у то време у крушевцу сам ја купио ледин чекрк, тада веома озбиљан производ, како је временом искрзан део вођице кога додирује струна морао сам на поправку, мислим да је то урадио син мајстора ниџа драгојловића из краљева, ономад га осмотрих и присетих се лепих успомена,нова вођица је била модификована од огромне вођице, спроводника, неког вараличарског. скупљало се тада с конца и конопца. други су тада имали и тзв. аутоматске, мени одвратне. један трстеничанин који је направио викендицу у мом месту( ни сам не знам како је набавио неки мушичарски веома савитљив и коме нисам смео да се приближим-пецао је њиме беовице на црвиће и био неки репрезентивац у трстенику/сима лебедев/) пара за таквог чини ми се да нисам имао, и данас ми је жао што се нисам усудио да власника, који беше тад година колико сад ја имам,личио је да стакленопластичне какве сад израђује дане радаковић, ваљда беше војвођанин. први озбиљнији мушичарски отишао је у руке циганину који ме је насамарио/нисам тад ни претпостављао да има белих цигана, отишла цела петолеткина плата и још мало више, ухххх/, куповину је наводно морао да обави негде на мору, препознао сам га после двадесетак година и реч му нисам рекао, мислим да је тако боље.