Velika kolicina ulovljene ribe uvek prati najuspesnije. No, najboljim musicarima, nije jedini cilj riba. To dolazi kao posledica stecene efikasnosti. Sto je musicar vestiji, vise uziva u najfinijim, pocetnicima jos nepoznatim, detaljima musicarenja. To sto s lakocom vara veliki, pocetnicima nezamislivi, broj riba, ne znaci da nije plemenit. Naprotiv, takav musicar je upravo osoba od koje treba uciti ne samo vestinu musicarenja, vec i citavu filosofiju, koja je uvek na njegovoj strani. Samo ljubomora i pogresna pocetna saznanja mogu da ucine da skromniji musicar nalazi zamerke iskusnom. To je kao KUNG-FU. Postoje majstori-ucitelji i pocetnici-ucenici, koji treba da nauce i tehnike i filosofiju. Naravno, postoje razni pravci koje treba upoznati i prikloniti se jednom od njih. Evo nekih pravaca i skola u musicarenju:
1. Skola cistih poznavalaca izrade muva - Stil u kome se smatra da je vestacki insekt najvazniji u musicarenju.
2. Skola moderno opremljenih musicara- Stil u kome se postuje jedino najskuplji i najmoderniji pribor.
3. Skola efikasnih musicara- Stil u kome se postuje velicina i kolicina prevarenih riba.
4. Skola pionira musicara- Stil u kome se istrazuju nova mesta i vrste riba.
Ima jos nekoliko skola. Bitno je da se pripadnici ovih pravaca medjusobno uvazavaju. Najiskusniji medju nama odlicno poznaju vecinu ovih skola i vecini njih u svojoj karijeri privremeno pripadaju. Na kraju, opredeljuju se za jednu od ovih skola. U njima ima i najistaknutijih i najboljih pojedinaca. Problem je sto je ovaj sport takav, da se bolji kolega ne moze dugo tolerisati. Ja ne poznajem ni jednog musicara koji celog zivota prica da je neko od njega bolji i uspesniji. Makr mu taj bio i ucitelj. Svako od nas kad-tad pomisli da je najbolji. Tad pocinju problemi, jer to ne moze biti istina. Zato sto:
Ako je neko iz skole moderno opremljenih, pojavice se neko sa jos skupljim priborom. Naravno, tu su najbolji musicari oni koji su najbogatiji (novcem).
Ako ste iz skole pionira, uvek ce neko provaliti novu reku "X", sa enormnom kolicinom krupnih pastrmki koje se niko pre nije setio da lovi.
Ako ste iz skole efikasnih, neko ce poceti redovno da donosi vise krupnijih riba.
Ako ste iz skole izradjivaca muva, upotrebom novih materijala i nove tehnike vezivanja, neki levak ce napraviti bolju imitaciju.
Dakle, nije lako biti stalno medju najboljima. Nije lako biti MASTER.
Vracam se na pocetak ove price. Kolicina ribe. Nekolicina nasih kolega, pripadnika skole efikasnih musicara, trpeli su jednog koji je redovno vadio visestruko vecu kolicinu riba. Brzo i lagano dolazio je do komada kakve ovi samo sanjaju. Voleo je da se sali s njima zbog toga, jer mu je adrenalin toliko skakao da bi mu na dobrom raspolozenju itekako zavideli cak i korisnici najskupljih stimulativnih droga. Brzo im je dosadilo da trpe to, ali i pored brojnih pokusaja da nadmase njegovu vestinu, nije im uspevalo. Preostalo im je samo da pocnu da osporavaju ono sto se i iz aviona videlo. Mocnog musicara optuzise da ne uziva dok peca jer prebrzo i precesto vadi krupne ribe, koje toboze zasluzuju malo vise zamaranja!? Rekose i da nedovoljno cesto menja muvu, to jest: sve peca na istu!? Mnogo kratko zabacuje, jer se nesportski prikrade ribama vrlo blizu!? Ne prati svetske trendove!? Na kraju, iako su svi pripadnici skole efikasnosti, prigovorise i sto mnogo ulovi!? Eh, naslusao sam se prica o tom musicaru. Nazalost, nikad ga nisam uzivo gledao kako musicari i nemam uslova za to, ali uzivao bih, za razliku od ostalih. Taj je sigurno direktor te skole efikasnih musicara! Tako postoje direktori i ostalih skola u musicarenju. Njih sve odlicno poznajem. Jedino ovog nisam upoznao. Nikad i necu!
