Curvecast je jedan veoma koristan kast koji se uprkos tome malo koristi u praksi. Ovaj cast nam omogucuje da prezentujemo musicu iza neke prepreke ili da joj omogucimo dugacki dead drift, tj slobodno kretanje bez uticaja kanapa, ili da nam nimfa ili strimer potonu na zeljenu dubinu pre uticaja kanapa na njih.
Curvecastom mozemo prezentovati musicu tako da ona dodje uzvodno sto ce dati musici ekstra brzinu. Ovo moze biti veoma uspesno vodjenje narocito pri upotrebi mokrih imitacija tulara ili njihovih larvi.
Jedan od razloga zasto se ovaj kast ne upotrebljava mnogo, i zasto ga je veoma, veoma tesko naci u literaturi, je manjak osnovne tehnike, jer je u tom slucaju jednostavno nemoguce kontrolisati curve (krivinu-luk) koju kanap pravi u zadnjim metrima.
Kratki opis kasta, koji se moze naci kod razlicitih pisaca i teoreticara, je da ce se krivina obrazovati iz sidecasta. Tj stap ce se voditi manje vise vodoravno i izvrsiti « udaranje» vrha stapa pokretom dlana i to pri kraju kasting vodjenja. I u zavisnosti od toga da li ce se musica ili kanap prvo spustiti na vodu, imamo pozitivni i negativni curvecast. Recimo Mel Kriger je opisujuci na ovaj nacin curvecast, dodaje da ga ne upotrebljava u praksi zbog svoje tezine.
Nedostaci ovakvog izvodjenja,tj iz sidecasta su:
kratki izbacaji
losa kontrola kanapa
losa prezentacija
timing i upotreba snage su veoma kriticni.
Loop se mora otvoriti tako se tu dodatno gubi na daljini, narocito kod negativnog curvecasta.
Mnogi upotrebljavaju i opis Aerial mendinga da bi opisali curvecast, tj pravljenje luka na razlicitim delovima kanapa. Medjutim to su dva razlicita prezentaciona casta. Kod curvecasta je dakle cilj da napravimo luk u zadnjim metrima kanapa i predveza – kontrolisano! U sustini tu nema mnogo nacina da se to izvrsi, u svakom slucaju ne pri kraju casting pokreta ili tek posto je loop obrazovan.
Izvodjenje curvecasta iz overheada, medjutim , ima mnogobrojne prednosti. Pre svega bacamo opustenije, lezernije. Tehnicke prednosti su:
veca preciznost
mnogo manji uticaj vetra na izbacaj
smanjujemo uticaj velicine,tezine i otpora musice
u velikoj meri povecavamo daljinu izbacaja
Drugim recima imamo vecu kontrolu izbacaja nego kad upotrebljavamo sidecast kao osnovu.
Kao i kod svih malo slozenijih kasting-tehnika, i ovde je od odlucujuceg znacaja pravilni overhead. Pre svega se stap mora voditi kao po sinama. Svako pa i najmanje skretanje ce se negativno odraziti na prezentaciju. Sto veca daljina izbacaja, to male greske u vodjenju, bivaju izrazajnije. Nije nemoguce bacati curvecast preko 20 metara sa potpunom kontrolom, ali to iziskuje vezbanje. Moramo malo vezbati. I to pravilne pokrete, jer onda uzalud vezbamo.
Kod overheada kao osnove nije toliko tesko izvesti pravilne pokrete stapom, vec je malo teze odrediti timing , snagu i brzinu povlacenja. Jednostavno se cast mora «osecati» da bi se izveo.
VODJENJE STAPA
Ukoliko bacamo desnom rukom, mnogo je lakse izvoditi i uciti levi luk.
Pogledajmo samo vodjenje stapa uz pomoc slike.
Zaustavimo stap u back castu u tacki 1. istog momenta iskrivimo dlan i sasvim malo podlakticu tako da nam stap bude 45 stepeni ( tacka 2). Odatle nastavljamo drift do tacke 3. Dakle odatle zapocinjemo front cast i to onako kao kod osnovnog overheada samo sto nam je stap pod uglom od 45 stepeni.
Kad nam lakat dodje na pola puta na dole, vracamo stap u uspravni polozaj. Nastavljamo sa spustanjem lakta ujedno ga povlacimo malo u desno i dovodimo stap u tacku 4. Tu nam stap jos uvek ima ugao od 45 stepeni. Iz ove tacke jednostavno otvaramo luk dok nam stap ne dodje u tacku 5 tj, ima ugao od nekih 60 stepeni. Vracamo lakat uz telo zaustavljajuci stap u tacku 6. U tom istom trenutku je i spustanje lakta zavrseno. Nadlaktica je u uspravnom polozaju a podlaktica na oko 90 stepeni u odnosu na nju.
Ukoliko pravilno izvrsimo ovakvo vodjenje, kanap ce se « okrenuti» preko sebe samog i na svom kraju obrazovati luk okrenut u levo.
Na kast mozemo uticati posle obrazovanja ovakvog loop-a i to: spustanjem stapa : sto vise spustimo stap posle stopa, to se vise otvara luk,podizanjem stapa : sto vise podizemo stap cinimo luk manjim, cak ga mozemo ispraviti.
Jos nam samo ostaje da sve ovo isprobamo, prvo vezbajuci i naravno u praksi kasnije. Ono sto mozemo videti vezbajuci je da je malo teze izvrsiti kratke izbacaje u pocetku, bas zbog toga sto nekako u pocetku dodajemo previse snage. Mislim da je bolje vezbati na vodi jer je na travi malo teze videti oblik napravljenog luka. Haul nije lose uvest tek posto smo dobro uvezbali osnovne pokrete i uvideli da mozemo kontrolisati i ulozenu snagu i brzinu pokreta.
Prilikom vezbanja desnog luka, izvrsicemo sve ove pokrete samo u suprotnom luku. Vezbanje desnog luka se preporucuje tek posto se dobro savlada izvodjenje levog luka.
Veoma je korisna kombinacija curvecasta sa ostalim prezentacionim tehnikama, pre svega reach ili serpentine-castom. Ono sto trebamo tad uraditi je da zapocnemo sa izvodjenjem ovih tehnika tek posto se loop «premota» preko sebe. Nikako ranije.
Curvecastom mozemo prezentovati musicu tako da ona dodje uzvodno sto ce dati musici ekstra brzinu. Ovo moze biti veoma uspesno vodjenje narocito pri upotrebi mokrih imitacija tulara ili njihovih larvi.
Jedan od razloga zasto se ovaj kast ne upotrebljava mnogo, i zasto ga je veoma, veoma tesko naci u literaturi, je manjak osnovne tehnike, jer je u tom slucaju jednostavno nemoguce kontrolisati curve (krivinu-luk) koju kanap pravi u zadnjim metrima.
Kratki opis kasta, koji se moze naci kod razlicitih pisaca i teoreticara, je da ce se krivina obrazovati iz sidecasta. Tj stap ce se voditi manje vise vodoravno i izvrsiti « udaranje» vrha stapa pokretom dlana i to pri kraju kasting vodjenja. I u zavisnosti od toga da li ce se musica ili kanap prvo spustiti na vodu, imamo pozitivni i negativni curvecast. Recimo Mel Kriger je opisujuci na ovaj nacin curvecast, dodaje da ga ne upotrebljava u praksi zbog svoje tezine.
Nedostaci ovakvog izvodjenja,tj iz sidecasta su:
kratki izbacaji
losa kontrola kanapa
losa prezentacija
timing i upotreba snage su veoma kriticni.
Loop se mora otvoriti tako se tu dodatno gubi na daljini, narocito kod negativnog curvecasta.
Mnogi upotrebljavaju i opis Aerial mendinga da bi opisali curvecast, tj pravljenje luka na razlicitim delovima kanapa. Medjutim to su dva razlicita prezentaciona casta. Kod curvecasta je dakle cilj da napravimo luk u zadnjim metrima kanapa i predveza – kontrolisano! U sustini tu nema mnogo nacina da se to izvrsi, u svakom slucaju ne pri kraju casting pokreta ili tek posto je loop obrazovan.
Izvodjenje curvecasta iz overheada, medjutim , ima mnogobrojne prednosti. Pre svega bacamo opustenije, lezernije. Tehnicke prednosti su:
veca preciznost
mnogo manji uticaj vetra na izbacaj
smanjujemo uticaj velicine,tezine i otpora musice
u velikoj meri povecavamo daljinu izbacaja
Drugim recima imamo vecu kontrolu izbacaja nego kad upotrebljavamo sidecast kao osnovu.
Kao i kod svih malo slozenijih kasting-tehnika, i ovde je od odlucujuceg znacaja pravilni overhead. Pre svega se stap mora voditi kao po sinama. Svako pa i najmanje skretanje ce se negativno odraziti na prezentaciju. Sto veca daljina izbacaja, to male greske u vodjenju, bivaju izrazajnije. Nije nemoguce bacati curvecast preko 20 metara sa potpunom kontrolom, ali to iziskuje vezbanje. Moramo malo vezbati. I to pravilne pokrete, jer onda uzalud vezbamo.
Kod overheada kao osnove nije toliko tesko izvesti pravilne pokrete stapom, vec je malo teze odrediti timing , snagu i brzinu povlacenja. Jednostavno se cast mora «osecati» da bi se izveo.
VODJENJE STAPA
Ukoliko bacamo desnom rukom, mnogo je lakse izvoditi i uciti levi luk.
Pogledajmo samo vodjenje stapa uz pomoc slike.
Zaustavimo stap u back castu u tacki 1. istog momenta iskrivimo dlan i sasvim malo podlakticu tako da nam stap bude 45 stepeni ( tacka 2). Odatle nastavljamo drift do tacke 3. Dakle odatle zapocinjemo front cast i to onako kao kod osnovnog overheada samo sto nam je stap pod uglom od 45 stepeni.
Kad nam lakat dodje na pola puta na dole, vracamo stap u uspravni polozaj. Nastavljamo sa spustanjem lakta ujedno ga povlacimo malo u desno i dovodimo stap u tacku 4. Tu nam stap jos uvek ima ugao od 45 stepeni. Iz ove tacke jednostavno otvaramo luk dok nam stap ne dodje u tacku 5 tj, ima ugao od nekih 60 stepeni. Vracamo lakat uz telo zaustavljajuci stap u tacku 6. U tom istom trenutku je i spustanje lakta zavrseno. Nadlaktica je u uspravnom polozaju a podlaktica na oko 90 stepeni u odnosu na nju.
Ukoliko pravilno izvrsimo ovakvo vodjenje, kanap ce se « okrenuti» preko sebe samog i na svom kraju obrazovati luk okrenut u levo.
Na kast mozemo uticati posle obrazovanja ovakvog loop-a i to: spustanjem stapa : sto vise spustimo stap posle stopa, to se vise otvara luk,podizanjem stapa : sto vise podizemo stap cinimo luk manjim, cak ga mozemo ispraviti.
Jos nam samo ostaje da sve ovo isprobamo, prvo vezbajuci i naravno u praksi kasnije. Ono sto mozemo videti vezbajuci je da je malo teze izvrsiti kratke izbacaje u pocetku, bas zbog toga sto nekako u pocetku dodajemo previse snage. Mislim da je bolje vezbati na vodi jer je na travi malo teze videti oblik napravljenog luka. Haul nije lose uvest tek posto smo dobro uvezbali osnovne pokrete i uvideli da mozemo kontrolisati i ulozenu snagu i brzinu pokreta.
Prilikom vezbanja desnog luka, izvrsicemo sve ove pokrete samo u suprotnom luku. Vezbanje desnog luka se preporucuje tek posto se dobro savlada izvodjenje levog luka.
Veoma je korisna kombinacija curvecasta sa ostalim prezentacionim tehnikama, pre svega reach ili serpentine-castom. Ono sto trebamo tad uraditi je da zapocnemo sa izvodjenjem ovih tehnika tek posto se loop «premota» preko sebe. Nikako ranije.
