Naravno, McLeanovi su itekako postovali prvo sebe (svako na svoj nacin, da ne ulazimo sad u tu diskusiju), a onda i musicarenje, reku i duzicaste pastrmke koje su lovili kao deo sebe, i svako od njih je u svemu tome i uzivao, KULTURNO uzivao, individualno i za sebe. Kad se jedan od njih time i afirmisao, ucinio je to na najbolji moguci nacin.
Znam da takvih ljudi ima i kod nas i verujem da ce i nase savremeno musicarenje biti onoliko cenjeno koliko ti ljudi budu mogli da dodju do izrazaja i da dozive priznanje mogucnoscu da uticu na razvoj musicarenja u svojoj sredini. Da sadasnji losi efekti i slike ("ribe nazivali dzukelama i da su ih trtili i guzili") odu u proslost i zaborav zajedno sa svojim nosiocima.
E sad, ekonomski interes, skobaljasi i ostalo: i do sada sam cesto postovao o iskljucivosti, ali dopusti mi jos jednu paralelu: antropocentricnost nas je globalno dovela do sadasnjeg stanja planete i prihvatili smo da promenimo pristup tek posto smo skoro sve unistili; treba li "fly-cetrism" da nas odvede na rub odnosa sa drugima da bismo se svi posle vracali "u normalu" i shvatali da smo radili nepotrebne stvari? A musicarenje i svi drugi vidovi ribolova imaju neizbeznu ekonomsku dimenziju o kojoj ipak ne odlucuje samo kupac dozvole za ribolov (musicar ili bilo ko drugi kao ribolovac), vec i onaj ko je izdaje, a koji za to pravo placa nekom drugom... Odrastimo, ribolov u krajnjoj, do koske ogoljenoj realnosti slicno je sto i kupovina bakaluka; zivot tako funkcionise. Ruzno, ali istinito. Ima li smisla potpuna i trajna zabrana lova lovcima? Ima li smisla potpuna i trajna zabrana ribolova kao vida nanosenja bola zivim bicima? Ima li smisla ubijanje zivotinja i biljaka i kao divljih i kao gajenih radi ishrane ako se moze strvinariti ili biti detritofag (da ne napisem nesto gore) bez izazivanja ikakvih moralnih dilema? Do koje dubine da idemo sa ovakvim pricama?
Znam da takvih ljudi ima i kod nas i verujem da ce i nase savremeno musicarenje biti onoliko cenjeno koliko ti ljudi budu mogli da dodju do izrazaja i da dozive priznanje mogucnoscu da uticu na razvoj musicarenja u svojoj sredini. Da sadasnji losi efekti i slike ("ribe nazivali dzukelama i da su ih trtili i guzili") odu u proslost i zaborav zajedno sa svojim nosiocima.
E sad, ekonomski interes, skobaljasi i ostalo: i do sada sam cesto postovao o iskljucivosti, ali dopusti mi jos jednu paralelu: antropocentricnost nas je globalno dovela do sadasnjeg stanja planete i prihvatili smo da promenimo pristup tek posto smo skoro sve unistili; treba li "fly-cetrism" da nas odvede na rub odnosa sa drugima da bismo se svi posle vracali "u normalu" i shvatali da smo radili nepotrebne stvari? A musicarenje i svi drugi vidovi ribolova imaju neizbeznu ekonomsku dimenziju o kojoj ipak ne odlucuje samo kupac dozvole za ribolov (musicar ili bilo ko drugi kao ribolovac), vec i onaj ko je izdaje, a koji za to pravo placa nekom drugom... Odrastimo, ribolov u krajnjoj, do koske ogoljenoj realnosti slicno je sto i kupovina bakaluka; zivot tako funkcionise. Ruzno, ali istinito. Ima li smisla potpuna i trajna zabrana lova lovcima? Ima li smisla potpuna i trajna zabrana ribolova kao vida nanosenja bola zivim bicima? Ima li smisla ubijanje zivotinja i biljaka i kao divljih i kao gajenih radi ishrane ako se moze strvinariti ili biti detritofag (da ne napisem nesto gore) bez izazivanja ikakvih moralnih dilema? Do koje dubine da idemo sa ovakvim pricama?
uke: 
primerak necega sto propada i odlazi u zaborav...