Poribljavanje Nisave pastrmkaom

[Goci]

2 good 2 b true... Ali i za ideju 

Mladica bi se izvrsno mrestila u Jermi, a tu bi migla da naraste i do par kg. Onda bi morala da migrira nizvodno u Nišavu.

Mene recimo zanima da li bi mladica mogla da se održi u Zavojskom jezeru, računajući i Visočicu sa pritokama kao odličan teren za mrest. Nije ona ni približno jezerska riba, ali negde sasvim lepo živi... Pitam se...

A kalife mi dođu kao najzgodnija varijanta. One bi u Nišavu sasvim lepo rasle, ne bi im smetale pomalo zagađena (kanalizacije Pirota i Bele Palanke) i povremeno topla voda... Bilo bi tu lepih dužičastih od 3-4, pa i više kg. A dobro je i što ne može lako da migrira nizvodno i zbriše (zbog brana). Valjda...  8)

 

[lucky]

Pošto sa započeo ovu temu, sada ću da napišem možda najduži post u istoriji sajta nadam se da će vredeti.
Kako mal Đokica zamišlja celu akciju. ja nisam ihtiolog, moje znanje o ribama je čisto hobističko i imam pravo da pogrešim u svojim zamišljanjima. Šta je potrebno da Nišava postane najjača salmonoidna reka Evrope. Veoma malo, ali idemo redom:
1.Zavojsko jezero Ovo veštačko jezero je i pravi ovakvom kakva jeste, salmonoidnom. Zavoj je nastao 60 tih kada je palo brdo i pregradilo Visočicu. Do tada je ona normalno tekla, ulivala se u Temsku koja je nakon desetak kilometara postaja topla reka i kao takva se ulivala u Nišavu. Tada pastrmki nije bilo u Nišavi, ili je nije bilo u meri koliko je ima, a tek može da je ima. Jednostavno Nišava je bila topla reka, sa lošim uslovima za život pastrmke. Međutim sve se promenilo sa početkom rada HE Zavoj. On pušta vodu sa dna jeyera, hladnu kao led i samim tim hladi Nišavu, čineći je pastmskom. Mešutim tu postoji jedan veliki problem. Naime HE Zavoj je napravljen da radi na mahove, neznam pravi tj. stručni naziv, znači odvrnu ga. Projuri ogromna, ledena voda, onda ga zavrnu i tako u krug. To je po meni loše. Kada ga odvrnu, nemoguće je loviti. To ogroman, mutani leden talas, koji je i krivac za nestanak riba iz Nišave. Skobalji, klenovi, ogromne m,rene su polako bežale pod naletima ovih cunamija. Moje laiško pitanje je da li je moguće i kako da se umesto toga brana napravi na protočnu. TJ. da konstantno teče voda iz Zaboja, sa dna jezera, u skladu sa vodostajem Visoćice. Onda se Nišava nebi mutila, ima bi konstantu, ili približno konstantnu temperaturu. Idealno. Samo neznam kako i da li je to moguće da se uradi sa Zavojem. Treba nam neki stručnjak za građevinac, hidro smer. Možda ću zvati svog brata od tetke, jednog od najboljih studenata Građevine, pa ako ima vremena samo da mi kaže da li jemoguće ovo što ja pričam. Ako neko zna i stručan je u ovom, molim da napiše!
2. Zagađenje krenimo skroz uzvodno do prvog ozbiljnog zagađivača. Dimitrovgrad, njega se neplašim uopšte. fantomski grad, kao u kaubojskim filmovima. Šverc, pustalija, industrija koja ne radi....nije opsan, ai i lično mislim da su nam bitniji tereni ispod sledećeg potencijalnog zagađivača Pirota. Pirot je već ozbiljan grad. Moguće naš budući HQ (Mixu ja nezaboravljam tvoju ideju, a i Dejan se registrovo ko latino, pa pazi  ). Sada ozviljno, mene plaše dve stvai, iindustrija i kanalizacija. ja neznam kakva je situacija u Pirotu i ako pogrešim, izvinjavam se. Od industrije potencijalno je opsan samo Tigar. Mešutim on je sada kapitalističo preduzeće. Mišelin ga je kupio, ozbiljna firma i verujem da na ekološki  deo priče nisu štedeli. Možda jesu nemam pojma, ali se nadam da nisu i samim tim Tigar me ne brine. Drugih industrija koje su sposobne da naprave problemam mislim da nema. Drugi i možda najveći problem je kanalizacija. Pirot nije naivan grad, dosta tu stanovnika ima, jedu (auuu i to kakvu hranu, ovčiji prevreo sir Uh.....) i normalno je da kenjaju. E sada da li postoji neka filtracija i slično i kako je urašena nemam pojma, ali sumnjam da je nikakva. E i to treba da se promeni...onda ide 30 km terena iz snova i dolayimo do Bele Palanke, ona je takoše bezopasna, ali ne kao Dimitrovgrad, ali bi se ja prvo bacio na rešavanje zagađenja iz Pirota pa tek onda BP. Nako BP sledi takođe teren od 30 km do Sićevačke Klisure i do brane na istoj i tu je kraj. Pastrmka nemože kroz branu, a sve u svemu preko 60 km terena eeeee malo li je!
Osnovna moja ideja nije samo ubacivanje pastrmki. Šljus i šta onda. Ja zamišljam pastrmku koja se uspešno mresi u Nišavi, koja ulazi u njene pritoke i tu se mresti. Jerma, Temska (samo treba dinamitom da se sruši ona besmislena brana), Koritnička reka...milima. Na početku bi ja ubacivao pastrmke isključivo potočne ubizarno velikim količinama na stotine hiljada, duž celog toka i tako godinama, dok se ne postigne ogromna populacija koja se uspešno mresi. A onda slabije poribljavanje samo da se održi i još više nabudži. Već je zamišljam za jedno pet godina. Moja omiljena mesta u Crvenčevu, kilašica na majsku udara u previlu. Borim se sa njom. Završava u mojim rukama, vraćam je, šta će mi! Dolaze moji prijatelji pored mene i prijavljuju jdnu od dva kg. Lepi snovi, a mislim da su i ostvarljivi!
Salut

 

[pedjabg]

Ako ste vec krenuli u podmazivanje kao Mix, jedan 24-kanalni sekvencioner bice dovoljno. PCR opremu nabavicemo sami. Red velicine oko pola miliona evra, sa prostorijama.
Slatko je sanjati, Lucky, ali kad se radi mora se voditi racuna. I ja sam sklon tome da se masivnim poribljavanjem Nisave potisne agresivna AD1 (ako dobro pamtim) "makedonka" i drzi dalje pod kontrolom; nemoguce je ocekivati bilo sta vise jer je Jerma i bugarska reka, a nemam predstavu da bi se Bugari razbili restaurirajuci staru, originalnu dunavsku potocaru.
Sa druge strane, na kraju moram da se izvinim svim citaocima postova-ribolovcima sto toliko serendam o bioloskoj konzervaciji, ali ako svi shvatimo kakve su posledice neodgovornog ponasanja prilikom pribljavanja i promenimo sami pristup i praksu, i drugi ce nas vise ceniti i uvazavati kao odgovorne cinioce ribarstva, a ne kao pausalne pljuvace i egoiste kojima je samo sopstveni interes bitan i nista vise. To je moja profesionalna  obaveza, da ukazem i da dosledno csprovodim.
Mixe, dakle, umesto strimerima, kupi  me nalazenjem stranice i citatom gde Evlija Celebija pise o mladici u Stanicenju. Eto ti podatak vise.
A 8000 (mislim, ako ne i vise) mladica izmrestenih. odgajenih i pustenih nije bilo bas nikako malo. Dace Bog dogodine opet, ali ne u Nisavu, dok ne bude sigurno da moze i da je Evlija saglasan. I to, paradoksalno, zato sto nam je stalo do Nisave. I svake druge reke Srbije. Meni licno, posebno ako je salmonidna, ali to i nije bitno, svaka zasluzuje da joj bude dobro.

 

[lucky]

Drug Panic mi je poslao mail za forum i ja ga prenosim:

Konacno ste na pravi nacin dirnuli u jednu temu koja je vazna i za trenutak mi zalicili na ono na sta bih ja voleo da stalno lici vas sajt. Svakome je najdraze ono sto mu je blisko i srcu priraslo pa je to sa nama slucaj kada je u pitanju Nisava. Ta reka bi mogla biti istocni pandan Limu ili mala Drina ako neko bas  i tako hoce da je nazove. Vidim da je puno zainteresovanih za njeno ucvrscivanje kao jake musicarske reke pa cak i kao salmonidne reke. Postoje medjutim izvesne nedoumice pa bih da pomognem sa par informacija koje su proizvod najpre ribolovackih secanja a najmanje naucnih istrazivanja. Kako god, verujem da ce i takve pomoci da formirate neke stavove o tome kakva bi to reka stvarno mogla biti i dali ce do toga u bliskoj buducnosti doci.

                  Zavoj, Visocica, Nisava

Izgradnom brane Zavoj i formiranjem Zavojskog jezera od 1990 godine vode Visocoice (osim malog bioloskog minimuma 200-500l/sek po volji dramosera iz EPS-a) su zajazene i tunelom se odvode do hidropostrojenja u selu Berilovac nadomak Pirota. Projektant je bio koliko toliko pametan jer je znao da ce sa bujicavom rekom kakva je Visocica priliv u jezero biti sa ogromnim oscilacijama i predvideo vrsni rezim rada hidrocentrale. Drugim recima, znajuci godisnji kapacitet priliva Visocice i kapacitet jezera (oko 160 000 000 m3 vode) centrala bi se ukljucivala po traznji dispecera a dovoljno cesto ili retko da bi bio ispostovan taj vrsni rezim rada.  Sta on predstavlja, ... 1 km uzvodno od Pirota neposredno iznad mesta gde se uliva odlivni kanal centrale postoji kompenzaciono jezero cija je namena i projektovani kapacitet da primi maksimalnu kolicinu vode koju centrala promulja za cetri do pet sati rada. Nakon toga centrala bi morala stati sa radom a voda iz kompenzacionog bazena dvadeset sati izlivala u Nisavu (pet
puta manjim intenzitetom nego sto to ide danas) pa Jovo na novo.... U tom slucaju koji je i zakonska obaveza EPS-a imali bi kontinuirano odlivanje vode u Nisavu a temperatura bi joj bila bar za par stepeni visa nego direktno iz turbina elektrane. Ovakav nacin rada je postovan jedno kratko vreme kada je doslo do havarije na prelivniku jezera (urusio se kamen od koga je radjen podzid, sto bi rekao Pedja neko je zastedeo na cementu ili debljini gvozdja) pa je ta praksa napustena. Do prosle godine centrala nije imala ni upotrebnu dozvolu, zele Toplodolsku reku, drndaju centralu kad god se nekom tamo dispeceru ucini da je to potrebno iako je kolicina struje koju proizvede ova centrala minorna (godina rada Zavoja – cetri sata potrosnje na nivou Srbije). Protiv svih tih stvari u Pirotu postoji veoma cvrst stav kod svega nekolicine gradjana koji su do sada pisali uz vetar, dobijali pretnje otpustanja sa posla, izlagali se preterano revnosnoj kontroli saobracajaca gde god da budu primeceni i konacno uspeli da kod lokalne samouprave probude svest o tome da zivot u Pirotu ne moze da bude krojen 300 km od njega bez i najmanjeg otpora. U dalju problematiku ne bih ulazio ali mogu da kazem da perspektiva nije vise tako crna i da respekt javnog mnjanja pocinje da nesto vredi. U svemu ste ucestvovali i u zadnjem slucaju oko Vidovdanskog sabora, ponosam sam zbog toga na vas i sve koji su direktno uleteli stavljajuci kao zalog svoje pozicije gradjana, naucnika i boraca za kvalitetnije zivote nase dece u buducnosti. Ukoliko ova drzava stvarno postane pravna a mi svi pre toga ne pocrkamo mozda cemo doziveti da Nisava stvarno postane vrlo primamljiva tail water sa stalnom temperaturom i vrlo cistom vodom. U vezi ciste vode najveci zagadjivac Nisave je trenutno gradska kanalizacija ali vec postoji projekat taloznika i vrhunskog precistaca koji bi trebalo da bude finansiran od neke od evropskih agencija (vise ni sam ne znam koliko ih je i koja sta hoce). Informacija je proverena i od njene realicacije nas dele meseci, mozda godina,  ... nece to uraditi zbog reke vec potencijalno da bi se korito reke Nisave iskoristilo kao dovodni kanal pitke vode do Nisa.
Svi znamo da se Nis vec priblizio broju od 1 000 000 stanovnika i da pored kaptiranih 700 izvora mora da ima solidne rezerve. Zavojsko jezero je prvenstveno i zazivelo kao projekat rezervoara vode za potrebe Nisa pa se onda uz to provukal i elektrana. Licno mislim da ce sa ubrzanim razvojem alternativnih izvora energije uloga ove centrale sve vise padati u senku uloge vodosnabdevaca i da ce to za musicarsku i uopste ribolovacku stvar biti vrlo znacajno. Takodje, postoje realni planovi za dva akumulaciona jezera na Nisavi uzvodno od Pirota  kao i jedno ispod grada koja bi prihvatala celu reku i u par desetina hektara prostora (po jezeru) je smirivala i omogucavala malo ribolova, kupanja, navodnjavanja i proizvodnju protocne struje. Ono ispod Pirota bi prihvatalo i vodu Zavoja (nadam se ujednacenog protoka) takodje pravilo malo struje i propustalo ka Nisu i Palanci vodu ladnu i kiseonikom prebogatu. Tek u tom svetlu mogu se dati predvidjanja kakva bi reka bila Nisava i sta bi u njoj moglo da obitava. Svi ovi planovi su realnost ali procenjujem vreme za njihovu realizaciju na pet-sedam godina (osim precistaca za koji tvrde da je prioritet) ako sve ostalo u ovoj zemlji bude u redu.
       
O pastrmkama
 
Granice prostirsanja pastrmke u rekama pirotskog kraja su bile jasno
definisane do pocetka sedamdesetih godina. Opet ribolovacka iskustva ali kada nema boljih i ona su od neke koristi. U Visocici te je ribe bilo od izvorista na Koprenu i pod Srebrnom glavom do sela Visocka Rzana. Nanize, ka Rsovcima i Paklestici bila je retka a ka Lukanji i Mrtvackom mostu gotovo je bilo cudo uloviti je ali je klenova i potocnih mrena bilo toliko da cak i moje skromno iskustvo pamti to izobilje. Mesto Pogorelica sa jednim prilicno visokim vodopadom bilo je mesto dokle se u Toplodolskoj prostirala mrena sa skobaljem i klenom a nivise ka Midzoru i Vrazjoj glavi bilo je pastrmke i njenih satelita. U Nisavi je nije bilo uopste dok je Jerma imala naselje pastrmke uzvodno od Iskrovaca i u svojoj  najjacoj srpskoj pritoci Rakitskoj reci. Do tridesetih godina proslog veka Jerme je imala pastrmku i nizvodnije od uliva Rakitske reke (skoro do Sukova) ali ju je potisnula ugljena prasina iz rudnika kamenog uglja otvorenog 1936. i zatvorenog nedugo nakon rata.
        Svi znamo da je pastrmka sada u svim tim rekama i to u solidnom broju, sirenje je pocelo poribljavanjima kojih je verovatno bilo dvadesetak od sredine sedamdesetih godina do danasnjih dana  Izvor mladji je bilo ivanjicko mrestiliste a ustvari bi se za pocetak poribljavanja ovog kraja mogao uzeti period proizvodnje mladji u tom mrestilistu koje je delimicno matice za svoj rad lovilo na Brloskom vrelu u to vreme velikom prirodnom mrestilisti pastrmki iz Visocice. Koliko je broj riba unesenih u Temsku i Visocicu ne mogu sa pouzdanoscu reci ali bi se sabiranjem iz dokumantacije ribilovackog udruzenja mogla naslutiti priblizna cifra.
Zadnjih par godina poribljeno je verovatno sa preko 50 000 primeraka mladji iz sokobanjskog mrestilista a kuriozitet je i kada je u jednom trenutku ludog nadahnuca nekoliko entuzijasta je uz  pomoc odredjenih organa zaustavilo par cisterni sa mladju pastrmke iz Bugarske (iskreno ne znam gde je otisla ali je po godistu 93/94 sigurno bila namenjana nakoj trange-frange kombinaciji)  i izrucilo u Jermu kod Sukovskog mosta, desetak kofa kategorije “gusta mladj”. Zao mi je ... a i milo mi je. Pedji to nikad nisam rekao.  Bugari u zadnjih petnaestak godina takodje intenzivno poribljavaju pastrmkama iz sliva Strume a to ste vec u nekim postovima pominjali.  Ginska, t.j Nisava ima svoju pastrmku iznad mesta Kalotine odakle se reka klisurim penje ka Godecu odakle cesto bezi kalifornijka (imaju ogromne !!! zemljane bazene!!!) i navise prema svom izvoru ispod vrha Kom. Kada se sirenje pastrmki pominje ocigledno je da se u svim delovima koje sam naveo kao delove toka gde nije zivela, pojavila par godina nakon svih jacih poribljavanja. Tako je sredinu sedamdesetih docekala i u Paklestici i na Mrtvackom mostu i svim delovima reka izmedju tih mesta. Ka Temskoj se spustila do kraja osamdesetih a sredinom devedesetih su se srele makedonska i (dunavska kojom je u par navrata poribljena Jerma i Nisava 1998/99 – 1999/2000) sa pastrmkama iz Temske koje su bile mesavina starih pastrmki iz Toplodolske i Visocice sa unesenim ribama iz Ivanjice. Kojih je tu sve kombinacija bilo ne znam jer smo ocigledno mogli razlikovati samo makedonsku rasu od dunavske. Razmisljam da Nisava do usliva Temske nije dobila pastrmku samo zbog hidroelektrane i njenog uticaja vec zbog velikih promena temperaturnog rezima Jerme u zadnjih dvadesetak godina. Oni koji su je posecivali  ranije znaju da je to bila reka okruzena livadama celim svojim tokom od Petacinaca to Gradista gde sa Ginskom gradi Nisavu a sada istim tim tokom tece kroz sumu bukava, hrasta,vrba, jova .... Ledena je u sred avgusta a koliko je pala prosecna temperatura te reke u odnosu na recimo 1975 godinu
moze se proveriti u Hidrometeoroloskom zavodu. Otuda je Laki i Nisava u
Sinjcu u sred  avgusta “prijatno hladna ” , hidroelektrana do 5.9. ne radi zbog remonta.
        Sta ce dalje u smislu poribljavanja Nisave biti tema je kakvom
svi treba da se bavimo najiskrenije i najpredanije. Slicno je i sa ostalim temama koje tretiraju srpske reke. Neka mi bude oprosteno ali je u odnosu na vaznost tog problema sekundarno kakve kombinezone i stapove imamo. Pogotovu molim za razumevanje ovakvog stava nase kolege iz ex YU republika gde je stanje na vodama vec uveliko sredjeno, svaki savet i podrsku sa njihove strane treba shvatiti pozitivno a nadam se da ce uskoro doci vreme da cista srca i mirne savesti  raspravljamo i o priboru. 
        Ukoliko je neko na forumu pomenuo spise Evlije Celebije i posredno nam na taj nacin stavio do znanja da bi i podatak iz literature bio dovoljan za pozitivno razmisljanje koje ribe se mogu ponovo vratiti u Nisavu (razmislite, gde je mladica tu je lipljan) sigurno da bi nalazenje pomenutih knjiga i blize, dela u kome on opisuje svoje nocenje u Stanicenju kada ga je beg ugostio mladicama iz Nisave, bilo veliki pomak i konkretan korak ka necemu sto svi mozemo da pozelimo. Ovo bi osim niske corbe i pirotskog kotlica mogla biti centralna tema nekog od susreta koji zelimo u buducnosti pa mis po mic uz postovanje struke i zaustavljanje jos po nekog kamiona stici cemo valjda do zeljenog cilja.
        Pasus o mladici trazim i sam a onome ko ga prvi nadje (makar
napravio i lazno izdanje) nudim komplet od 50 musica i ponudu da bilo kad budem njegov domacin na nekom od 120 km salmonidnih voda Stare Planine i Jerme!”

 

[Goci]

Hvala Paniću na ovom prilogu!

Puno novih stvari sam čuo, naročito onih što se tiču budućnosti reke Nišave. Ovo su mahom dobro vesti, mada se izgradnja brana neće sviđati mnogim vrstama koje imaju migracije u vreme mresta. Takođe, ni eventualne potočne pastrmke neće lako stići do potoka na mrest...

S druge strane, usporiće napredovanje makedonske pastrmke nizvodno. Kad smo već kod makedonske, lično smatram da je vrlo moguće da ona nikada neće napustiti sliv Nišave, jer treba da prođe kroz izuzetno zagađenu Nišavu ispod Niša (zbog gradske kanalizacije), da uđe u za nju veoma negostoljubivu Južnu Moravu (topla, siromašna kiseonikom, prljava), pa onda da ode do neke druge reke (kojih blizu baš i nema), ode uzvodno i zonu salmonida i tamo se izmresti sa drugaricama koje su prošle čitav ovaj neverovatan put - mala šansa, tačnije nikakva).

Ono za čuvanje vode ledene vode nakon HE u kompenzacionom jezercetu i konstantno ispuštanje ("peglanje" talasa ledene vode) sam znao, ali mi nije bio poznat razlog zašto se ne primenjuje. Trenutna toplo-hladno situacija ne odgovara nijednom stanovniku reke, uključujući ni ciprinide kojima je povremeno ledeno, ni salmonide kojima je najčešće pretoplo. Kada bi imali konstantan priliv hladne vode iz tog jezerceta (što je veoma lako osvarivo, treba vam samo dovoljno veliko jezerce kome će stalno varirati vodostaj (u kontra režimu od vodostaja Zavojskog jezera i rada HE), a ispuštaće vodu konstantnog protoka), onda bismo mogli da pričamo kakva je Nišava voda i da li u njoj ima uslova za život salmonida. Trenutna idi mi-dođi mi situacija je skroz bez veze i svi naši zaključci su veoma labilni. Iskreno se nadam da će već jednom rešiti taj problem variranja vodostaja, a u suprutnom bih ja vrlo rado skupio par hiljada ljudi koji će tužiti HI Pirot zbog uništavanja životinjskog sveta u skoro 100 km rečnog toga Nišave!!!

I kad već pomalo maštamo, ja bih poribio Nišavu ploticom!  Kako reče Panić "Gde je mladica, tu je i lipljan", a gde su oni tu često ima i plotice! Ona normano živi u slivu Zapadne Morave, pa sam čak uveren da je nekada živela i u srednjem toku Nišave... Drug mi kaže da ih povremeno zimi hvata u donjem toku Južne Morave, dakle tu je negde, blizu...  :

 

[witch]

Nišavu treba poribljavati mlađem pastrmki koje su ulovljene u toj reci. Evo ja imam prijatelja, sa ribnjakom na vrelu Visočice, koji će to vrlo rado izvesti, samo treba da mu obezbedimo matice iz Nišave. PedjaBG sigurno ima opremu, ili poznaje one koji je imaju, za izlov i transport živih riba iz ovakvih reka. On i njegove kolege vrlo lako mogu da dobiju i dozvolu da tako nešto rade.
Tako će Nišava dobiti vrhunsku mlađ za poribljavanje. Mnogo prosto . Neće više morati da prima pastrmke iz sliva Zapadne Morave ili Crnog Timoka.
Za ovu akciju postoje svi preduslovi. Još samo da se složimo i dobićemo mladunce nišavskih pastrmki, a ribnjak koji je i napravljen sa namerom da proizvodi mlađ potočnih pastrmki, zaposliti.

 

[lucky]

Sredjivanje Zavoja je od najveceg prioriteta. Ja sam takodje ko Goci znao da potoji mogucnost da se stihijsko ispustanje vode na neki nacin spreci, upravo preko kolektorskih jezera. Namoju zalost bio sam ubedjen da ga nisu napravili, po principu ko ga jebe, a sada nakon sto imamo informacije da postoji, a da nefunkcionise, debelo treba da se zapitamo kako da uradimo da proradi. Ako je do peticija, sa uzitkom ima da se potpisem. Ako treba sajt ce uraditi i clanke i sve ostale web akcije da se uradi nesto po tom pitanju. Ja sam mislio da je resenje da se sama brana preurei, a li mi aktiviranje kolektorskog jezera deluje kao idealna akcija.
Ja bi najradije ukljucio u iovu akciju sadaznju Miss Srbije, koja studira gradjevinu, bas sam danas citao da polaze neki istpit iz hidrogradnje u Bilcu. treba da joj posaljem mail, uh...da paravfraziram Mel Brooksa iz filma Smesna strana istorije, It's good to be a webmaster!
A sada ozbiljno, da li peticija, da li neka besmislena tuzba, da li organizovati proteste, koncerte...bilo sta, sto bi moglo da se spreci cinami iz Zavoja. On je direktni krivac za nestanak ciprinida iz Nisave, klenovi, skobalji, mrene....secam se prica svog oca, starog Nisavskog ribolovca o ogromnim skobaljima i mrenama koje lome njemu najdraze Daiwe trula visnja. Sada toga nema, dobor zivot ide dalje, ali da iskoristimo situaciju i da od Nisave napravimo salmonoidnu reku na koju ce mo svi biti ponosni. Kada ja ovo pisem, verujte da nism sebicna smradina koja gleda samo svoje dvoriste, bio sam sirom Srbije i dobor znam da ova reka na da moze da bude pandan Limu i Drini, vec da je presisa za par koplja. Ali pamet u glavu. Uradimo nesto po cemu ce nas buduce generacije pamtiti.
Sto se tice kanalizacije iz Pirota...pa nadam se da ce i to biti reseno. Ja sam razgovarao svojevremeno sa nekim malo ozbiljnijim ljudima, i oni kazu da smo mi malo cudnovat narod. Evropa ima lovu, zeli da ulozi u nasu zemlju, ali trazi pametne i ozbiljno napisane projekte. Sa tim moze da se konkurise za lovu i daju je. Da ne ulazim u politicko, ekonomsko socijalne razloge, osnovno je da suficit neke drzave pravi ogromne probleme ekonomiji. Da li nas Norveska i njen naord voli, to jer pitanje, ali da zele da se otkace viska love to je sigurno!
Pamet u glavu, mozda je glupo sto o idejama pisem javno. Svaka ideja ima protivnike, bez obzira koliko bila dobra, bez obzira koliko ona delovala ispravno u glavi autora. ALi se nadam da ce celokupna musicarska javnost da se sa raciom, bez trunke emocija ukljuciti u ovu pricu! Iako je Nisava reka koja je na 200m od moje kuci, ona ne pripada Nislijama, niti Pirocancima. Ona je nase buduce blago!
Moje znanje ihtiologije je samo hobisticko, vrhunski sam ciklidas i to za africke ciklide (tropheusi uh....), jos bolji musicar (malo se zezam i puvam, nista lose malo zezanja u ovoj ozbiljnoj temi) i moje misljenje koja riba da se ubaci je itekako podlozno kritici. Kada kazem potocna pastrmka, za mene je potpuno sve jedno da li je to Dunavski ili makedonski halotip. Bitno je da je to potocara, moja omiljena! Ako uspemo da se i mresti u Nisavi i njenim pritokama, kuku majkooooooooo, nema bolje. Mladica mi deluje zanimljivo, ona moze da bude sjajna turistica atrakcija, ali mene kao bez malo 100& dryflyfishermena slabo pali. Mada da vidmo babarogu da lezi, smumnjam da nebi zabacivao strimera. Za lipljena, pogotovu nemam pojma i tu nikakve komentare necu da dajem. Samo jejedno sigurno, naravo da bi bio raspamecen da ga u Nisavi ima.
Cela ova ideja nesme da ostane samo na nasem pisaniju po forumu i sajtu. Treba da se ukljuce ozbiljne institucije, ja mogu da kao magistar i buduci dokrot hemije uradim analizu vode, ali tozahteva ukljucivanje fakulteta nakome sam istrazivac.
Ako svako ko smatra da je ovo dobra ideja da doprinos, ja duboko verujem, da cemo za 5-10 godina, uh..pitanje je da cemo da budemo zivi do tada , da sa uzivanjem lovimo gore navedene ribe. Da ce da nam dolaze dragi gosti iz bivsih republika SFRJ i stranci, punih dzepova da ih isprazne kod nas!

 

[pedjabg]

E bas cu sledeci put kad krenem za Pirot da ponesem dve sardine, mozda me sestim culom otkrije tako opremljenog i orobi neka juznjacka neuteha < 29 godina, zloupotrebi me, otme mi sardine i poribi Nisavu, pa dobijete i sirovinu za buducu fabriku konzervi, a sasvim upotpunite spisak vrsta koje nedostaju u toj reci. Ali kakve sam srece, samo ce dlakavi Aleksandar Panic da mi otme uzinu!  E, zaustavljati kamione i naplacivati danak-putarinu kofama guste mladji, lepse se dugo nisam nasmejao. Dakle otud "makedonke" toliko u Nisavi.
Cak i ako se napravi kompenzaciono jezero, ono ce samo kako mu ime kaze a Lucky dobro interpretira "smanjiti cunami", ali Nisava vise nikad nece biti klensko-skobaljasko-mrenska u smislu u kome je bila, vec ce postajati za nijansu "uzvodnija" po strukturi zajednice i tu nema pomoci. Slicno  je i sa Djerdapskim akumulacijama i promenama strukture zajednica riba u njima, te zalom koji su tamosnji ribari i pecarosi imali. Stvari se nepovratno menjaju i tu nema leka. Ipak, u jednom ljudskom veku ce se valjda takvo stanje pretvoriti u uobicajeno, pa ce i riblji fond biti iskoriscavan u skladu sa njegovim sastavom.
Voda koja izlazi iz Zavoja uvek ce biti hladna, nece se moci ugrejati u kompenzacionom jezeru i uvek ce pogodovati pastrmkama, bitno je samo da se polako ispusta iz njega u Nisavu i da vodostaj bude stabilan, da ne bi stetio ni ribi, a ni ribolovcima koji treba da strahuju za svoju bezbednost. U tom pogledu, Drina je na svoj nacin bolidna reka i pored toga sto je njen (i njenih velikih pritoka) sastav ihtiofaune izuzetno vredan. Porediti Nisavu sa Drinom isto je otpilike kao i porediti Amazon sa Jenisejom ili Angarom ili jezera Viktoria i Bajkal: razlicita biogena istorija njihovih zajednica riba ih je ucinila potpuno drugacijim. Sada je tek, nakon Zavoja, Nisava slicna Drini; ali pre toga je slicnost ove dve reke izostajala jer je Nisava ipak inicijalno uvek bila bitno drugacija reka (na manjoj nadmorskoj visini, u drukcijim temperaturnim rezimima, u vezi sa drugim slivovima i vodama, itd). To ipak nije dovoljan razlog da se kao i mnogo puta ranije prave gluposti i u nove vode trpa nekriticki i nestrucno, samo zbog pecaroskih "muzickih zelja" sve i svasta, recimo, kao kad su od salmonidnog Zavoja i Uvca i Vlasine i mnogih drugih slicnih akumulacija  napravljena saranska jezera. Interes ribolovaca spram interesa prirode je nebitan, a prihod moze da se napravi i sa pastrmkama, bez lipljena, plotica, mladica i sardina. Upravo Sasa Panic mi je prvi i rekao za Stanicenje, mladicu i Evliju Celebiju. Ako i kad se taj zapis nadje, te ako se obezbedi potreban kvalitet vode, put repatrijaciji mladice u Nisavu je otvoren. Inace sto se mene tice ne i nikada. A plotica i lipljen, kao sto sam za ovog drugog vec pisao, nisu autohtoni u slivu J. Morave i ... dalje znate sta cu reci. Smatram, dakle, da bi i bez unosa stranih vrsta Nisava bila dovoljno dobra i atraktivna salmonidna reka kako za domace potrebe, tako i za razvoj ribolovnog turizma, samo ukoliko bi se njome dobro upravljalo.
Preporuka je da se poribljavanje izvede maticama iz Visocice, nema nikakve potrebe voziti ih okolo-naokolo iz Nisave, jer to je isti molekularni tip. Takav izlov za potrebe realizacije Srednjorocnog i Godisnjih programa bilo bi moguce i administrativno i terenski realizovati, ali bi trebalo napraviti odgovarajuce prihvatno mesto za te matice i u skladu sa najboljom mogucom praksom obezbediti stalnu dobru strukturu maticnog jata, koje se mora formirati, odrzavati, obnavljati i osvezavati. Naglasavam da to nije posao korisnika, vec specijalizovanog i od strane drzave licenciranog proizvodjaca koji radi sa certifikovanim maticnim materijalom, a da se sve mora raditi pod nadzorom nadleznog drzavnog organa i strucne kompetentne kuce. Tako se radi u toliko prozivanoj Sloveniji i Austriji. U Bosni, koja postaje meka za lepo kostimirane musicare, tome se ne pridaje previse paznje. Ne pretendujem da sam "siguran da ce takva praksa u Bosni kad-tad da dodje glave ribljem fondu", ali sam siguran da bi i oni uradili kako to treba raditi da su znali kako treba ili da im je neko nalozio. To, naravno, u Bosni ne funkcionise tako; tamo privatna inicijativa malog obima predstavlja fizicki spas za osiromasene vode u odsustvu bilo kakve drzavne, pa i ekspertske (i ribarstvene, i konzervacione) kontrole. Ako se pretenduje, dakle, da smo svet, onda znajuci cinenice ne mozemo okretati glavu i praviti se da ne postoji ono sto treba da radimo, a ne svidja nam se iz bilo kog razloga. Ili mozemo, pa onda priznamo da jos nismo svet, nego smo mi i ostavimo svojim potomcima jos koju generaciju mucenja, stapa i sargarepe, a nedaj Boze i jos kog bombardovanja. Jer, sve to ide u paketu sa samoinicijativnim poribljavanjima, uskim interesima i hajducijom mladji (a zabavno je, priznajem).
Ali, neposredno pre masivnog poribljavanja pastrmkom, duznost buduceg korisnika trebalo bi da bude da od elektroprivrede obezbedi projektom predvidjenu tehnologiju rada HE Zavoj i odavanje vode iz kompenzacionog jezera, bilo lepim, bilo tuzbom. Bez toga, efekti poribljavanja bili bi slicni kao i da ga nema.

 

[lucky]

Ali, neposredno pre masivnog poribljavanja pastrmkom, duznost buduceg korisnika trebalo bi da bude da od elektroprivrede obezbedi projektom predvidjenu tehnologiju rada HE Zavoj i odavanje vode iz kompenzacionog jezera, bilo lepim, bilo tuzbom. Bez toga, efekti poribljavanja bili bi slicni kao i da ga nema.

Za ovo se slazem u potpunosti. Prvo i osnovno treba srediti HE Zavoj! Ja ponavljam da nisam strucan za varijetete pastrmki i potpuno mi je svejedno da li ce biti makedonska ili dunavska. Tu odluku ostavljam nadleznima. ja zelim pastrmku u Nisvai, potocnu u ogromnim kolicinama, koja bi se u mojim snovima tu i u njenim pritokama mresila i samim tim populacija bila zagarantovana! Kako do toga doci? I za to nisam strucan, moja interesovanja u zivotu nisu pravnica niti organizaciona. Dajte konkretne predloge, kome i kako da se obratimo. Hajde da pogledamo da li EU moze i zeli da nam pomogne! nemojmo da ispustimo sansu zivota, da dobijemo reku svetskog ranga!

 

[witch]

Vidim da upoređujući Nišavu i Drinu, ovu drugu ističete kao uzor. Kao, Nišava bi mogla biti druga Drina. Što se potočnih pastrmki tiče, Nišava je bogatija i povoljnija reka. Pogledajte naše časopise. Često ćete videti slike i prijave potočnih pastrmki iz Nišave, iako ribolovci koji nju posećuju nemaju običaj da se slikaju, za razliku od posetilaca Drine. Ja sam ubeđen da se 90 % salmonida ulovljenih u Drini fotografiše i odmah prosleđuje u novine, dok pastrmke sa Nišave vrlo retko završavaju na fotografijama, a opet ih u časopisima ima više nego onih sa Drine.
Matematika je poodavno na strani Nišave, koja je postala mnogo bogatija pastrmkom od čuvene Drine.
Širina i protok, kao i mesta za mušičarenje daleko su pogodnija i lepša na Nišavi nego na ogromnoj i jednoličnoj Drini.
Da li treba da ukazujem na količinu organizama dna Nišave, koja je neverovatno velika. Strah me je da uđem u nju, da me ne pojedu gamarusi i larve vodenih insekata. U delu toka gde je pastrmka najbrojnija, toliko je bogatstvo i raznovrsnost bentosa da ja tako nešto nigde nisam video. Toliko ima hrane u vodi, da je to najjači razlog da riba slabo prihvata suve muve, ali raspitajte se kod ribolovaca prirodnim mamcem ili varaličara o pastrmkama iz Nišave.
Drina jeste nekome lepa, ali je Nišava bogatija i lepša mušičarska reka. U njoj je pastrmki sve više, a u Drini se i ono što je oduvek tamo živelo gubi. Štaviše, svi proriču Nišavi svetlu budućnost, dok je sa Drinom i tu situacija sasvim drugačija.
Treba istaći i da je Nišava posećenija od mušičara nego Drina. Na Nišavi ne možete mirno da pecate od njih (nas) i najčešći način sportskog ribolova je odavno baš mušičarenje. Mušičari ovde ostvaruju ubedljivo veće ulove od ostalih ribolovaca. I u ovom slučaju, Drina je daleko od Nišave...
Ne bih više da nabrajam prednosti Nišave u odnosu na Drinu ili Lim, ali samo molim bar one koji je poznaju da je slobodno po atraktivnosti stave ispred ovih reka. Možda sam ja to prvi uradio, ali već znate da se zaraza koju ja prenosim brzo širi! :lol:

 

[pedjabg]

Pa nisam primetio da je bilo ko govorio o tome da je Nisava ruznija ni musicarski inferiorna u odnosu na Drinu, vec da je inicijalno bila drugacija po odlikama, a stoga i po fauni riba u izvesnoj meri. Interesantno je, mozda, iako je off topics, da je Moma Paunovic ove godine u svojoj doktorskoj tezi ustanovio da je ona toliko razlicita i po strukturi zajednica faune beskicmenjaka dna da moze da predstavlja potpuno zaseban tip voda. To je dakle cinenica koja se ne moze prenebreci: juzna i jugoistocna Srbija su kao oblasti filogeografski i biogeografski izuzetno posebne i predstavljaju sve vise tzv. konzeracioni "hot spot", sto otvara niz interesantih mogucnosti s jedne, ali i namece odredjene ograde i okvire s druge strane. Doduse, u pogledu ribarstvenog upravljanja Nisavom ne bi trebalo da bude suvise (po ribolovce) losih implikacija, sem  onih koje vaze svuda ("doci ce ti vise kormorana ako imas vise ribe"  ).
Mislim da ce osim onog sto Sasa i Lucky blagovremeno i opravdano zagovaraju biti jako interesantno (a i vise od toga) ako se i ponasanjem ribolovaca i upravljaca vodama pokaze samoproklamovanim C&R fetis manekenima da je poslovicno "tuznije - juznije" pocelo da se razvedrava bez pitanja njih i uzimanja u obzir njihovog misljenja i da ako po nicem drugom, po ukupnoj upravljackoj svesti prednjaci  ili je rame-uz-rame (ili mrtva trka za duzinu q.c.  ) sa ostalim dobrim korisnicima ribarskih podrucja u Srbiji u pogledu ocuvanja autohtonosti i povecanja prihoda, kako sopstvenog, tako i vise onog kod drugih a poreklom od ribolovne delatnosti na ribarskom podrucju.
Mislim da bi to bila jedna od srednjo-do-dugorocnih misija ovog sajta i foruma i neke smislene organizacije musicara, a pre svega mi kao musicari treba da budemo krajnje samosvesni i da damo primer i ostalim, u tom pogledu cini mi se ipak manje angazovanim "fahovima" rekreativnih ribolovaca, te da se svi polako pomerimo sa pukih kupaca dozvola i vikend rostilj-majstora prema stvarnijim ljubiteljima prirode, kojoj necemo ni laicki, dzubretom, ali ni ribolovacki, zagovaranjem, forsiranjem i cinjenjem ribolovno-upravljackih gresaka stetiti. Jer, voleti prirodu ne znaci da joj se iz neznanja ne moze naskoditi. A posle nikakav strucnjak, kad je steta vec pricinjena, ne moze da to "ispegla" na pocetak. Radi ilustracije, uzmite analogni primer sa slepom ljubavi, devojkom i ginekologom - vise nego ocigledno, zar ne? :

 

[Mladen]

E , ne mogu da verujem da postoji manja reka u Srbiji a da je bogatija salmonidnim vrstama od Djetinje!
Ako ste skoro bili nema coveka koji se ne bi odusevio. Na svakom viricu po 2-3 pastrmke od po 1-2-3kg! Ima lipljana poribljenog, mladice koja se mresti uspesno svake godine (komadi od 20kg), krkuse (mada dosta sitnije nego one sto sam ja navikao na Limu) ...

Zasto je gurate na drugo mesto? Srce hoce , dupe klokoce...

Da li ima sanse za lipljena da se poribi, Mix?
Ja sam cuo da je najbitinije za lipljena da reka moze da mu obezbedi dovoljno larvi tularosa,majskih,i ostalih zivuljkica sto se nalaze ispod kamenja jer je to 80% njegove ishrane! Tako su pricali slovenci koji su poribljavali Djetinju. Rzav je ih lepo adaptirao u svom koritu. Smatram da bi to mogla i Nisava.

Pozdrav!

 

[witch]

Možda bi mogao i lipljen u Nišavu, ali tek kada nekoliko desetina hiljada govana dnevno, iz Pirota, bude isfiltrirano. Priča se o filtriranju pirotske kanalizacije, a filter na otpadne vode Bele Palanke se uveliko postavlja.
Kako će da izgleda reka koja nastaje od voda Jerme, Temske, Visočice itd. ostaje da vidimo. Tada će moći da živi i nežni lipljen, a može da se desi da mu bude i fino, jer je reka bogata i velika, a biće i kiseonika na pretek. Bili bi najverovatnije debeljuškasti i mesnatiji od drinskih.

 

[lucky]

E , ne mogu da verujem da postoji manja reka u Srbiji a da je bogatija salmonidnim vrstama od Djetinje!
Ako ste skoro bili nema coveka koji se ne bi odusevio. Na svakom viricu po 2-3 pastrmke od po 1-2-3kg! Ima lipljana poribljenog, mladice koja se mresti uspesno svake godine (komadi od 20kg), krkuse (mada dosta sitnije nego one sto sam ja navikao na Limu) ...

Zasto je gurate na drugo mesto? Srce hoce , dupe klokoce...

Ja se izvinjavam ako sam nekoga uvredio nazivajuci Nisavu najboljom i najlepsom rekom Srbije. Verovatno sam subjektivan, jer na moju zalost nisam posecivao reke Zapadne Srbije. Moja namera i cela ova ideja je iz najbolje namera, da se jedna prelepa reka pretovori u salmonoidno blago. Posao sam od svog dvorista i nesmatram to losim, naprotiv.
Druze Djomla, ako smatras da Djetinja treba i zasluzuje da bude jos bolja, molim te da otvoris novi thred, ne zbog ovog, vec sto ona zasluzuje poseban i da se i njoj posvetimo. Sto vise ovakvih akcija, ali koje nece da se zavrse samo na forumskom pisanju, vec na konkretnim akcijama, omogucice svetlu buducnost musicarenju u Srbiji!
Salut

 

[Mladen]

OK, Lacky. Stvarno sam primetio vasu (nislije) ruznu potrebu da "trpate" Nisavu gde joj nije mesto (za sada). Od srpski reka tesko ce koja prevazici Rzav! Ta cinjenica stoji kao celicni poboden kolac 100m u zemlji. Mada svaki napor za Nisavu i da se ozive salmonidne vrste u njoj je super. Mada ja evo posto stvarno nikad nisam tamo isao da ribarim, samo sam je video u gradu i imam pitanje: Da li je Nisava ikad imala bogastvo salmonidnim vrstama?

Ne moze se oziviti nesto ako nikad nije ni bilo tu! Smatram da potocara je tu bila i naravno da se moze trudom pravih ljudi razmnozavati dobro. Dok za druge salmonide ne znam, pa odgovorite!

Pozdrav!