Gradac, reka snova
- Začetnik teme Santa
- Datum pokretanja
I tada je bio prelep, sa neuporedivo više ribe od bilo koje druge pastrmske vode u Srbiji. Tok se pomalo menjao velikim vodama, ali ne previše, najviše se promenio 2014. godine posle onih poplava.Strelac je napisao(la):
Režim ribolova je bio drugačiji, pecalo se sreda, subota, nedelja i državni praznik uz kupovinu dnevne dozvole. Bilo je dozvoljeno odneti do 3 ribe preko 25cm dužine do korena repa. Pokojni Vlada Dorošenko je bio čuvar, i svakako najzaslužniji za solidno stanje ribljeg fonda po mom skromnom mišljenju. Obzirom da se riba nosila bilo je moguće uhvatiti jako puno sitnih riba, i gotovo uvek poneku preko25cm, ali ni blizu nije bilo tako jednostavno uloviti krupnu ribu kao poslednjih godina... Najveća riba koju sam ja tada ulovio imala je 41cm do korena repa i preko 45cm ukupne dužine.
Naravno, lipljena nije bilo. Kalifornijska pastrmka poneka u donjem toku ispod Degurića brane (mislim da Vlada Pače tada nije držao ribnjak) i čini mi se da sam češće viđao vidre nego danas. Mislim da je i peševa bilo mnogo više...
Sve u svemu bio je "reka snova" i tada kao što je i sada
PROTA71
Hero member
- Učlanjen(a)
- 26.12.2007.
- Poruke
- 2.003
- Broj reagovanja
- 75
Tihi83 je napisao(la):
ETIČKI KODEKS LOVACA SRBIJE
Kodeks o ponašanju lovaca
Lov je najstarija delatnost čoveka koja se oblikovala kroz istoriju, od prvobitne zajednice do današnjeg dana. Lov je oblikovao odnose među ljudima, uređivao ih i usmeravao u njihovim zajednicama u nepisane društvene norme. U evoluciji čoveka najduži deo pripada stvaranju lovačke kulture koja se razvijala od praistorije sve do prvih zemljoradničkih kultura na našoj planeti. Kroz istoriju čovečanstva, lovstvo je bilo sastavni deo svakodnevnih društvenih odnosa i odraz opšteg kulturnog pravca. Zato su u svetu, prostorno i vremenski, oblikovane različite lovačke etičke norme.
Kroz istoriju ljudske zajednice nastajala su, razvijala se i poštovala nepisana pravila koja su uređivala lov, pravo na plen, odnose među lovcima i odnose lovaca prema divljači. To nasleđe i nepisanu kulturnu tradiciju treba čuvati i upotpunjavati novim normama, koje je donelo vreme ekoloških nevolja i preteće ugroženosti prirode, čiji su sastavni deo čovek i divljač.
Kroz istoriju, lovišta u Srbiji su bila na raskrsnici istočnih, balkanskih i zapadnih kultura. Ipak, naše današnje lovstvo se oblikovalo, pre svega, pod uticajem istočnobalkanskog lovstva. Zasnovan na toj tradiciji, nastao je naš etički kodeks -Kodeks lovaca Srbije, koji određuje prirodna i moralna pravila kao i odnose između prava i dužnosti u lovstvu.
Aktivnosti lovaca u prirodi i u lovu odvijaju se svaki put u drugačijim prilikama, koje najčešće nije moguće predvideti zbog terena, vremenskih prilika, ponašanja divljači ili lovaca i drugih ljudi kao i drugih nepredvidivih okolnosti.
Zato lovac treba da bude spreman da odlučuje i u nepredvidivim okolnostima, vanrednim prilikama i pri neuobičajenom razvoju događaja, samostalno i odgovorno, prema svojoj savesti i uvek u skladu sa normama Kodeksa lovaca Srbije.
Nadzor države i javnosti nad lovom je otežan zbog same prirode lova, jer se po pravilu uspešno lovi samo u samoći, tiho i neopaženo. U lovu su odlučujući neposredni odnosi lovca prema divljači, koji su bez posrednika i bez neposrednog nadzora drugih osoba, što je još izrazitije kod pojedinačnog lova. Zato je najvažnija puna lična odgovornost svakog lovca za sopstveno ponašanje prema prirodi, divljači i drugim divljim životinjama, vlasnicima zemljišta i šuma i raznim posetiocima prirode.
Lovci Srbije poštuju prirodu. Uvažavajući načela trajnog korišćenja prirode i trajnog razvoja društva, omogućava se uravnotežen razvoj koji zadovoljava naše sadašnje potrebe i ne ugrožava mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje.
U savremenom društvu mišljenja o lovcima su protivrečna i ponekad zbunjujuća. Zbog otuđenosti gradskih ljudi od prirode i sve veće ugroženosti prirode, odnosi između lovaca i divljači, time i između čoveka i prirode, su naročito osetljivi. Mogućnost zloupotrebe moći čoveka i lovca, znanja i tehnologije, koja može štetiti prirodi i divljači, stalno raste. Sve to opravdava i traži od lovstva viša etička merila nego što su bila ikada ranije, u dugoj istoriji ljudske zajednice i lovstva.
Lovačke organizacije i lovci dužni su da neguju lovnu kulturu, lovačke običaje i navike, koji su sastavni deo našeg identiteta. Treba da sačuvamo tradicionalne moralne vrednosti, da širimo i jačamo narodnu svest i brigu o zaštiti prirode.
Uvod
Član 1.
Kodeks je putokaz i oslonac lovačkoj savesti za moralno ponašanje i za odnose lovaca i lovačkih organizacija prema:
- prirodi,
- divljači i drugim životinjama,
- lovačkom oružju i opremi,
- društvenoj sredini,
- lovačkim drugovima,
- lovačkim psima.
Odnos lovaca prema prirodi
Član 2.
Lovac poštuje načelo trajnosti korišćenja prirode i tim načelom se rukovodi u svom redovnom radu, lovu i svim drugim aktivnostima u slobodnom vremenu.
U oblasti lovstva lovac uvek zastupa i svojim stručnim i fizičkim sposobnostima ostvaruje načela trajnog korišćenja prirode:
- aktivnom zaštitom životne sredine, staništa divljači i drugih divljih životinja,
- po prirodu štetne i protivzakonite aktivnosti koje ugrožavaju životnu sredinu divljači, blagovremeno prijavljuje upravi lovačke organizacije,
- pri opaženom zagađivanju ili odlaganju otrovnih i opasnih materija, obezbeđuje dokaze i na vreme obaveštava nadležne službe.
Član 3.
Lovačke organizacije poštuju i ostvaruju načelo trajnosti korišćenja prirode:
- planiranjem i vršenjem aktivne zaštite prirode i staništa divljači i drugih divljih životinja,
- uzgajanjem divljači, koje je u skladu sa trajnim korišćenjem prirode i njenom
zaštitom,
- racionalnim korišćenjem divljači, ostvarivanjem odstrela divljači po polnoj i starosnoj strukturi koji je uravnotežen sa prirastom.
Član 4.
Upravljanje lovištem treba da bude brižno, zasnovano na načelu dobrog gazdovanja, tako da se prihod ne ostvaruje na štetu trajnosti, zaštite prirode ili zaštite divljači.
Ostvarene prihode u upravljanju lovištem neophodno je vraćati u lovište, kroz ulaganje u zaštitu, gajenje divljači i zaštitu prirode.
Član 5.
Lovac se u prirodi i u lovištu kreće na način koji ne uznemirava divljač i druge divlje životinje.
Kretanje, zadržavanje i boravak lovca u prirodi i u lovištu ne sme štetiti prirodi.
Lovac i divljač
Član 6.
Lovac se ponaša prema živoj ili mrtvoj divljači humano i sa poštovanjem, u skladu sa stručnim pravilima.
Član 7.
U odnosima lovca prema divljači neophodna je etička samokontrola. U lovu najpre treba prosuditi šta smemo, a ne šta možemo činiti.
Član 8.
Divljač nije dozvoljeno otuđivati iz životne sredine. Lovci su dužni da oslobode uhvaćenu divljač, da spreče hvatanje divljači, uzimanje mladunaca ili jaja divljači sa ciljem držanja u zarobljeništvu. Lovci mogu da učestvuju u hvatanju divljači za potrebe naučnih istraživanja i spašavajući divljač od elementarnih i drugih nepogoda.
Član 9.
Lovac u javnosti čuva podatke o lokaciji gnezda, brloga, mladunaca i zimovališta i na taj način štiti divljač i mirne zone divljači.
Član 10.
Lovac ne sme pristati, dopustiti ili učestvovati u mučenju ili drugom neljudskom ponašanju prema divljači i drugim životinjama. Lovac treba da olakša muku divljači, ako se to dogodi. Poštujući divljač, lovac treba da spreči svaki ponižavajući odnos prema živoj ili mrtvoj divljači.
Član 11.
U lovu, lovac je lično i moralno odgovoran za poštovanje lovačkih etičkih normi, za stručne odluke i razborit odnos prema divljači. Lovac treba uvek da lovi lovački ispravno i pri tome treba da kontroliše sam sebe.
Lovac ne sme zloupotrebljavati nevolje divljači u prirodnim nepogodama, teškim vremenskim prilikama i pri nezgodama već treba, prema svojim mogućnostima, da spreči i olakša nevolje divljači.
U lovu, kada se lovac dvoumi o pravilnoj odluci, uvek odlučuje u korist divljači.
Član 12.
Lovac rukuje lovačkim oružjem brižno i sa punom ličnom odgovornošću za sigurnost, u skladu sa zakonom.
Pre svakog hica lovac mora sa puno ogovornosti prosuditi opravdanost hica, po načelima bezbednosti i lovačke ispravnosti.
Član 13.
Lovac u lovu brine o svojoj i bezbednosti drugih učesnika, pre i za vreme lova ne konzumira alkohol, vodi računa o kretanju u lovištu, rastojanju od dugih lovaca i pravcu pucanja na divljač.
Član 14.
Lovac nikada ne puca ako mu vidik nije čist, niti puca na divljač ispred drugog lovca.
Lovac puca na sitnu dlakavu divljač samo kada je ona u pokretu, na pernatu divljač samo kada je u letu i to ne u jato već samo u jasno izdvojenu jedinku.
Lovac puca na krupnu divljač samo kada je ona na nogama i u mirovanju, osim divlje svinje.
Član 15.
Nije lovački pucati preblizu niti predaleko, a na krupnu divljač u glavu ili stražnjicu.
Prilikom ranjavanja divljači, lovci prvo pronalaze ranjenu divljač, a tek potom nastavljaju lov.
Član 16.
Sitna i pernata divljač pripada lovcu koji je na tu divljač poslednji pucao, a trofej krupne divljači pripada lovcu koji je divljač prvi ranio.
Lovac u lovu, posle pucanja, nikada ne uzvikuje “moj je”, kada divljač padne.
Član 17.
Lovac u lovu ne sme uloviti više divljači od broja koji je odredio domaćin lova.
Lovinu iz zajedničkog lova učesnicima deli domaćin lova, bez obzira ko je koju divljač ulovio. Lovac ne bira ulovljenu divljač i ne traži od domaćina lovinu za lica koja nisu učestvovala u lovu.
Član 18.
Lovac neće učestvovati u lovu i ostalim aktivnostima, ako po svojoj savesti proceni da nisu uzeta u obzir i nisu poštovana moralna načela ili zakonske odredbe. U teškim trenucima potrebno mu je prisustvo duha i lično razumno rasuđivanje.
Lovac i lovačko oružje i oprema
Član 19.
Lovac svoje oružje i opremu održava uvek u ispravnom stanjwu.
Lovac u lov ide uredan i sa ispravnim oružjem i opremom.
Oružje i municiju lovac vadi iz futrole ili kutije, tek kada stigne na mesto početka lova.
Lovac za vreme priprema za lov, pauze u lovu i svakog okupljanja lovaca, oružje drži prelomljeno odnosno ispražnjeno. U toku lova i kada puni ili prazni pušku, lovac ne sme držati pušku okrenutu prema drugim licima.
Lovac u lovu nikada ne pozajmljuje municiju od drugog lovca.
Član 20.
Lovac svoju pripadnost lovačkoj organizaciji, obeležava i nošenjem lovačke odeće, svečane u svečanim prilikama i terenske za lov.
Lovac u lovu nikada ne nosi uniforme, vojne, policijske, vatrogasne i dr. niti maskirna odela.
Lovac, u grupnom lovu, mora imati obeležavajuću traku na kapi, kapu, ili obeležje na ramenom delu lovačkog prsluka ili jakne, jarke, uočljive boje.
Odnos lovaca prema društvenoj sredini
Član 21.
Lovac treba da bude časna ličnost, primernog ponašanja, sa odgovornim odnosom prema prirodi, divljači, društvenoj sredini, prema vlasnicima i korisnicima zemljišta ili šuma i prema svojim lovačkim drugovima.
Svojim vladanjem i odnosom lovac treba u svojoj društvenoj sredini da se stara za sopstveni ugled i ugled lovačke organizacije.
Lovac treba da bude moralno nezavisan od svog socijalnog položaja i od prilika u društvenoj sredini.
Član 22.
Lovačke organizacije, zajedno sa drugim srodnim organizacijama, školama i nadležnim službama, obavljaju informativnu i obrazovnu delatnost u cilju zaštite prirode, životne sredine i divljih životinja.
Učestvovanje lovačkih organizacija i pojedinačno lovaca sa korisnicima i vlasnicima zemljišta, šuma i voda mora biti korektno, jer je to sastavni deo aktivne zaštite divljači i životne sredine. Stručan, neposredni rad na terenu, poljima i šumama, odlučujuće utiče na zaštitu i očuvanje divljači.
Učestvovanje sa drugim korisnicima prirodnog prostora mora biti ravnopravno i zasnovano na načelu, da je lov sastavni deo trajnog korišćenja prirode. U spornim situacijama lovci podržavaju i obezbeđuju zaštitu prirode i prava divljači.
Član 23.
Lovci u svojim nastupima i na izložbama promovišu zaštitu prirode i divljači, kulturno predanje, tradiciju, moralne norme i lovačke običaje i navike.
Trofeje divljači izlažemo i za stručnu javnost, kao pokazatelje prirodnog potencijala lovišta, naslednih osobina divljači i kao merilo uspešnosti uzgoja divljači.
Lov i ulov divljači su lični i intimni, jer se odnose samo na divljač i lovca i zato ne spadaju u javnost.
Član 24.
U odnosu na radikalne stavove aktivista za zaštitu životinja, koji nastupaju sa anarhičnim metodama i zalažu se za zabranu svakog lova, lovci i lovačke organizacije nastupaju javno, sa argumentima trajnog korišćenja prirode, ističući važnost poštovanja odredbi Kodeksa lovaca Srbije.
U odnosu na stavove korisnika i vlasnika poljoprivrednog zemljišta ili šuma, koji se zalažu za prekomerne odstrele, koji bi značili ugrožavanje opstanka vrsta divljači, lovci i lovačke organizacije deluju stručnim argumentima i javno. Lovci sarađuju sa organizacijama koje se bave zaštitom prirode.
Lovci zastupaju i dokazuju valjanost svojih gledišta argumentovano, ne ugrožavajući prava onih koji drugačije misle.
Lovci uvek treba da imaju na umu, da su važan segment društva i da javnost i zajednica očekuju od njih adekvatan doprinos opštem napretku i blagostanju.
Član 25.
Lovci i lovačke organizacije uvažavaju rezultate istraživanja u lovstvu, na području zaštite prirode i divljači, kao i rezultate istraživanja drugih struka i primenjuju ih u donošenju odluka i stručnom radu.
Lovac doprinosi radu stručnih i naučno-istraživačkih organizacija, dajući korisne informacije o stanju i promenama divljači i životne sredine.
Lovac i lovačka organizacija učestvuju prilikom ustanovljavanja i uređenja staništa za životinje.
Član 26.
Lovac odstreljuje pse i mačke lutalica u skladu sa važećim propisima.
Lovac može da odbije učešće u uništavanju domaćih životinja i ako ga zamoli vlasnik ili takav zahtev uputi bilo ko drugi.
Međusobni odnosi lovaca
Član 27.
Lovac se prema drugim lovcima ponaša onako, kako bi želeo da se drugi lovci ponašaju prema njemu.
Član 28.
Lovci su međusobno lovački drugovi, bez obzira na naciju, veru, rasu, društvenu ulogu i položaj ili političko opredeljenje.
Lovac je prema lovačkim drugovima pošten i ne sme dopustiti da materijalna korist utiče na njegov odnos prema drugim lovcima i divljači.
Lovački drugovi međusobno ravnopravno učestvuju i pomažu se u lovištu i u društvenoj sredini.
Lovac je dužan da redovno i stalno usavršava stručno znanje. Svoje znanje i iskustva lovci prenose na mlađe lovce, koji treba da poštuju iskusne i ugledne lovce i da uvažavaju njihove savete.
Član 29.
Lovci su obavezni da poštuju i štite svoju lovačku organizaciju.
Lovci treba da jačaju ugled, čast i dostojanstvo lovstva, i da izbegavaju radnje zbog kojih bi se u javnosti smanjio ugled lovstva.
U svom ophođenju, lovac mora voditi računa o ličnom ponašanju u skladu sa načelima etike i Kodeksa lovaca Srbije, tako da jača ugled lovaca i lovačke organizacije.
Lovci treba da budu otvorenog srca i dobronamerni. Ne treba da zlonamerno kritikuju mišljenja drugih lovaca. Informacije na osnovu kojih lovci odlučuju ili čine, treba da budu istinite, a izjave ne smeju biti lažne i zavaravajuće. Ako se pokaže da su se ponašali pogrešno, treba da se uvređenom i javnosti izvine.
Lovačke priče mogu učiniti veselijim društvene susrete, a ipak ne smeju biti nikada uvredljive i štetiti ugledu lovaca i lovačke organizacije.
Član 30.
Lovci su dužni da brane čast, ponos i plemenitu lovačku tradiciju. Bez oklevanja treba sami da razotkriju nezakonitosti ili nemoralno ponašanje svojih drugova i drugih lica, ako se stvar odnosi na divljač, zaštitu prirode ili lovstvo.
Lovac ne treba da se povezuje i podržava osobe ili postupke koji su suprotni moralnim standardima ili zakonu, koji mogu ugroziti prirodu, divljač, genetsku raznovrsnost, ekološku ravnotežu ili su predmet drugih interesa, koji nisu plemeniti i u skladu sa strukom.
Zabranjeno je postupati na način koji vređa, dovodi u pitanje čast ili baca mrlju na stručnost lovca, uključujući političke, socijalne, ekonomske ili pritiske administrativne prirode.
U svakom slučaju, lovac mora sam prosuđivati o svom delovanju i mogućim posledicama po prirodu, divljač i lovstvo.
Član 31.
Lovac u lov nikada ne ide nepozvan, ne nudi se da ga pozovu i kao gost ne vodi druge, nepozvane, lovce. Bez odobrenja domaćina lova, lovac gost ne vodi svog lovačkog psa.
Lovac i pas
Član 32.
Lovački pas treba da bude svakom lovcu lovački drug i saradnik.
Član 33.
Lovačkog psa treba obučiti i dresirati, tako da se osposobi za zahtevne zadatke u lovištu, ponašanje u porodici i lovačkom društvu.
Član 34.
Vlasnik je odgovoran da svom psu obezbedi zdravstvenu zaštitu, odgovarajući smeštaj i mogućnost kretanja.
Vlasnik treba svakog dana da obezbedi svom psu svežu vodu i odgovarajući obrok hrane.
Lovački pas je lovački drug svom vlasniku i treba da bude što više sa njim (u lovu i u slobodno vreme), a ne usamljen i zatvoren.
Ostarelim lovačkim psima vlasnik obezbeđuje mirnu starost, sigurnost i potrebnu negu.
Član 35.
Lovac, za lov i rasplod, koristi rasne obučene i zdrave lovačke pse, koji imaju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu).
Član 36.
Lovac je odgovoran za osposobljenost i ponašanje lovačkog psa u lovu.
Lovac ne sme zlostavljati psa zbog učinjene greške u lovu.
Lovački pas je važan lovčev pomoćnik u lovu, kako vlasniku tako i onim lovcima koji nemaju psa, koji su dužni da se prema psu ponašaju kao da je njihov.
Po uspešnom lovu i u slučaju kada pas nađe odstreljenu divljač, psa treba pohvaliti i nagraditi.
Nadzor nad sprovođenjem
Član 37.
Nadzor nad sprovođenjem odredbi Kodeksa lovaca Srbije vrši Sud časti Saveza.
Član 38.
Sud časti Saveza, pored nadležnosti utvrđenih Statutom Saveza, obavlja i sledeće poslove:
- daje tumačenja Kodeksa lovaca Srbije,
- rešava i ocenjuje da li su pojedinačna postupanja u skladu sa Kodeksom lovaca Srbije,
- ostale poslove utvrđene Kodeksom lovaca Srbije.
Član 39.
Lovac ili lovačka organizacija koja bi se našla u teškoćama, jer je uvažavala načela Kodeksa lovaca Srbije, dobiće podršku Suda časti Saveza, drugih lovaca i lovačkih organizacija.
Član 40.
Sud časti Saveza upoznaje stručnu i širu javnost o svojim odlukama.
Završne odredbe
Član 41.
Sastavni deo Kodeksa lovaca Srbije je molitva za lov, kao zakletva lovaca Srbije, koju na svečan način daje svaki lovac.
Član 42.
Poznavanje Kodeksa lovaca Srbije i zakletve –molitve, sastavni je deo obrazovanja lovaca i sadržano je u ispitima lovstva na svim nivoima.
Član 43.
Kodeks lovaca Srbije stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u zvaničnom glasilu Lovačkog saveza Srbije.
A
Aleksandar993
Guest
Proto, a gde je pečat? [emoji23] [emoji23] [emoji23]
Sent from my HTC One using Tapatalk
Sent from my HTC One using Tapatalk
Brko ''pecat'' je u nasim glavama. E sad sto nema coveka koji nekada nije zaboravio da ga lupi to je vec druga stvar, zato I ne osudjujem tudje postupke A sad malo o Gradcu smorio me ovaj Oholi da je bar uhvatio neku ribu preko 30cm pa da se kurci ovako djoka. Mita je u pravu pecalo se 3 dana nedeljno I uvek se znalo ko je na void I ko peca I pre popcetka pecanja. Dorosenko je bio cuvar. Sledi tekst o Gradcu pre ovih godina koje Mita spominje. Iz ocevih prica sam skontao da je to bilo totalno drugacije, I nije bas bilo sve tako svetlo. ( ISPOD SU KOMENTARI LJUDI IZ VALJEVA KOJI SU POSECIVALI GRADAC U TO VREME-ima bas cudnih situacija )
Gradac, nekad i sad
Stevan Apostolović, Beograd
Gradac, nekad i sad
Stevan Apostolović, Beograd
U davna vremena (pre 50 i 60 godina) pisao sam o ovoj reci i navodio činjenice koje reku Gradac dovode do uništenja. Baš tako, do uništenja.
Još davno, kada sam bio dečak a onda i mladić, susretao sam u Gadcu ekipe Saveznog hidrotereološkog zavoda kako mere količinu vode u reci, tj. proticaj rečne struje u jedinici vremena. Sećam se da je tada u letnje vreme prosečan proticaj bio oko 5 m3/sec. To je takva količina vode da se neoprezna osoba može lako da udavi.
Međutim, u poslednjih 30, 20 i 10 godina Gradac je postao potpuno degradirana reka, sa prosečnim vodenim proticajem za oko sedam puta manjim u poređenju sa podacima od pre pola veka i više. Sada je oko 0,7 m3/sec, što predstavlja pravu katastrofu. Ranije su se građani Valjeva kupali u Gradcu na nekoliko kupališta. Letos sam u Gradcu, naspram kuće Novakovića, ugledao decu kako od oblutaka prave branu ne bi li dobili mali vir za kupanje u kome može jednovremeno da se okupa dvoje-troje dece!
Ranije, mislim na vreme od pre pola veka, u Gradcu su lovljene potočne pastrmke i od preko tri kilograma. Mislim da ih sada u toj reci nema težih od 150 – 200 grama.
Ribolovni klub „Kolubara” je za mušičare, ribolovce koji love pastrmke u Gradcu, nabavljao veštačke mušice. To se radilo preko blagajnika kluba Branka Tatalovića. Pojedinci, pa i ja direktno smo se obraćali najboljem proizvođaču veštačkih mušica u tadašnjoj Jugoslaviji, advokatu Rikardu Hafneru iz Osijeka, koji je naručene mušice slao po relativno niskoj ceni.
Lovilo se na crvenog prelca, na zelenog prelca, na zlatovku, pa zatim na crnog mrava. U Gradcu je uvek najbolje uspehe u lovu na pastrmke pokazivala bosankska mušica zvana brljak. Tada su se po količini ulova i vraćanju ulovljene ribe u reku, po korektnosti i znanju, izdvajali „mušičari” Miladin Vasić i Anton Mešiček.
Pojedinci su se prema lepotama reke Gradac i priobalja a zatim klisuri odnosili krajnje nehumano. Lovili su pastrmke na nedozvoljen način. A jedna grupa iz Tešnjara je mrežom „zagažanj”, nabavljenom u Turskoj, harala u reci i to uvek predveče. Poneli bi šator i postavili ga pored reke kao da žele tu da logoruju a onda su iz Gradca odnosili desetine kilograma ulovljene pastrmke. Osnovana je i čuvarska služba. Javilo se nekoliko ribolovaca ali su oni brzo odustajali od čuvanja reke zbog ozbiljnih pretnji upućenih od lovokradica. Godinama sam, koliko sam mogao, intervenisao u ribokrađama. Imao sam svake godine pismeno ovlašćenje za taj neplaćeni posao.
Treba reći i to da je lovostaj bio od 31. oktobra do 1. marta. Mnogi nesavesni ribolovci nalazili su se u lovu na Gradcu preko cele godine.
Godine su prolazile, Gradac je bivao sve manji, pastrmke su nemilosrdno lovljene na sve načine. Pravilo koje velika većina nije uvažavala je bilo da se u gornjem delu reke, od betonske brane u Deguriću do izvora, osim veštačke mušice nije smeo da upotrebi bilo koji mamac pa ni blinker. Međutim, lovilo se i na gliste i na skakavce pa i mrežama!
Evo glavnih razloga što je ovakva predivna pastrmska reka propala:
Dugi niz godina uništavane su šume, od Gradca do Drine. A one su održavale vlažnost i višak vode posle kiša i otapanja snega. Ta voda je preko leta oticala u reku.
Podignuto je nekoliko građevinskih objekata uz obalu, pa i velika zgrada kod Šarenog platna gde izletnici jedu, piju i noćivaju. Nigde kanalizacije, prostora za odlaganje smeća. A godinama se govorilo i pisalo da je Gradac najčistija reka u Srbiji i da se iz njega može piti voda bez ikakve opasnosti po zdravlje.
Nekontrolisano vađenje peska i šljunka i nekažnjavanje počinilaca tih zabranjenih načina bogaćenja.
Možda je najveći promašaj izgradnja betonske brane na samom ulasku u Valjevo, sa užičke strane. Pre podizanja ove glomazne, nepotrebne i štetne grdosije u celoj toj okolini je bilo mnoštvo veverica. Bilo je i vedri i mnogo raznih ptica. Podizanje tog betonskog kolosa je razjurilo sve što je živo. Sada brana služi za prikupljanje mulja i nečistoće.
U listu „Napred” od 26. septembra 1997. godine pročitao sam vest „Galopom uz kanjon”. Malo je falilo da se onesvestim i da zaplačem. Saznao sam da je u Valjevu osnovan konjički klub „Degurić”, čiji je glavni poligon za galopiranje tok Gradca. Kakav se pomor riba, rakova, planktona i drugih živih stvorova u reci na ovakav način učini?!
Pre više od 50 godina organizovao sam tri puta nabavku mlađi pastrmke iz mrestilišta kod Ivanjice po oko 15.000 komada. Kamionom se stizalo do blizu izvora reke, preko Lelića i Bogatića. Onda smo kofama, nas nekoliko mušičara, raznosili mlađ u nekoliko virova počev od izvora pa prema bogatićkoj i Mujinoj vodenici.
I još nešto, zanimljivo. Više od 20 godina Bajina Bašta se ponosi time što ima najkraću reku u Srbiji koja je duga oko 400 metara a uliva se u Drinu vodopadom. Mnogi građani i ribolovci iz Valjeva ne znaju da je do pre oko 20 godina tekla u Gradac, kao njegova desna pritoka, reka Prskavac sa ne malo vode, otprilike 200 do 300 litara u sekundi. Ne znam čijom voljom je izvor Prskavac kaptiran za potrebe sela Brangović i još nekih sela u tom okruženju čime je napravljena ogromna greška.
KOMENTARI:
Боже Господе да ли смо ми уопште нормални кад што се очувања природе тиче увек констатујемо да је на тој насушној потреби боље рађено некад него сад. Па да ли ми то напредујемо или назадијемо, пре ће бити да се о овом другом ради. Нажалост! Ако је за утеху исто је тако а можда и још горе са нашом некад најчистијом реком Дрином коју је ѕа станиште одабрала дринска лепотица младица, највећа пастрмска риба која као магнет привлачи или је привлачила заљубљенике у пастрмски рболов из целог света! И овде у Подрињу се песак и шљунак, то прироно и опште добро, неконтролисано арче и на тај начин девастира се станиште риба и ловне дивљачи а да држава скоро ништа и не предузима, без обзира на учестале вапаје риболоваца и ловаца!Каква је то заштита животне средине,молим! Добар вам је овај текст господине Апостоловићу!
Јован С. Илић | 6.06.2011 u 13:19
Postovani. Sta reci za Gradac, reku koja ostavlja jednu od zasigurno najlepsih uspomena na mladost provedenu na njoj.Kao dete, mastao sam da ulovim neku od predivnih pastrmki.Secam se dana kada je Gradac bio pun kupaca, na livadicama se igrao fudbal, a jata velikih klenova po nekoliko kilograma su bila u svakom viru.Rakova je bilo da nisi mogao ostaviti kesu sa hranom da se hladi u reku.Lovilo se ,mislim dva dana u nedelji,maksimalno po tri pastrmke,naravno iskljucivo na vestacki mamac.Ne zelim nikoga da optuzujem ovom prilikom, ali od kada se pojavilo Ekolosko drustvo Gradac, koliko se secam jos 80, sve je nekako nestalo.Nije bilo vise klenova, rakovi su nestali,(ukoliko neko kaze da ih ima, taj zasigurno nije video Gradac pre recimo 85 ).Kanjon reke treba stititi, Eko Gradac,i radi na tom planu koliko je meni poznato, medjutim, po meni pravi izuzetne greske.Naime,vise puta je reka poribljavana iskljucivo pastrmkom, sto mi lici da se u ionako pust tor sa ovcama doda jos vukova.Nekada je reka imala mogucnost cistiti svoje korito od sitnog sljunka, a sada je usled podizanja nekoliko vestackih objekata,u toku, to onemoguceno.Sa druge strane, zabranjeno je uzimati sljunak, sto se moze lako odraditi, naravno kontrolisano.Tako bi se, s vremena na vreme, usled objekata podignutih sa strane coveka pomoglo reci u ciscenju sitnog kamena, u kome je apsolutno onemogucen opstanak sitnim zivotinjskim vrstama.Sto se tice ovog udruzenja, mogu odgovorno reci da organizacijom i radom vise podseca na Udruzenje Musicara reke Gradac, vec na Eko organizaciju.Ja sam aktivno bio prisutan na ovoj reci od 75 do recimo 86 godine, i apsloutno se secam svih aktivnih ribolovaca koji su bacali musicu, ali i onih koji su pecali na pesa, na zalost.Ljudi koji su u udruzenju, bas se i nesecam da su bili aktivni.Mogu naglasiti da su upravo ribolovci iz tog perioda bili najveci zastitnici reke.Potom se pojavilo Eko drustvo, secam se patrole cuvara od kojih je jedan imao Magnum 357 8 incha cev, cev sa poluotvorenom futrolom, niklovan.Isli su namrgodjenih lica i posmatrali moj ranac, u kome sam imao dvogled, neke knjige i hranu...Tada sam sa devojkom,(86-god),tuzno posmatrao "ekipu ribocuvara"...Takodje, pored reke napraviti objekat bez osnovnih higijenskih uslova,...siguran sam da je komentar suvisan.Pozadina drustva su ekonomski i politicki interesi.Proslo je dovoljno vremena da rezultat pokaze nacin rada i ophodjenja pre svega grada Valjeva, te drzave Srbije po pitanju nacionalnih bogatstava, u konkretnom slucaju reke Gradac. Optimizam ne treba gubiti...
Zoran Matic | 4.04.2015 u 19:13
A sad malo o Gradcu smorio me ovaj Oholi da je bar uhvatio neku ribu preko 30cm pa da se kurci ovako djoka. Mita je u pravu pecalo se 3 dana nedeljno I uvek se znalo ko je na void I ko peca I pre popcetka pecanja. Dorosenko je bio cuvar. Sledi tekst o Gradcu pre ovih godina koje Mita spominje. Iz ocevih prica sam skontao da je to bilo totalno drugacije, I nije bas bilo sve tako svetlo. ( ISPOD SU KOMENTARI LJUDI IZ VALJEVA KOJI SU POSECIVALI GRADAC U TO VREME-ima bas cudnih situacija )Gradac, nekad i sad
Stevan Apostolović, Beograd
Gradac, nekad i sad
Stevan Apostolović, Beograd
U davna vremena (pre 50 i 60 godina) pisao sam o ovoj reci i navodio činjenice koje reku Gradac dovode do uništenja. Baš tako, do uništenja.
Još davno, kada sam bio dečak a onda i mladić, susretao sam u Gadcu ekipe Saveznog hidrotereološkog zavoda kako mere količinu vode u reci, tj. proticaj rečne struje u jedinici vremena. Sećam se da je tada u letnje vreme prosečan proticaj bio oko 5 m3/sec. To je takva količina vode da se neoprezna osoba može lako da udavi.
Međutim, u poslednjih 30, 20 i 10 godina Gradac je postao potpuno degradirana reka, sa prosečnim vodenim proticajem za oko sedam puta manjim u poređenju sa podacima od pre pola veka i više. Sada je oko 0,7 m3/sec, što predstavlja pravu katastrofu. Ranije su se građani Valjeva kupali u Gradcu na nekoliko kupališta. Letos sam u Gradcu, naspram kuće Novakovića, ugledao decu kako od oblutaka prave branu ne bi li dobili mali vir za kupanje u kome može jednovremeno da se okupa dvoje-troje dece!
Ranije, mislim na vreme od pre pola veka, u Gradcu su lovljene potočne pastrmke i od preko tri kilograma. Mislim da ih sada u toj reci nema težih od 150 – 200 grama.
Ribolovni klub „Kolubara” je za mušičare, ribolovce koji love pastrmke u Gradcu, nabavljao veštačke mušice. To se radilo preko blagajnika kluba Branka Tatalovića. Pojedinci, pa i ja direktno smo se obraćali najboljem proizvođaču veštačkih mušica u tadašnjoj Jugoslaviji, advokatu Rikardu Hafneru iz Osijeka, koji je naručene mušice slao po relativno niskoj ceni.
Lovilo se na crvenog prelca, na zelenog prelca, na zlatovku, pa zatim na crnog mrava. U Gradcu je uvek najbolje uspehe u lovu na pastrmke pokazivala bosankska mušica zvana brljak. Tada su se po količini ulova i vraćanju ulovljene ribe u reku, po korektnosti i znanju, izdvajali „mušičari” Miladin Vasić i Anton Mešiček.
Pojedinci su se prema lepotama reke Gradac i priobalja a zatim klisuri odnosili krajnje nehumano. Lovili su pastrmke na nedozvoljen način. A jedna grupa iz Tešnjara je mrežom „zagažanj”, nabavljenom u Turskoj, harala u reci i to uvek predveče. Poneli bi šator i postavili ga pored reke kao da žele tu da logoruju a onda su iz Gradca odnosili desetine kilograma ulovljene pastrmke. Osnovana je i čuvarska služba. Javilo se nekoliko ribolovaca ali su oni brzo odustajali od čuvanja reke zbog ozbiljnih pretnji upućenih od lovokradica. Godinama sam, koliko sam mogao, intervenisao u ribokrađama. Imao sam svake godine pismeno ovlašćenje za taj neplaćeni posao.
Treba reći i to da je lovostaj bio od 31. oktobra do 1. marta. Mnogi nesavesni ribolovci nalazili su se u lovu na Gradcu preko cele godine.
Godine su prolazile, Gradac je bivao sve manji, pastrmke su nemilosrdno lovljene na sve načine. Pravilo koje velika većina nije uvažavala je bilo da se u gornjem delu reke, od betonske brane u Deguriću do izvora, osim veštačke mušice nije smeo da upotrebi bilo koji mamac pa ni blinker. Međutim, lovilo se i na gliste i na skakavce pa i mrežama!
Evo glavnih razloga što je ovakva predivna pastrmska reka propala:
Dugi niz godina uništavane su šume, od Gradca do Drine. A one su održavale vlažnost i višak vode posle kiša i otapanja snega. Ta voda je preko leta oticala u reku.
Podignuto je nekoliko građevinskih objekata uz obalu, pa i velika zgrada kod Šarenog platna gde izletnici jedu, piju i noćivaju. Nigde kanalizacije, prostora za odlaganje smeća. A godinama se govorilo i pisalo da je Gradac najčistija reka u Srbiji i da se iz njega može piti voda bez ikakve opasnosti po zdravlje.
Nekontrolisano vađenje peska i šljunka i nekažnjavanje počinilaca tih zabranjenih načina bogaćenja.
Možda je najveći promašaj izgradnja betonske brane na samom ulasku u Valjevo, sa užičke strane. Pre podizanja ove glomazne, nepotrebne i štetne grdosije u celoj toj okolini je bilo mnoštvo veverica. Bilo je i vedri i mnogo raznih ptica. Podizanje tog betonskog kolosa je razjurilo sve što je živo. Sada brana služi za prikupljanje mulja i nečistoće.
U listu „Napred” od 26. septembra 1997. godine pročitao sam vest „Galopom uz kanjon”. Malo je falilo da se onesvestim i da zaplačem. Saznao sam da je u Valjevu osnovan konjički klub „Degurić”, čiji je glavni poligon za galopiranje tok Gradca. Kakav se pomor riba, rakova, planktona i drugih živih stvorova u reci na ovakav način učini?!
Pre više od 50 godina organizovao sam tri puta nabavku mlađi pastrmke iz mrestilišta kod Ivanjice po oko 15.000 komada. Kamionom se stizalo do blizu izvora reke, preko Lelića i Bogatića. Onda smo kofama, nas nekoliko mušičara, raznosili mlađ u nekoliko virova počev od izvora pa prema bogatićkoj i Mujinoj vodenici.
I još nešto, zanimljivo. Više od 20 godina Bajina Bašta se ponosi time što ima najkraću reku u Srbiji koja je duga oko 400 metara a uliva se u Drinu vodopadom. Mnogi građani i ribolovci iz Valjeva ne znaju da je do pre oko 20 godina tekla u Gradac, kao njegova desna pritoka, reka Prskavac sa ne malo vode, otprilike 200 do 300 litara u sekundi. Ne znam čijom voljom je izvor Prskavac kaptiran za potrebe sela Brangović i još nekih sela u tom okruženju čime je napravljena ogromna greška.
KOMENTARI:
Боже Господе да ли смо ми уопште нормални кад што се очувања природе тиче увек констатујемо да је на тој насушној потреби боље рађено некад него сад. Па да ли ми то напредујемо или назадијемо, пре ће бити да се о овом другом ради. Нажалост! Ако је за утеху исто је тако а можда и још горе са нашом некад најчистијом реком Дрином коју је ѕа станиште одабрала дринска лепотица младица, највећа пастрмска риба која као магнет привлачи или је привлачила заљубљенике у пастрмски рболов из целог света! И овде у Подрињу се песак и шљунак, то прироно и опште добро, неконтролисано арче и на тај начин девастира се станиште риба и ловне дивљачи а да држава скоро ништа и не предузима, без обзира на учестале вапаје риболоваца и ловаца!Каква је то заштита животне средине,молим! Добар вам је овај текст господине Апостоловићу!
Јован С. Илић | 6.06.2011 u 13:19
Postovani. Sta reci za Gradac, reku koja ostavlja jednu od zasigurno najlepsih uspomena na mladost provedenu na njoj.Kao dete, mastao sam da ulovim neku od predivnih pastrmki.Secam se dana kada je Gradac bio pun kupaca, na livadicama se igrao fudbal, a jata velikih klenova po nekoliko kilograma su bila u svakom viru.Rakova je bilo da nisi mogao ostaviti kesu sa hranom da se hladi u reku.Lovilo se ,mislim dva dana u nedelji,maksimalno po tri pastrmke,naravno iskljucivo na vestacki mamac.Ne zelim nikoga da optuzujem ovom prilikom, ali od kada se pojavilo Ekolosko drustvo Gradac, koliko se secam jos 80, sve je nekako nestalo.Nije bilo vise klenova, rakovi su nestali,(ukoliko neko kaze da ih ima, taj zasigurno nije video Gradac pre recimo 85 ).Kanjon reke treba stititi, Eko Gradac,i radi na tom planu koliko je meni poznato, medjutim, po meni pravi izuzetne greske.Naime,vise puta je reka poribljavana iskljucivo pastrmkom, sto mi lici da se u ionako pust tor sa ovcama doda jos vukova.Nekada je reka imala mogucnost cistiti svoje korito od sitnog sljunka, a sada je usled podizanja nekoliko vestackih objekata,u toku, to onemoguceno.Sa druge strane, zabranjeno je uzimati sljunak, sto se moze lako odraditi, naravno kontrolisano.Tako bi se, s vremena na vreme, usled objekata podignutih sa strane coveka pomoglo reci u ciscenju sitnog kamena, u kome je apsolutno onemogucen opstanak sitnim zivotinjskim vrstama.Sto se tice ovog udruzenja, mogu odgovorno reci da organizacijom i radom vise podseca na Udruzenje Musicara reke Gradac, vec na Eko organizaciju.Ja sam aktivno bio prisutan na ovoj reci od 75 do recimo 86 godine, i apsloutno se secam svih aktivnih ribolovaca koji su bacali musicu, ali i onih koji su pecali na pesa, na zalost.Ljudi koji su u udruzenju, bas se i nesecam da su bili aktivni.Mogu naglasiti da su upravo ribolovci iz tog perioda bili najveci zastitnici reke.Potom se pojavilo Eko drustvo, secam se patrole cuvara od kojih je jedan imao Magnum 357 8 incha cev, cev sa poluotvorenom futrolom, niklovan.Isli su namrgodjenih lica i posmatrali moj ranac, u kome sam imao dvogled, neke knjige i hranu...Tada sam sa devojkom,(86-god),tuzno posmatrao "ekipu ribocuvara"...Takodje, pored reke napraviti objekat bez osnovnih higijenskih uslova,...siguran sam da je komentar suvisan.Pozadina drustva su ekonomski i politicki interesi.Proslo je dovoljno vremena da rezultat pokaze nacin rada i ophodjenja pre svega grada Valjeva, te drzave Srbije po pitanju nacionalnih bogatstava, u konkretnom slucaju reke Gradac. Optimizam ne treba gubiti...
Zoran Matic | 4.04.2015 u 19:13
Samo da napomenem u komentarima ima spominjanja EKOD Gradca da ne bude da sam stavio zbog toga. Misljenja sam da ekipa iz EKOD-a obavlja posao u skladu sa trenutnim svojim mogucnostima cak sta vise I preko toga I ovom prilikom zelim da ih pohvalim I kazem svaka cast Nadam se da ce doci I neko drugo, bolje vreme I za Gradac I za njih.
Nadam se da ce doci I neko drugo, bolje vreme I za Gradac I za njih.
Proticu ne znam sta si hteo reci ovom copy paste odgovorom, pitanje je bilo jasno i ponovicu ga ako ga nisi razumeo.
Da li je lovac u prekrsaju ako njegov pas u toku lova na fazane markira fazanku podigne,istraumira i natera na neplaniranu fizicku aktivnost letenja, isto moze da se desi i sa zecom koji je totalno druga vrsta a isto je u jednom periodu dozvole lova na fazane u totalnoj zabrani?
Procitah Lovacki kodeks ali nenadje odgovor na moje pitanje!
Da li je lovac u prekrsaju ako njegov pas u toku lova na fazane markira fazanku podigne,istraumira i natera na neplaniranu fizicku aktivnost letenja, isto moze da se desi i sa zecom koji je totalno druga vrsta a isto je u jednom periodu dozvole lova na fazane u totalnoj zabrani?
Procitah Lovacki kodeks ali nenadje odgovor na moje pitanje!
Kakve bre veze ima markiranje psa sa ribolovom, mogao si ti da markiras pastrmke do mile volje. Iako glupo, adekvatnije poredjenje bi bilo da si pucao na svaku podignutu fazanku i promasio je. I bio bi uhapsen za to pa ti posle dokazuj da si svaku fazanku namerno promasio. Bas me zanima kako bi ti to poslo za rukom.
Sent from my Nexus 5 using Tapatalk
Sent from my Nexus 5 using Tapatalk
simpson H je napisao(la):
Apsolutno isti efekat ima markiranje fazanke ili zeza u lovistu samo sto ti to ne odgovara da shvatis, najmanje sumljam da si ogranicen pa ne mozes. Ali da se ne mucis pojednostavicu ti.
Pas u lovu ima isti efekat kao mamac u ribolovi da namami lovinu/nadje lovinu, ribolovac baca mamac za klena u vir u kom ne vidi sta je na dnu od ribe/ pas markira lovinu u granju i lovac ne zna sta je, riba grize mamac i trpi fizicko i psihicko maltretiranje/pas podize lovinu koja trpi fizicko i psihicko maltretiranje, ribolovac shvata da ima pogresnu ribu i vraca je da nastvi svoj skromni zivot u prirodi/ lovac shvata da je pas podigao pogresnu divljac i pusta je da nastavi svoj skromni zivot u prirodi... Poenta je ista obe vrste su pustene da nastave svoj skromni zivot u prirodi, i jedini nus efekat obe situacije je fizicko i psificko maltretiranje obe vrste...
Da je naprimer ribolovac krenuo da ubije ribu cekicem ili o kamen pa shvati da je pogresna vrsta i u tom zamahu je bacio u vodu, to bi moglo da se poredi sa onim tvojim pucanjem u prazno, kao sto je bio i tvoj post...
Nadam se da sam ti pomogao da spoznas razliku i pravilno gledas na primere...
A da jos jedno zaboravih, to sto vi "znate" nameru Vladimira da peca pastrmke to je nesto drugo ali drugari moji do tog saznanja ste mogli doci samo gledanjem u pasulj ili u kuglu... Sto je kod normalnih ljudi neprihvatljiv nacin dolaska do saznanja a i na sudu nije priznat nacin dokazivanja. Tako da to ostaje samo licno vase saznanje i trebate to zadrzati za sebe, i ne suditi nekom na osnovu saznanja bobijenih paranormalnim aktivnostima...
Isto tako se slazem sa vama da je sigurno znao da postoji realna mogucnos ta ce upecati pastrmku i da li ga je to trebalo spreciti da ode na pecanje ja kazem ne, jer je vise pomoglo Gradcu njegovo prisustvo na reci nego sto mu je odmoglo. Znacajno veci je njegov doprinos tog dana bio nego steta koji je naneo(fizicko i psihicko maltretiranje tih "jadnih pastrmki).
Ja sam predhodni dan bio na gradcu isto sa stapom i kanapom jeste da sam pecao samo beovice cak ni klena nisam mogao da prevarim, da li sto neznam ili mi nije bilo vazno da upecam nesto to ostavljam vama da prosudite ali prene u vam moje vidjenje od tog dana.
Taj dan na vodi sam sreo 5 slovima(pet) plovkarosa koji su uredno pecali na crvice i gliste i hleb sve regularno, po pravilima i postovanju svakog moralnog i slova na papiru naseg zakona. Ali desavala se jedna cudna stvar, kako sam se pojavljivao tako su oni vadili stapove i odlazili, sad prosudite sami zasto, meni su na pamet pala dva razloga. Jedan je moj fizicki izgled(mnogo sam ruzan ili mnogo sam strasan), drugi je da su realno sagledali situaciju i rekli sebi sanse nema da upecam nesto u meri sto mogu poneti kuci, ovaj ovde ne mozemo trpati u kesu sve sto se zakaci na udicu tako da moj brale idi ti kuci ili u kafanu jer ovde dzabe gubis vreme tiganj pored njega napuniti neces....
E sad koji je moj doprinos ili steta toj vodi prosudite sami...
Isto tako se slazem sa vama da je sigurno znao da postoji realna mogucnos ta ce upecati pastrmku i da li ga je to trebalo spreciti da ode na pecanje ja kazem ne, jer je vise pomoglo Gradcu njegovo prisustvo na reci nego sto mu je odmoglo. Znacajno veci je njegov doprinos tog dana bio nego steta koji je naneo(fizicko i psihicko maltretiranje tih "jadnih pastrmki).
Ja sam predhodni dan bio na gradcu isto sa stapom i kanapom jeste da sam pecao samo beovice cak ni klena nisam mogao da prevarim, da li sto neznam ili mi nije bilo vazno da upecam nesto to ostavljam vama da prosudite ali prene u vam moje vidjenje od tog dana.
Taj dan na vodi sam sreo 5 slovima(pet) plovkarosa koji su uredno pecali na crvice i gliste i hleb sve regularno, po pravilima i postovanju svakog moralnog i slova na papiru naseg zakona. Ali desavala se jedna cudna stvar, kako sam se pojavljivao tako su oni vadili stapove i odlazili, sad prosudite sami zasto, meni su na pamet pala dva razloga. Jedan je moj fizicki izgled(mnogo sam ruzan ili mnogo sam strasan), drugi je da su realno sagledali situaciju i rekli sebi sanse nema da upecam nesto u meri sto mogu poneti kuci, ovaj ovde ne mozemo trpati u kesu sve sto se zakaci na udicu tako da moj brale idi ti kuci ili u kafanu jer ovde dzabe gubis vreme tiganj pored njega napuniti neces....
E sad koji je moj doprinos ili steta toj vodi prosudite sami...