compshop
Hero member
strashni
Hero member
Prvi put pišem nešto na ovom forumu pa bih počeo sledećom rečenicom: RIOLOV JE KRALJ SPORTOVA, MUŠIČARENJE JE SPORT KRALJEVA… Čuo sam je od svoje drugarice koja je negde pokupila i zapamtila videvši koliko je to mene obuzelo…
Dugo sam čitao sve sa foruma i opet dugo razmišljao šta ja da dodam a da nije već rečeno. Pomalo sam stekao utisak da dobar broj ljudi sve to doživljava kao mesto za nekakvo foliranje ili prepucavanje, a mušičarenje to nije.
Prva rečenica drage kolegama nalaže džentlmensko, lafovsko, drugarsko, šmekersko... ponašanje na svim poljima.
Mušičarenje doživljavam kao nešto što me trenutno ispunjava a plemenito je i opet ima dovoljno širine i prostora da se nadograđuje, raste i razvija u spektru aspekata... Počeo sam sa starim, tatinim štapom Germina koji čak nije ni aftma standard već verovatno neka pretodnica, aftm, i koji se verovatno može uporediti sa solidnim varaličarcem i čijim mahanjem od dva sata ne osećam rame, najjeftiniim priborom...samo da bih počeo da izlazim na vodu... To je bila groznica jurnjave pribora po celoj zemlji. Bacao sam sa kolegama sa znatno dužim stažom, sa štapovima Sage, Orvis... od po 300 eura, najskupljim kombinezonima... ali nisu imali moj osmeh i radost hvatanjem i najmanje pastrmke jer su se verovatno usput negde izgubili i odlutali od suštine... Počeli su da robuju nečemu što je u početku bilo druženje sa prirodom, nadmudrivanjem sa onim iskonskim u njoj i što je trebalo i da ostane. Dogodi li se tim ljudima da se zaborave u vodi i da u zanosu i ne primete da se tresu od hladnoće zbog tankog kombinezona i inata da se pobedi priroda – sumnjam... Ili da celu noć sanjaju naredni dan, tumbajući jadan krevet i izlete iz njega pre svih budilnika – možda...
Imam i sreće što sam upoznao dva momka sa kojima sam stalno na vodi i sa njima istražujem celu zemlju... E to su pravi šmekeri, pravi ortaci... Toliko opušteni da se više umorimo od smejanja i zezanja nego od pecanja. Svako od nas se obraduje tuđem ulovu kao svom, napušta svoje mesto da bi slikao drugog sa ulovom i čestitao bez ikakve zavisti... Niko ne krije novo iskustvo i ono što je naučio ili čuo...
Nižemo spisak reka koje smo obišli, na koje ćemo se vratiti i sve one divna na koje tek treba otići, upoznati ih i uživati u njima...
ETO, TO JE MUŠIČARENJE IZ MOJE PRESPEKTIVE...
Dugo sam čitao sve sa foruma i opet dugo razmišljao šta ja da dodam a da nije već rečeno. Pomalo sam stekao utisak da dobar broj ljudi sve to doživljava kao mesto za nekakvo foliranje ili prepucavanje, a mušičarenje to nije.
Prva rečenica drage kolegama nalaže džentlmensko, lafovsko, drugarsko, šmekersko... ponašanje na svim poljima.
Mušičarenje doživljavam kao nešto što me trenutno ispunjava a plemenito je i opet ima dovoljno širine i prostora da se nadograđuje, raste i razvija u spektru aspekata... Počeo sam sa starim, tatinim štapom Germina koji čak nije ni aftma standard već verovatno neka pretodnica, aftm, i koji se verovatno može uporediti sa solidnim varaličarcem i čijim mahanjem od dva sata ne osećam rame, najjeftiniim priborom...samo da bih počeo da izlazim na vodu... To je bila groznica jurnjave pribora po celoj zemlji. Bacao sam sa kolegama sa znatno dužim stažom, sa štapovima Sage, Orvis... od po 300 eura, najskupljim kombinezonima... ali nisu imali moj osmeh i radost hvatanjem i najmanje pastrmke jer su se verovatno usput negde izgubili i odlutali od suštine... Počeli su da robuju nečemu što je u početku bilo druženje sa prirodom, nadmudrivanjem sa onim iskonskim u njoj i što je trebalo i da ostane. Dogodi li se tim ljudima da se zaborave u vodi i da u zanosu i ne primete da se tresu od hladnoće zbog tankog kombinezona i inata da se pobedi priroda – sumnjam... Ili da celu noć sanjaju naredni dan, tumbajući jadan krevet i izlete iz njega pre svih budilnika – možda...
Imam i sreće što sam upoznao dva momka sa kojima sam stalno na vodi i sa njima istražujem celu zemlju... E to su pravi šmekeri, pravi ortaci... Toliko opušteni da se više umorimo od smejanja i zezanja nego od pecanja. Svako od nas se obraduje tuđem ulovu kao svom, napušta svoje mesto da bi slikao drugog sa ulovom i čestitao bez ikakve zavisti... Niko ne krije novo iskustvo i ono što je naučio ili čuo...
Nižemo spisak reka koje smo obišli, na koje ćemo se vratiti i sve one divna na koje tek treba otići, upoznati ih i uživati u njima...
ETO, TO JE MUŠIČARENJE IZ MOJE PRESPEKTIVE...
100ka
Hero member
Strasni 
:respect:
:respect:
strashni
Hero member
Nemojte ljudi, pokvariću se...
Trudim se da se uvek drzim sustine i da budem prizeman jer tu je zadovoljstvo najveće.
Videću da li na forumu postoji rubrika sa pricama i dozivljajima sa vode...eee tu ćete tek videti kako naša ekipa uziva i šta je za nas filozofija mušičarenja...
Zahvalio bih se mixmasteru, pre par meseci, kada sam počinjao, uputio sam mu mail u vezi bambulica i on mi je preporucio neke vezace, verovatno se ne seća ali ja ne zaboravljam...
Pozdrav dobri ljudi
Trudim se da se uvek drzim sustine i da budem prizeman jer tu je zadovoljstvo najveće.
Videću da li na forumu postoji rubrika sa pricama i dozivljajima sa vode...eee tu ćete tek videti kako naša ekipa uziva i šta je za nas filozofija mušičarenja...
Zahvalio bih se mixmasteru, pre par meseci, kada sam počinjao, uputio sam mu mail u vezi bambulica i on mi je preporucio neke vezace, verovatno se ne seća ali ja ne zaboravljam...
Pozdrav dobri ljudi
strashni
Hero member
Citam vecinu stvari koju ljudi pisu na ovom forumu... Pitam se da li je ovo mesto gde treba da merimo ciji je veci (stap) (a pretpostavljam da ce i na tu temu biti komentara) ili mesto gde svako treba da se potrudi da napise nesto novo i edukativno ili da postavi neko pitanje jer ne zna ili nema iskustva.
Poceo bih sa malom ispravkom mog posta sa vrha strane da je atletika kraljica sportova a musicarenje sport kraljeva i upravo to ljudi treba da vam bude u glavi kad pisete. Ja se vodim onom, kad nema sta pametno da kazem ja cutim a ne pricam po svaku cenu.
Posto je ovo post o musicarenju kao filoyofiji o tome cu i da napisem nesto.
Ponovo naglasavam da imam srece sto sam poceo da musicarim uz fenomenalne pre svega ljude pa onda musicare. Druzenje sa njima je pravo zadovoljstvo pa bilo ono na reci ili na vodi.
Jedan od njih je vrhunski vezac koji je vezao mnogo (bas) musica jer je radio za inostranstvo i od toga ziveo u najtezim vremenima i od njega kupim fore i nikad nisam doziveo da mi nesto sakrij ili precuti. Pricao nam je price o nekom takmicenju u vezivanju u nekom gradu u nasoj lepoj zemlji neke godine gde je bio pokraden... To nije musicarenje. Covek je jednom jedva preziveo davljenje jer je upao u vir i ponela ga matica. Spasao ga je jedan nas drugar. Sve je Svetce video. Danas on prvi ulece u vodu i grabi u najdublje delove ne hajuci za to sto je preziveo uz veliku srecu. To je ljubav i posvecenost nikako ludost. Njegova tehnika bacanja je jako dobra, necu da upotrebim jacu rec. Ja sa mu licno zabo jednu musicu u slepoocnicu. Umro sam dok sam je vadio a on je samo nastavio da peca. LJUDI, IMAJTE U VIDU KAD PISETE NESTO PO FORUMU DA I TAKVI POSTOJE NA OVOM SVETU A DA NE DAJU KOMENTARE SVAKAKVIH TIPOVA.
Ima ih i boljih od njega koji ponekad procitaju nesto i zacude se da li ljudi od tolikog pisanja pecaju. Mene bi bilo sramota od takvih smekera. Ja hocu to da postigem sa svojim musicarenjem.
Hocu da uzivam u necemu sto je moje, sto ja radim na nacin na koji ja hocu i koji meni pravi zadovoljstvo a da me nije sramota od nacifranih manekena sa full opremom.
Ova struna je bolja, ona je najbolja, samo ta i nijedna druga, a covek nema osnovne manire u ponasanju ni na reci ni sa ljudima. Jedan kolega me je zamolio da ga malo uputim u ove vode. Prvo sto sam mu rekao je da se ne opterecuje forumom jer to nije pravo musicarenje, ono je negde u nasoj glavi i imaginaciji i negde na nekoj reci u prirodi.
Gorim svaki dan bez stapa, ne mogu ni par zadnjih ispita da spremim, samo o reci razmisljam... Sanjam vodu
Tako drugari. Ne zamerite nego ako se neko pronasao, samo smekerski.
Poceo bih sa malom ispravkom mog posta sa vrha strane da je atletika kraljica sportova a musicarenje sport kraljeva i upravo to ljudi treba da vam bude u glavi kad pisete. Ja se vodim onom, kad nema sta pametno da kazem ja cutim a ne pricam po svaku cenu.
Posto je ovo post o musicarenju kao filoyofiji o tome cu i da napisem nesto.
Ponovo naglasavam da imam srece sto sam poceo da musicarim uz fenomenalne pre svega ljude pa onda musicare. Druzenje sa njima je pravo zadovoljstvo pa bilo ono na reci ili na vodi.
Jedan od njih je vrhunski vezac koji je vezao mnogo (bas) musica jer je radio za inostranstvo i od toga ziveo u najtezim vremenima i od njega kupim fore i nikad nisam doziveo da mi nesto sakrij ili precuti. Pricao nam je price o nekom takmicenju u vezivanju u nekom gradu u nasoj lepoj zemlji neke godine gde je bio pokraden... To nije musicarenje. Covek je jednom jedva preziveo davljenje jer je upao u vir i ponela ga matica. Spasao ga je jedan nas drugar. Sve je Svetce video. Danas on prvi ulece u vodu i grabi u najdublje delove ne hajuci za to sto je preziveo uz veliku srecu. To je ljubav i posvecenost nikako ludost. Njegova tehnika bacanja je jako dobra, necu da upotrebim jacu rec. Ja sa mu licno zabo jednu musicu u slepoocnicu. Umro sam dok sam je vadio a on je samo nastavio da peca. LJUDI, IMAJTE U VIDU KAD PISETE NESTO PO FORUMU DA I TAKVI POSTOJE NA OVOM SVETU A DA NE DAJU KOMENTARE SVAKAKVIH TIPOVA.
Ima ih i boljih od njega koji ponekad procitaju nesto i zacude se da li ljudi od tolikog pisanja pecaju. Mene bi bilo sramota od takvih smekera. Ja hocu to da postigem sa svojim musicarenjem.
Hocu da uzivam u necemu sto je moje, sto ja radim na nacin na koji ja hocu i koji meni pravi zadovoljstvo a da me nije sramota od nacifranih manekena sa full opremom.
Ova struna je bolja, ona je najbolja, samo ta i nijedna druga, a covek nema osnovne manire u ponasanju ni na reci ni sa ljudima. Jedan kolega me je zamolio da ga malo uputim u ove vode. Prvo sto sam mu rekao je da se ne opterecuje forumom jer to nije pravo musicarenje, ono je negde u nasoj glavi i imaginaciji i negde na nekoj reci u prirodi.
Gorim svaki dan bez stapa, ne mogu ni par zadnjih ispita da spremim, samo o reci razmisljam... Sanjam vodu
Tako drugari. Ne zamerite nego ako se neko pronasao, samo smekerski.
