Evo sedim na poslu i citam ovaj tekst. Vani ledena kisa pada, sneg koji nije stigo da se otopi od sinocne kise se pretvara u led. A ja se prisecam marta i pocetka sezone na jednoj mini recici. To vuce misli napred u secanje. Kako je Bahus lepo opisao...svih tih krasnih detalja koji zaokruzuju pricu musicarenja pastrmke.
Lov na pastrmke,pasija,navika ili nesto drugo..
- Začetnik teme Bahus
- Datum pokretanja
,,Troje mi je cudesno a cetvrtog ne razumem,,
Strelovito je brza kao orao kada se ustremi na zrtvu,Tacna je u oceni zahvatanja plena kao zmija koja nikad ne promasi u ujedu.Coveku pruza istu onu neizvesnost sa kojim su nekada brodovi plovili po nesigurnim pucinama morskim i najzad ima nesto cudno u prilazenju lovca na pastrmku i nedokucivo kao sto je prilaz muskarca zeni.
Sva ta cuda koje koji imaju ovi putevi,a put kojim se priblizavamo pastrmci pak sadrzi osobine cetri cuda,tako da bi se on mogao nazvati petim cudom.Zato bi smo slobodno kazali da je ova tema ustvari ,,Put pastrmke,,obelezavajuci strelovitost,tacnost,neizvesnost i nedokucivost koju prati lov na pastrmku.
Zaista nista nije privlacnije do neizvesnosti sa kojom svaki ribar ide lov.Svi uslovi izgledaju savrseni za pun uspeh,ali vracamo se praznih ruku,nekad vremenske prilike pokvare sve,stanje vode i sve ostalo moze ukazati na los uspeh.
Prizor riba i skakanje na povrsini vode,njihovo nestasno i halapljivo skakanje na musice,razulareno setanje po vodi,te nasa napregnuta paznja da je prevarimo i najzad kada je zakacimo sve to u nama stvara osecaj da je to stanje tesko opisati,.
Nema tu one malo surove radosti nad ubijenom zveri koju ima lovac sa puskom,nema ni osecanja krvi,koju nemozemo da izbegnemo kad ubijemo zeca.Ali ima neke tihe,blage utakmice koju daje i prut kao orudje kojim je lovimo.Borba sa uhvacenom pastrmkom ima sve osobine utakmice u kojoj su partneri ravnopravni.
Strelovito je brza kao orao kada se ustremi na zrtvu,Tacna je u oceni zahvatanja plena kao zmija koja nikad ne promasi u ujedu.Coveku pruza istu onu neizvesnost sa kojim su nekada brodovi plovili po nesigurnim pucinama morskim i najzad ima nesto cudno u prilazenju lovca na pastrmku i nedokucivo kao sto je prilaz muskarca zeni.
Sva ta cuda koje koji imaju ovi putevi,a put kojim se priblizavamo pastrmci pak sadrzi osobine cetri cuda,tako da bi se on mogao nazvati petim cudom.Zato bi smo slobodno kazali da je ova tema ustvari ,,Put pastrmke,,obelezavajuci strelovitost,tacnost,neizvesnost i nedokucivost koju prati lov na pastrmku.
Zaista nista nije privlacnije do neizvesnosti sa kojom svaki ribar ide lov.Svi uslovi izgledaju savrseni za pun uspeh,ali vracamo se praznih ruku,nekad vremenske prilike pokvare sve,stanje vode i sve ostalo moze ukazati na los uspeh.
Prizor riba i skakanje na povrsini vode,njihovo nestasno i halapljivo skakanje na musice,razulareno setanje po vodi,te nasa napregnuta paznja da je prevarimo i najzad kada je zakacimo sve to u nama stvara osecaj da je to stanje tesko opisati,.
Nema tu one malo surove radosti nad ubijenom zveri koju ima lovac sa puskom,nema ni osecanja krvi,koju nemozemo da izbegnemo kad ubijemo zeca.Ali ima neke tihe,blage utakmice koju daje i prut kao orudje kojim je lovimo.Borba sa uhvacenom pastrmkom ima sve osobine utakmice u kojoj su partneri ravnopravni.
Jos uvek snenih ociju kotrljamo se niz padine i brezuljke vijugavim drumom,a da jos nismo svesni sta je ostalo iza nas,on mi nidi rakiju iz pljoske ko zna kad ispecenu i od koga kaze da je dobra,potegnem gutaljaj i u trenutku cini mi se da sam sprao ustajali smrad iz ustuju,pogledam ga vidim neku nesigurno radost u njegovim ocima,cinu mu se da ga ne poznajem i to ga cini mi se, cini stretnim,Ne ,ne znamo se vec dugo ali to je neka titrava igra senki u nasoj zatamljenoj proslosti,Uzimam vec smotanu cigaretu iz tabakere,zapalim je sibicom opijame onaj fosfor prokleti u meni se prozima osecaj kao da sam u barutani kineskoj, opijen srpskom sljivovicom.Najednom osetim prijatan bol u preponama i znoj ,misli mi lete za onim sto ostavih u krevetu,cini mi se da se jos previja u nekom bunilu vremenske ekstaze opijene mirisima kardomona,crnog bibera i vresa,kazem sebi odkud vres kad jos nije procvetao i dali uopste cveta.Jebiga ovaj me gura laktom i budi me iz ekstaze nutakajuci mi sljivovicu,pogledam ga onako krvnicki,ustuknu mu pogled,kaze mi, koji ti je kufer gde si otisao, Znas li kolko mi je bilo potrebno da ubedim onu slatku moju vesticu da podjem danas,gledala me je pola sata zacudjeno ispitivacki i sa neverricom,kao da idem i da se nikad necu vratiti,onako kaze mi u prolazu njihajuci usput kukovima idi ali pazi sta radis,ja nemam vremena na pretek.Kada se setim njenog izraza lica i pogleda u momentu u meni prevlada neka umiljata pokvarenost i osecaj kao da je varam,skim i sam neznam,ni kako se zove ni gde se nalazi ,ni dali cu je naci,dali cemo se opste sresti,znam samo jedno da joj se blizim i da do susreta mora doci ali kad, to stvarno neznom,to vise zavisi od nje.Ta luda neizvesnost u meni vri,budi damare mladosti i zelje za njenim bedrima,kao zdrebica poigrava se,neuhvatljivog pogleda kao sokolica i strah u meni izaziva osvetnicki, kao zmija.Kazem joj opijen strascu,nisam te prevario i da sam hteo,i da smo se sreli kod stene zaborava ,bukova uspenusavih u senci jova i starog mosta,ne nije dosla ta pegava nevernica,glatkog tela,sarene haljine neverovatnih boja,usnula lepotica iz devojackog vira .
Stigli smo ,prenu me iz bunila njegov promukli glas,drzeci u ruci pljosku sljivovice kao da sam zdravicu uzeo u ruci,ispih gutljaj,kazem u sebi ipak u svemu ovome ima nesto i svatovskog,rekoh zivela mlada i dobro ti ja dosao.......
Stigli smo ,prenu me iz bunila njegov promukli glas,drzeci u ruci pljosku sljivovice kao da sam zdravicu uzeo u ruci,ispih gutljaj,kazem u sebi ipak u svemu ovome ima nesto i svatovskog,rekoh zivela mlada i dobro ti ja dosao.......
Rocket man
Senior member
japanac je napisao(la):
Jako lose misljenje o ovom savrsenom bicu koje opstaje i razvija se duze nego sto covjecanstvo postoji!!! I ne moze biti glupa koliko sam covjek! Niko ne moze biti glup kao covjek. Ne nadji se uvrijedjen za ovo jer se ne odnosi na tebe nego ja mislim da je jednostavno tako... Pametna riba, veliki predator na vecini nasih rijeka a da je tako glupa ne bih rekao. Ne bi ona u mom slucaju onako ,,glupo,, pratila zutog leptira sa crvenim tackicama citavo vrijeme dok ga vucem a da pri tome i ne pokusa da ga uzme... Vidi i ona da tu nesto nije kako treba, nije prirodno, nije zivo... U takvim sam slucajevima odustajao da joj ponovo bacim jer nikada mi se nije desilo da posle toga uzme u ovom slucaju leptira... I da dodam da sam strastveni zaljubljenik u ovu ribu, najljepsa riba na Svijetu i kao varalicar sam ISKLJUCIVO nju varalicario a Ako Bog da od ove sezone i ISKLJUCIVO da je musicarim. P. S. Najvise volim potocaru ona mi je no1 ali kao strastveni ,,Pastrmkaros,, da se tako izrazim volim i ostale vrste... Posle nje mi je kalifa najljepsa...
ok... svi mi imamo pravo na svoje misljenje... za mene ni jedna riba nije inteligentna kao covek a i bez smila mi je uspoređivati ćovjeka kao živo biće i ribu kao živo biće... to su dva različita sveta. Jasno je da riba ne koristi svoje misaone sposobnosti tako apstraktno kao čovek i da naša sociološka uređenost od davnina je totalno neki drugi svet od ribljeg. Neko je uveren i ima dokaze da smo mi nekada svi bili ribe, izašli iz vode, popeli se na granu a onda sišli sa nje pa pogureno hodali dok se nismo uspravili i uzeli mušičarski štap u ruke što nas je učinilo čovekom 
Neki imaju druge dokaze da smo nastali drugačije...svi imaju neke dokaze zbog kojih su uvereni u tu neku istinu o nama... ali 
ja kada svo moje iskustvo i iskustvo drugiih stavim na vagu nikada ribu ne mogu nazvati pametnima ako tu istu reč koristim u istom smislu za čoveka. "Pametne" su na svoj način a ja to nazivam čisti životinjski nagon nužan za opstanak. Tako su "programirane" a mi ljudi smo sposobni apstraktno žonglirati našim mislima i baviti se sve i svačim u svom životu, biti skranje destruktivan ili konstruktivan ili pak totalno pasivno putovati sa tokom. Pastrmke i ni jedne druge ribe nemaju tu sposobost apstraktnog žongliranja svojim idejama ili mislima. Za mene su one "životinje" ali jako ih volim i poštujem kao baš takve kakve jesu. Nisam sposoban da odem sa pastrmkom na kavu i pričam sa njom, družim se sa njom, upoznam je u "dušu" narodski rečeno. Upoznajem je sa kopna ili ponekada kada ronim...ali to nije dovoljno, lovim je ali ni to nije dosta...uvek nesto novo naucim o njoj, nekada su predvidljive a nekada ne... u tim trenucima kada se naši svetovi "dodiruju" učimo o ribama u ovom slučaju pastrmkama...da li tada i one uče o nama... ja sam tu skeptičan ali jasno je da riba prepozna prisutnost uljeza i postane oprezna... tu nastupa naša lovačka "pretkanost" gde kujemo zarote i prevare...nastojimo da se nas riba privikne ako nas je opazila, tu smo samo onako u prolazu, uopšte ne mislimo da lovimo...taman posla...samo gledamo....i kada se ribica navikne na našu prisutnost...fiju fiju, nekoliko potrebnih metara prevara navezana na udici pada u vodu, pastrmka je u tom trenutku zaokupljena nekim drugim poslom jer se je navikla da smo tu i kao "ništa ne radimo" 
mmmm gle od jednom vodeni tok donosi novi obrok....zalet, grabi svoj potencijalni plen ali taj plen ima oštru kuku koja se zabada do "kosti"... neka sila je vuče ka obali, oseča se ponovo ugroženom i nastupa boj za život....spektakularni skokovi...nama razonoda i divljenje njoj borba za opstanak....kakvi smo mi sadisti 
Pastrmka je i moja najdraža riba za ribolov i pod tim se podrazumevaju sve pastrmke. Želio bih kao i večina nas da su nam vode bogate velikim i divljim pastrmkama. Sve su mi krasne. Potočara jeste i meni broj jedan ali mnogo više volim da osetim na štapu "Dužičastu pastrmku" koje su za moj pojam savršeni borci jer mi pružaju ono što me najviše veseli....brzi begovi i visoki skokovi i na kraju ako je riba divlja bude krasnih boja i fantastičnog aerodinamičnog tela...i šta još reči za ta krasna bića koja mora da poštujemo i čuvamo nego "live long the trout" :firends:
Neki imaju druge dokaze da smo nastali drugačije...svi imaju neke dokaze zbog kojih su uvereni u tu neku istinu o nama... ali ja kada svo moje iskustvo i iskustvo drugiih stavim na vagu nikada ribu ne mogu nazvati pametnima ako tu istu reč koristim u istom smislu za čoveka. "Pametne" su na svoj način a ja to nazivam čisti životinjski nagon nužan za opstanak. Tako su "programirane" a mi ljudi smo sposobni apstraktno žonglirati našim mislima i baviti se sve i svačim u svom životu, biti skranje destruktivan ili konstruktivan ili pak totalno pasivno putovati sa tokom. Pastrmke i ni jedne druge ribe nemaju tu sposobost apstraktnog žongliranja svojim idejama ili mislima. Za mene su one "životinje" ali jako ih volim i poštujem kao baš takve kakve jesu. Nisam sposoban da odem sa pastrmkom na kavu i pričam sa njom, družim se sa njom, upoznam je u "dušu" narodski rečeno. Upoznajem je sa kopna ili ponekada kada ronim...ali to nije dovoljno, lovim je ali ni to nije dosta...uvek nesto novo naucim o njoj, nekada su predvidljive a nekada ne... u tim trenucima kada se naši svetovi "dodiruju" učimo o ribama u ovom slučaju pastrmkama...da li tada i one uče o nama... ja sam tu skeptičan ali jasno je da riba prepozna prisutnost uljeza i postane oprezna... tu nastupa naša lovačka "pretkanost" gde kujemo zarote i prevare...nastojimo da se nas riba privikne ako nas je opazila, tu smo samo onako u prolazu, uopšte ne mislimo da lovimo...taman posla...samo gledamo....i kada se ribica navikne na našu prisutnost...fiju fiju, nekoliko potrebnih metara prevara navezana na udici pada u vodu, pastrmka je u tom trenutku zaokupljena nekim drugim poslom jer se je navikla da smo tu i kao "ništa ne radimo" mmmm gle od jednom vodeni tok donosi novi obrok....zalet, grabi svoj potencijalni plen ali taj plen ima oštru kuku koja se zabada do "kosti"... neka sila je vuče ka obali, oseča se ponovo ugroženom i nastupa boj za život....spektakularni skokovi...nama razonoda i divljenje njoj borba za opstanak....kakvi smo mi sadisti Pastrmka je i moja najdraža riba za ribolov i pod tim se podrazumevaju sve pastrmke. Želio bih kao i večina nas da su nam vode bogate velikim i divljim pastrmkama. Sve su mi krasne. Potočara jeste i meni broj jedan ali mnogo više volim da osetim na štapu "Dužičastu pastrmku" koje su za moj pojam savršeni borci jer mi pružaju ono što me najviše veseli....brzi begovi i visoki skokovi i na kraju ako je riba divlja bude krasnih boja i fantastičnog aerodinamičnog tela...i šta još reči za ta krasna bića koja mora da poštujemo i čuvamo nego "live long the trout" :firends:
Dok citam razne postove mojih kolega musicara,misli mi istovremeno lete na sve starne,kolko bogatih i raznovrsnih pristupa prema ovom sportu,setnih,znalackih,pristrasnih i cak ljubavnih poema posvecenih ovim sarenim stvorenjima.
Nismo ni svesni da nekako neosetno postajemo sastavni deo onih planina,reka,suma kroz koji smo prolazili i sa ceznjama kojih mozda ravnih nema,ocekujemo da cemo opet da se vratimo tamo kao stari poznanici i prijatelji da svaki cuvik,svaki odsek reke,svaku putanju pozdravimo kao jedan deo svojih licnih dozivljaja,svojih radosti i mozda svojih razocarenje.Ali ona ne deluju pesimisticki ,nego nas gone da na osnovi stecenih iskustava od prosle godine podjemo malo vise obavesteniji u ovogodisnji ribolov.
U pripremi za naredni lov i spravljanju novih musica,te nabavkom novog ili popravkom starog pribora,kao i sitnih stvari za koje smo utvrdili da nam je nedostatak od prosle godine izazvao ovde ili onde neuspeh,ispunjava u nama zadovoljstvo koje smo spremni da podelimo sa nasim drugovima i da se sa njima posavetujemo i cak pohvalimo novim pribavljenim detaljima.Sve ovo cinimo kako bi smo u sto boljem svetlu izisli na popriste sa pastrmkom sa vise znanja i spreme.
Ludi musicar iz kace vremena......................bah
Nismo ni svesni da nekako neosetno postajemo sastavni deo onih planina,reka,suma kroz koji smo prolazili i sa ceznjama kojih mozda ravnih nema,ocekujemo da cemo opet da se vratimo tamo kao stari poznanici i prijatelji da svaki cuvik,svaki odsek reke,svaku putanju pozdravimo kao jedan deo svojih licnih dozivljaja,svojih radosti i mozda svojih razocarenje.Ali ona ne deluju pesimisticki ,nego nas gone da na osnovi stecenih iskustava od prosle godine podjemo malo vise obavesteniji u ovogodisnji ribolov.
U pripremi za naredni lov i spravljanju novih musica,te nabavkom novog ili popravkom starog pribora,kao i sitnih stvari za koje smo utvrdili da nam je nedostatak od prosle godine izazvao ovde ili onde neuspeh,ispunjava u nama zadovoljstvo koje smo spremni da podelimo sa nasim drugovima i da se sa njima posavetujemo i cak pohvalimo novim pribavljenim detaljima.Sve ovo cinimo kako bi smo u sto boljem svetlu izisli na popriste sa pastrmkom sa vise znanja i spreme.
Ludi musicar iz kace vremena......................bah