine. Tekst mi je itekako zagolicao mastu, jer sve sto sam pre toga citao o fiberglasu su bili negativni stereotipi. Ubrzo posle toga imao sam priliku da se sretnem sa sada legendarnim (u rod-building krugovima) graditeljem stapova, Dennis Franke-om, koji je u vreme kada je ekspanzija grafita sa takozvanim ‘ratovima modulusa’ bila na vrhuncu, izradjivao apsolutno briljantne glass stapove. Ovo je bila futuristicka (ili nekima u to vreme mozda zastarela) ideja, koja nije donela profit tvorcu i naterala ga da prestane sa proizvodnjom, ali je pateticno da njegove Glastech stapove danas kolekcionari debelo placaju na Ebay-u. Danas fiberglas opravdano dozivljava svoju tihu renesansu.
Fiberglas je material koji je kratko dominirao u istoriji musicarenja-svega par decenija. U svom fascinantnom intervjuu, Jim Green, covek koji stoji iza uspeha kompanija Fenwick i Sage i koji je patentirao modernu spojku (‘tip over butt’) upravo na Fenwick Ferrulite glass stapovima, tvrdi da fiberglas nikada nije imao vremena da se maksimalno dokaze kao materijal. Tokom 1970-ih, kada je bio na vrhuncu razvica, naglo je potisnut od strane grafita, jer se grafit izmedju ostalog pokazao kao materijal od koga je daleko lakse izraditi dobar blank bez puno ulaganja, i eksperimentisanja u poredjenju sa glass-fiberom (J. Green). Duzim grafitnim stapom se lakse baca daleko, stap je laksi, i to se sve bolje prodaje prosecnom potrosacu. Ovo su mnoge kompanije rado iskoristile. Istovremeno je lansirana kampanja protiv fiberglasa, kao inferiornog materijala, sto je standardna procedura kada se jedna tehnologija zamenjuje novijom i profitabilnijom. Tom Morgan, druga moderna legenda dizajna stapova, tvrdi da mu je glass omiljeni material. Mario Wojnicki je poznat po ekstra-laganim stapovima od fiberglasa-njegov 8’ 8” 8wt tezi oko 4 unce.
Iz zlatne ere fiberglasa (1960-70-te) pomenucu kompanije koje su poznate po zaista sofisticiranim stapovima: Garcia (saradnja sa Ritzom i Wulffom), Fenwick (Jim Green), Phillipson (izradjivao i blankove za Orvis, LL Bean), Winston i Hardy (koristili su Fisher glass blankove, narocito je cuvena Hardy JET serija, po americkom bacackom asu Joe E. Tarantinu iz 1960-ih) i druge… Najekskluzivniji glass stapovi su dolazili iz radionica samostalnih majstora kao sto su Ferdinand Claudio i Russ Peak. Treba pomenuti da se u proizvodnji fiberglasa koriste vlakna sa dva razlicita modulusa elasticnosti: E (nizi modulus) i S (high modulus fiberglass).
Kada uzmete dobro dizajniran fiberglas stap ili blank u ruku, primeticete razliku u odnosu na grafit. Stap je znatno debljeg precnika, ali jako tankih, cesto skoro prozirnih zidova. U zavisnosti od tejpera (profila suzavanja), najbolji glass stapovi ce imati prilicno tanke vrhove, ali cesto nesto deblje od grafitnih stapova. Masa blanka ce biti veca od grafitnog, ali svakako manja od bambus musicarca. Svaki ljubitelj bambusa ce vam reci da ta dodatna masa zapravo stvara magicnu akciju koju tradicionalni musicari na salmonidnim vodama toliko vole i cene. U tome ima puno logike. Fiberglas ce vam pruziti taj “bamboo-like feel” bez visoke cene i brige oko rukovanja. Nesto veca masa vrha zapravo pospesuje zabacaje na kracim distancama na kojima je prezentacija muve bitna. Fiberglasom je neuporedivo lakse izvoditi kotrljajuce zabacaje od vecine grafitnih stapova-izmisljen je za njih, kao i za vode sa puno okolnog rastinja. Provedite par sati sa fiberglas stapom na omiljenom potoku-imacete osecaj da ste sreli starog prijatelja. Ako je stap dobro dizajniran, vrh ce mu imati dobru preciznost. Tzv. damping ce biti nesto sporiji od grafita, ali dobar glass nece imati sinusoidne vibracije i nestabilan vrh. Lose dizajniran glass ima neprecizan vrh, a za prakticne svrhe treba izbegavati najranije modele od punog fiberglasa. Fiberglas blankove odlikuje mekani vrh, sto je zeljena osobina medju lovcima na vece ribe, koji koriste tanke predveze i male muve.
Glass briljira kao material u izradi kracih stapova jer omogucuje dobar fleksibilitet. Svako ko je cesto koristio kratke grafitne stapove (ispod 7’) shvatio je da su mnogo redji (i naravno skuplji) izuzetno dizajnirani kratki modeli u poredjenju sa duzim. Prosecan kratki grafitni stap ce cesto bolje raditi sa strunom za broj tezom. Ovo nikada nije problem sa fiberglasom. Jos nisam nasao kratak grafitni stap koji ce parirati kvalitetnom kratkom glass stapu. Upravo duzina i lakoca su osobine u kojima grafit ima veliku prednost. Ali za zahteve lova na manjim vodama ovo nisu presudne karakteristike, jer je razlika u masama prilicno mala kada imate u ruci stap od 7 fita. Zbog mekse akcije, glass po mom licnom misljenju pruza neuporedivo uzbudljiviju borbu sa ribom. Prosecna pastrmka savija lagani stap na pola. Fiberglas blank ima snagu u donjem delu, jer je znatno siri od slicnog grafitnog. Zbog svoje otpornosti se fiberglas i danas koristi kao pozeljan material za big game konvencionalne stapove.
Fiberglas se pokazao kao dobar materijal za musicarske stapove do 8 fita, mada ima ljubitelja koji koriste i duze. Za sada ga ne bih koristio u ribolovu gde konstantno treba bacati vrlo daleko, ali imam u planu eksperiment sa duzim, laksim stapom, pa cemo videti kako ce se pokazati… Jedan musicarski autor je skoro izjavio da u doba kada su ljudi koristili glass nije bilo povreda izazvanih repetitivnim bacanjem-stapovi su bili meksi, nisu zahtevali agresivnije zamahe da bi se “punili” energijom, a i bacaci su bili opusteniji i dozvoljavali da stap odradi svoj posao.
Novi trend u dizajniranju grafitnih stapova je da se ide sto nize sa brojem strune da bi se dobila delikatnost-cak do Sageove duple nule. Fiberglas 2 ili 3wt ce imati meksi vrh od bilo kog grafita, jer je tzv. low-power material ali zato izuzetno izdrzljiv.
Na kraju, mnogo zavisi od licne filosofije. Stapovi od fiberglasa su prakticne alatke za slatkovodno pecanje na normalnim distancama. Bacanje je deo ribolova, dok je za mnoge bacace/takmicare ribolov manje interesantan. Danasnji trend na zapadu je da se stapovi ocenjuju na parkingu pored musicarske radnje, umesto na vodi. Ljudima je bitnije da bace dalje nego da sami provale koliko im stap odgovara u tipu musicarenja koje ih interesuje. Kompanije guraju taj trend, jer se dobro prodaje.
Ako lovite polako, smireno i u ZEN fazonu na manjim vodama, glass je za vas. Japanci, tehnoloski jako napredna nacija, za tradicionalni lov pastrmke na malim vodama obozavaju glass i danas izradjuju neke od najfinijih fiberglas stapova za musicarenje na svetu. Ako ste minimalista koji voli pecanje po najvecim vukojebinama-glass je za vas, jer trpi padove bolje nego bilo koji grafit. Otporan je na udarce otezanim nimfama i Clouser strimerima. Ako vam je neophodan duzi stap i lovite na otvorenim terenima, bacate cesto tezim stapovima velike muve (velika reka, jezero, more), tu je uvek dobri ”stari” ili najnoviji grafit.
-----------------------------------------------------------
Par reci o savremenim proizvodjacima fiberglas stapova i blankova iz USA, uz komentare…
Lamiglas-povoljne cene i puno konfiguracija visedelnih E glass blankova. Nova Spring Creek serija (braon blank) ima nesto brze akcije od starije Honey Glass (zuti blank). Stara Honey Glass serija je nesto brza u visedelnim (do 6 delova) nego u dvodelnim konfiguracijama. Moj omiljeni blank iz ove serije je 7’6” 4wt-zavrsavao mi je posao ovog leta na vodama male do srednje velicine. Sjajan odnos cena/kvalitet. 7’ 3wt je izvanredan “midge” stap, kao i jos kraci 6’6” 3wt.
McFarland-blankovi su do $200, stapovi znatno skuplji. Sjajan high-end dizajn u E fiberglasu, proizvodjac blankova verovatno Lamiglas (tajna). Njegov Dry Fly Taper ce se dopasti onima koji vole malo brze stapove. Lepa karamel boja blanka sa belim spigotima-vrlo sexy.
Steffen-cene slicne McFarlandu. Radi stapove u svim konfiguracijama, iskljucivo od S fiberglasa. Moderna klasika i vrhunska izrada blankova. Kao i McFarland, uradice specifican blank po vasoj zelji. Braon spiralni fiberglas.
Diamondback-jos jedan proizvodjac S glass stapova i blankova. Ljubitelji duzih stapova jako cene trodelni 8’6” 4wt. Crni fiberglas.
T&T-najskuplji blankovi i stapovi iz ganc nove Heirloom serije. Nemam iskustva sa njima, ali oni koji imaju kazu da je za te pare mozda bolje uzeti neki od prethodna tri proizvodjaca. Zeleni fiberglas blankovi i verovatno jak kolekcionarski potencijal.
Hardy Perfection (samo stapovi)-mogu se naci jos uvek po nesto snizenoj ceni, ali su relativno skupi za fiberglas. Trula visnja blankovi i vrhunska izrada.
Scott-Fibertouch serija, nesto brzi stapovi od vecine konkurentnih fiberglas modela ostalih kompanija. Za stare Scott stapove (San Francisco period, 1970-te) kolekcionari placaju debele pare i kategoricki tvrde da su superiorniji od novih.
Ako ne marite polovne stapove (a fiberglas je otporan), za cenu jednog high-end grafitnog mozete nabaviti arsenal glass stapova. Fenwick glass stapovi se mogu naci po povoljnim cenama na Ebay-u, ali i medju njima ima izuzetaka kojima kolekcionari nabijaju cene. Postoji masa manje poznatih ‘vintage’ stapova, medju kojima se cesto krije po neki dragulj (kompanije Heddon, SIlaflex, Berkley, Actionglass, itd).
Fiberglas stapovi-anahronizam ili karika koja nedostaje?
Najnoviji Sage Z-Axis 9' 5wt, dvodelni, cudo tehnologije, tezi 3 1/16oz. Trideset godina stari E fiberglass Fenwick Voyageur FF 856-5, iliti 8.5' 6wt (vise 4/5wt po danasnjim merilima), petodelni, tezi 3 1/2oz. Za trideset i kusur godina i toliki napredak u tehnologiji, a da ne pominjem cene novih Sage “igracaka”, covek bi pomislio da Sage stap treba da tezi ispod 1oz.
Ovo je samo jedan od detalja koji su me naterali da potrazim alternativu za svakodnevni ribolov u fiberglas stapovima, iako jos uvek ne planiram da skoro rasprodam moje grafitne modele. Svrha ovog teksta je da pruzi zainteresovanim musicarima malo podataka o stapovima izradjenim od ovog “zastarelog” materijala. Fiberglas se ponasa drugacija od grafita i na vama je da zakljucite da li je to vredan izbor. Ako vam je grafit pomalo dosadio jer bi hteli da probate nesto drugacije od onoga sto vam namece industrija i trenutna musicarska propaganda, nastavite sa citanjem ovog teksta. Ako ste u Hi-Tec fazonu, volite najnoviji grafit, najnoviji profil i coating najskuplje strune, a lozite se na reklame iz poslednjih magazina, ovaj tekst mozda i nije za vas.
Moja zainteresovanost za ovakve stapove pocela je odavno, ali sam tek u poslednjih godinu dana konacno sproveo tu zainteresovanost u delo. Naime, pocetkom protekle decenije, kada sam dosao u USA, jedan od prvih clanaka koje sam citao iz ovdasnjih magazina bio je o Ed Van Putt-u, cuvenom majstoru za salmonide, koji je koristio jednodelni 8’ 6wt od fiberglasa (Vince Cummings-ov stap) i velicao njegove osobine. Tekst mi je itekako zagolicao mastu, jer sve sto sam pre toga citao o fiberglasu su bili negativni stereotipi. Ubrzo posle toga imao sam priliku da se sretnem sa sada legendarnim (u rod-building krugovima) graditeljem stapova, Dennis Franke-om, koji je u vreme kada je ekspanzija grafita sa takozvanim ‘ratovima modulusa’ bila na vrhuncu, izradjivao apsolutno briljantne glass stapove. Ovo je bila futuristicka (ili nekima u to vreme mozda zastarela) ideja, koja nije donela profit tvorcu i naterala ga da prestane sa proizvodnjom, ali je pateticno da njegove Glastech stapove danas kolekcionari debelo placaju na Ebay-u. Danas fiberglas opravdano dozivljava svoju tihu renesansu.
Fiberglas je material koji je kratko dominirao u istoriji musicarenja-svega par decenija. U svom fascinantnom intervjuu, Jim Green, covek koji stoji iza uspeha kompanija Fenwick i Sage i koji je patentirao modernu spojku (‘tip over butt’) upravo na Fenwick Ferrulite glass stapovima, tvrdi da fiberglas nikada nije imao vremena da se maksimalno dokaze kao materijal. Tokom 1970-ih, kada je bio na vrhuncu razvica, naglo je potisnut od strane grafita, jer se grafit izmedju ostalog pokazao kao materijal od koga je daleko lakse izraditi dobar blank bez puno ulaganja, i eksperimentisanja u poredjenju sa glass-fiberom (J. Green). Duzim grafitnim stapom se lakse baca daleko, stap je laksi, i to se sve bolje prodaje prosecnom potrosacu. Ovo su mnoge kompanije rado iskoristile. Istovremeno je lansirana kampanja protiv fiberglasa, kao inferiornog materijala, sto je standardna procedura kada se jedna tehnologija zamenjuje novijom i profitabilnijom. Tom Morgan, druga moderna legenda dizajna stapova, tvrdi da mu je glass omiljeni material. Mario Wojnicki je poznat po ekstra-laganim stapovima od fiberglasa-njegov 8’ 8” 8wt tezi oko 4 unce.
Iz zlatne ere fiberglasa (1960-70-te) pomenucu kompanije koje su poznate po zaista sofisticiranim stapovima: Garcia (saradnja sa Ritzom i Wulffom), Fenwick (Jim Green), Phillipson (izradjivao i blankove za Orvis, LL Bean), Winston i Hardy (koristili su Fisher glass blankove, narocito je cuvena Hardy JET serija, po americkom bacackom asu Joe E. Tarantinu iz 1960-ih) i druge… Najekskluzivniji glass stapovi su dolazili iz radionica samostalnih majstora kao sto su Ferdinand Claudio i Russ Peak. Treba pomenuti da se u proizvodnji fiberglasa koriste vlakna sa dva razlicita modulusa elasticnosti: E (nizi modulus) i S (high modulus fiberglass).
Kada uzmete dobro dizajniran fiberglas stap ili blank u ruku, primeticete razliku u odnosu na grafit. Stap je znatno debljeg precnika, ali jako tankih, cesto skoro prozirnih zidova. U zavisnosti od tejpera (profila suzavanja), najbolji glass stapovi ce imati prilicno tanke vrhove, ali cesto nesto deblje od grafitnih stapova. Masa blanka ce biti veca od grafitnog, ali svakako manja od bambus musicarca. Svaki ljubitelj bambusa ce vam reci da ta dodatna masa zapravo stvara magicnu akciju koju tradicionalni musicari na salmonidnim vodama toliko vole i cene. U tome ima puno logike. Fiberglas ce vam pruziti taj “bamboo-like feel” bez visoke cene i brige oko rukovanja. Nesto veca masa vrha zapravo pospesuje zabacaje na kracim distancama na kojima je prezentacija muve bitna. Fiberglasom je neuporedivo lakse izvoditi kotrljajuce zabacaje od vecine grafitnih stapova-izmisljen je za njih, kao i za vode sa puno okolnog rastinja. Provedite par sati sa fiberglas stapom na omiljenom potoku-imacete osecaj da ste sreli starog prijatelja. Ako je stap dobro dizajniran, vrh ce mu imati dobru preciznost. Tzv. damping ce biti nesto sporiji od grafita, ali dobar glass nece imati sinusoidne vibracije i nestabilan vrh. Lose dizajniran glass ima neprecizan vrh, a za prakticne svrhe treba izbegavati najranije modele od punog fiberglasa. Fiberglas blankove odlikuje mekani vrh, sto je zeljena osobina medju lovcima na vece ribe, koji koriste tanke predveze i male muve.
Glass briljira kao material u izradi kracih stapova jer omogucuje dobar fleksibilitet. Svako ko je cesto koristio kratke grafitne stapove (ispod 7’) shvatio je da su mnogo redji (i naravno skuplji) izuzetno dizajnirani kratki modeli u poredjenju sa duzim. Prosecan kratki grafitni stap ce cesto bolje raditi sa strunom za broj tezom. Ovo nikada nije problem sa fiberglasom. Jos nisam nasao kratak grafitni stap koji ce parirati kvalitetnom kratkom glass stapu. Upravo duzina i lakoca su osobine u kojima grafit ima veliku prednost. Ali za zahteve lova na manjim vodama ovo nisu presudne karakteristike, jer je razlika u masama prilicno mala kada imate u ruci stap od 7 fita. Zbog mekse akcije, glass po mom licnom misljenju pruza neuporedivo uzbudljiviju borbu sa ribom. Prosecna pastrmka savija lagani stap na pola. Fiberglas blank ima snagu u donjem delu, jer je znatno siri od slicnog grafitnog. Zbog svoje otpornosti se fiberglas i danas koristi kao pozeljan material za big game konvencionalne stapove.
Fiberglas se pokazao kao dobar materijal za musicarske stapove do 8 fita, mada ima ljubitelja koji koriste i duze. Za sada ga ne bih koristio u ribolovu gde konstantno treba bacati vrlo daleko, ali imam u planu eksperiment sa duzim, laksim stapom, pa cemo videti kako ce se pokazati… Jedan musicarski autor je skoro izjavio da u doba kada su ljudi koristili glass nije bilo povreda izazvanih repetitivnim bacanjem-stapovi su bili meksi, nisu zahtevali agresivnije zamahe da bi se “punili” energijom, a i bacaci su bili opusteniji i dozvoljavali da stap odradi svoj posao.
Novi trend u dizajniranju grafitnih stapova je da se ide sto nize sa brojem strune da bi se dobila delikatnost-cak do Sageove duple nule. Fiberglas 2 ili 3wt ce imati meksi vrh od bilo kog grafita, jer je tzv. low-power material ali zato izuzetno izdrzljiv.
Na kraju, mnogo zavisi od licne filosofije. Stapovi od fiberglasa su prakticne alatke za slatkovodno pecanje na normalnim distancama. Bacanje je deo ribolova, dok je za mnoge bacace/takmicare ribolov manje interesantan. Danasnji trend na zapadu je da se stapovi ocenjuju na parkingu pored musicarske radnje, umesto na vodi. Ljudima je bitnije da bace dalje nego da sami provale koliko im stap odgovara u tipu musicarenja koje ih interesuje. Kompanije guraju taj trend, jer se dobro prodaje.
Ako lovite polako, smireno i u ZEN fazonu na manjim vodama, glass je za vas. Japanci, tehnoloski jako napredna nacija, za tradicionalni lov pastrmke na malim vodama obozavaju glass i danas izradjuju neke od najfinijih fiberglas stapova za musicarenje na svetu. Ako ste minimalista koji voli pecanje po najvecim vukojebinama-glass je za vas, jer trpi padove bolje nego bilo koji grafit. Otporan je na udarce otezanim nimfama i Clouser strimerima. Ako vam je neophodan duzi stap i lovite na otvorenim terenima, bacate cesto tezim stapovima velike muve (velika reka, jezero, more), tu je uvek dobri ”stari” ili najnoviji grafit.
-----------------------------------------------------------
Par reci o savremenim proizvodjacima fiberglas stapova i blankova iz USA, uz komentare…
Lamiglas-povoljne cene i puno konfiguracija visedelnih E glass blankova. Nova Spring Creek serija (braon blank) ima nesto brze akcije od starije Honey Glass (zuti blank). Stara Honey Glass serija je nesto brza u visedelnim (do 6 delova) nego u dvodelnim konfiguracijama. Moj omiljeni blank iz ove serije je 7’6” 4wt-zavrsavao mi je posao ovog leta na vodama male do srednje velicine. Sjajan odnos cena/kvalitet. 7’ 3wt je izvanredan “midge” stap, kao i jos kraci 6’6” 3wt.
McFarland-blankovi su do $200, stapovi znatno skuplji. Sjajan high-end dizajn u E fiberglasu, proizvodjac blankova verovatno Lamiglas (tajna). Njegov Dry Fly Taper ce se dopasti onima koji vole malo brze stapove. Lepa karamel boja blanka sa belim spigotima-vrlo sexy.
Steffen-cene slicne McFarlandu. Radi stapove u svim konfiguracijama, iskljucivo od S fiberglasa. Moderna klasika i vrhunska izrada blankova. Kao i McFarland, uradice specifican blank po vasoj zelji. Braon spiralni fiberglas.
Diamondback-jos jedan proizvodjac S glass stapova i blankova. Ljubitelji duzih stapova jako cene trodelni 8’6” 4wt. Crni fiberglas.
T&T-najskuplji blankovi i stapovi iz ganc nove Heirloom serije. Nemam iskustva sa njima, ali oni koji imaju kazu da je za te pare mozda bolje uzeti neki od prethodna tri proizvodjaca. Zeleni fiberglas blankovi i verovatno jak kolekcionarski potencijal.
Hardy Perfection (samo stapovi)-mogu se naci jos uvek po nesto snizenoj ceni, ali su relativno skupi za fiberglas. Trula visnja blankovi i vrhunska izrada.
Scott-Fibertouch serija, nesto brzi stapovi od vecine konkurentnih fiberglas modela ostalih kompanija. Za stare Scott stapove (San Francisco period, 1970-te) kolekcionari placaju debele pare i kategoricki tvrde da su superiorniji od novih.
Ako ne marite polovne stapove (a fiberglas je otporan), za cenu jednog high-end grafitnog mozete nabaviti arsenal glass stapova. Fenwick glass stapovi se mogu naci po povoljnim cenama na Ebay-u, ali i medju njima ima izuzetaka kojima kolekcionari nabijaju cene. Postoji masa manje poznatih ‘vintage’ stapova, medju kojima se cesto krije po neki dragulj (kompanije Heddon, SIlaflex, Berkley, Actionglass, itd).
